Ratari smanjuju površine pod suncokretom: Loš prinos, niska cena?

Uveliko smo u junu - setva prolećnih kultura je za nama, a usevi lepo napreduju. Kako saznajemo od agronoma iz Poljoprivredne stručno - savetodavne službe u Zrenjanjinu Zorice Rajačić u regionu srednjeg Banata, suncokret je najzastupljenija kultura na obradivim površinama u čitavoj Srbiji sa zasejanih više od 40.000ha.  

"Ove godine se dosta odložila setva suncokreta u odnosu na prethodne godine. Dok je u godinama za nama ograničavajući faktor za setvu bila optimlna temperatura vazduha i zemljišta, ove godine je to bila vlaga", informiše čitaoce Agrokluba Rajačićeva dodajući da je i najveći broj površina zasejan nakon 20. aprila posle kratkotrajnih padavina sredinom proleća.

Suncokret lepo napreduje

Kako dalje kaže naša sagovornica, uljarica je nakon setve brzo ponikla i trenutno je u dobrom stanju. Nakon brzog porasta biljaka, ušla je u fazu zaštite, a ratarima se preporučuje da dobro procene fazu razvoja svojih useva i korova pre primene tretmana. Kako bismo mapirali stanje na terenu, razgovarali smo i sa proizvođačem sa područija južnog Banata.

"Konkretno, u našem gazdinstvu se suncokret uvek sejao na nekih 30 odsto površina, a kako obrađujem oko 100 ha, mahom zemlje koju uzimam u zakup - ove godine je to četvrtina površina", kaže iskusni ratar Jaroslav Holik iz Padine, nedaleko od Pančeva.  

Naš sagovornik najčešće se drži "svetog trojstva" ovog kraja i seje pšenicu, kukuruz i suncokret. Trenutno, njegova uljarica je odličnom stanju i lepo napreduje. Ove godine nisu imali značajnih problema sa štetočinama te nijednu površinu koja je prvobitno bila pod sunokretom nisu presejavali. Manju štetu su im napravili zečevi i insekti u ranom porastu ali kako Holik sam kaže - ništa strašno.

"Iskren da budem, površine pod ovom uljaricom smanjujem. Prošle godine sam zasejao oko 35 ha, ove 10 ha manje", pojašnjava Holik dodajući da na nestabilnost cene utiče i to što se ona formira u toku ili nakon žetve što ratarima stvara dodatni stres oko potencijlnih isplata.

Cena - smešna!

Kako otkriva padinski poljoprivrednik, otkupnu cenu diktiraju uljare, a sav rod, koji nije berzanska roba se mora prodati odmah nakon žetve, te nema prostora za pregovore. 

"Pored ove situacije, jako je važno napomenuti da je suncokret izuzetno 'težak' za zemljište, u smislu da ga jako iznuri do te mere da vi posle njega ne možete sejati apsolutno ništa osim pšenice. Verujte mi, probao sam ga kao predusev kukuruzu - fino sam se opekao. A onda vam ponude otkupnu cenu 50 din/kg, što je smešno. I šta onda ja da radim?", razočaran je Holik dodajući da ukoliko u takvoj situaciji bude malo sušnija godina, prinosi kukuruza sa suncokretom kao predusevom su daleko manji nego da je predusev sam kukuruz ili pšenica.

Pegavost i bela trulež prete suncokretu. Koje su mere prevencije, a kako ih suzbiti?

Ono što se u gazdinstvu Holik pokazalo kao najbolja praksa bar što se tiče suncokreta je osnovno đubrenje s jeseni, setva oko prvog aprila nakon čega sledi zaštita useva od korova. Prvo ide tretman protiv uskolisnih korova nakon kojeg ide i zaštita biljaka od širokolisnih korova. Što se tiče prihrane, ona ide folijarno - prihrana aminokiselinama. Jedno špartanje i fungicidni tretman protiv sklerocinije u kasnijim fazama rasta ukoliko bude za tim potrebe. Posle ostaje samo žetva.

"Prošle godine su se prinosi na mojim parcelama kretali od oko dve tone po hektaru u proseku", završava Jaroslav Holik iz Padine dodajući da je njegov prinos sada i pre pet godina sasvim druga priča, da li je do semena, zdravlja zemljišta ili prisustva velikog broja vetrenjača na područiju južnog Banata - ni sam nije siguran.