• Ratarska 2020.
  • 11.12.2020. 16:00

Ratarska 2020-a: Na više cene uticala neumerena kupovina uvoznika

Zbog većeg pritiska tražnje, mi sada imamo i na svetskom i domaćem tržištu znatno više cene nego prošle godine u istom periodu. Tako se kukuruz i soja, dodaje, vrednuju za više od 25 odsto u odnosu na isti period 2019., dok je kod pšenice i suncokreta taj porast oko 15 odsto, objašnjava agrarni analitičar Žarko Galetin.

Foto: Bigstock/rasica
  • 1.083
  • 158
  • 0

Ratari ovom godinom mogu da budu zadovoljni. Izuzetaka ima, ali u proseku godina je bila dobra, posebno za uljanu repicu, pšenicu, zatim suncokret i kukuruz, ocenjuje za Agroklub direktor Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković.

Proizvođači su takođe imali sreće sa cenama, a jedino su mogli biti manje zadovoljni cenom suncokreta, napominjući da je ona na kraju bila ipak daleko od očekivane pre same žetve.

Sa ovogodišnjom cenom suncokreta, ratari ni "na nuli"

"Primećuje se nezadovoljstvo cenom ove uljarice što bi moglo da se negativno odrazi na sledeću setvu. Što se ove sezone tiče, rod i kvalitet su dobri, jedino je u pojedinim regionima, poput južnog Banata, bilo problema sa bolestima. Prinosi su u proseku ispod tri tone po hektaru, obično smo navikli na nešto iznad tri tone, ali situacija nije loša", smatra Saković dodajući da standardno izvozimo oko 100.000 tona ove biljke, te da je siguran da je i ove godine situacija takva.

Od pšenice ove godine solidna zarada

Pšenica je, kaže, ostvarila prosečan rod i kvalitet. Prinos se kretao od 3,5 do osam tona po hektaru, a u proseku iznosi nešto ispod pet tona po hektaru. Ukupno je rodilo 2,5 miliona tona hlebnog zrna, a ratari su mogli solidno da zarade.

"Cena se u žetvi kretala od 18 do 18,50 dinara po kilogramu da bi dva meseca kasnije dostigla i 22 dinara, u ovom momentu je u padu i prodaje se za 21 i 21,50 dinara."

Viša cena pšenice razlog slabog izvoza?

Međutim, smatra da smo van granica naše zemlje poslali znatno manje količine u odnosu na ono što objektivno možemo. Izvezli smo između 320.000 i 330.000 tona zajedno sa brašnom preračunatim u zrno.

Za kukuruz prijatno iznenađenje Centralna Srbija

A kada je reč o kukuruzu, najzastupljenijoj poljoprivrednoj kulturi u Srbiji koja se seje na blizu milion hektara, prinos je na nivou cele zemlje oko 8,1 tona po hektaru, a prijatno iznenađenje u 2020. predstavlja Centralna Srbija.

"Pojedini delovi tih krajeva uopšte nisu zaostajali za Vojvodinom. Ukupan rod ove žitarice iznosi 8,1 milion tona, što znači da možemo da izvezemo 3,2 miliona tona i da nam ostane dovoljno za domaće potrebe i za rezervu za sledeću godinu", navodi Saković.

Rumunski poljoprivrednici traktorima izašli na ulice - suša ih pokosila, a pomoći nigde?

Trenutno se, dodaje, kukuruz više i brže izvozi u odnosu na prethodne godine zbog manjeg roda u Ukrajini i Rumuniji, te smo u poslednja dva meseca inostranim kupcima prodali oko 950.000 tona. Cena je, dodaje, sasvim odgovarajuća.

"Proizvođači bi trebalo da budu više nego zadovoljni. Počelo se sa 15 dinara pre same žetve, posle toga je stigla do 20 dinara, u poslednjih deset dana cene na međunarodnom tržištu padaju i sada ratari prodaju kukuruz za 18,50 dinara po kilogramu", navodi Saković.

Problem kod soje - nedeklarisano seme

Soja je, prema ocenama stručnjaka sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, ostvarila prinos iznad višegodišnjeg proseka. Rodilo je oko tri tone po hektaru, a sve što je iznad 2,5 tone smatra se višegodišnjim prosekom, navodi Vojin Đukić sa pomenutog Instituta.

"Mada, kako je izgledala mesec i po dana pre žetve, očekivali smo i veći rod, ali i ovo su veoma dobri rezultati. Kvalitet je nešto niži jer smo primetili da je korišćeno nedeklarisano seme i zato apelujem na sve proizvođače da sledeće godine seju ispitano seme", objašnjava Đukić.

Cena kukuruza pada, a soja beleži pozitivne trendove

U poslednjih nekoliko godina ratari nisu zadovoljni cenom soje, dodaje on, ali zbog lakoće gajenja sve se više povećavaju površine pod njom, a veliku prednost na svetskom tržištu imamo zahvaljujući tome što uzgajamo genetski nemodifikovanu.

"Kada je izvoz u pitanju, nažalost, dosta zrna ode u inostranstvo, ali pošaljemo i dosta ulja i soje u vidu gotovih proizvoda", navodi Đukić.

Manji sadržaj šećera u korenu repe

Od šećerne repe, upravo zbog činjenice da je kraljica polja, proizvođači su očekivali više, navode u zadruzi "Žunji-Silak" u Temerinu čiji članovi proizvode ovu biljku na ukupno 500 hektara.

"Sav rod je izvađen. Na nekim parcelama je od 50 do 55, na drugim i do 85 tona po hektaru, ali u proseku će to biti oko 65 tona po hektaru. To nije loše, ali mi težimo višim rezultatima. Sam sadržaj šećera u korenu repe je oko 15 odsto, što nije zadovoljavajuće", navodi Živko Vasin ispred zadruge "Žunji-Silak".

Ukupan rod predaju dvema šećeranama, dogovorena količina prodata je šećerani u Crvenki, koja posluje u okviru Helenik grupacije, dok je za onu u Vrbasu, koja pripada Sunoku, ostalo da se isporuči rod sa oko 80 hektara. Jednu tonu prodaju za 34 evra bez PDV-a.

Ratari zadovoljni prinosom i kvalitetom šećerne repe - ali ne i cenom

"To nije neki novac. Cena je relativno niska, zato što je cena šećera na svetskom tržištu niska. Možda i šećerane nisu u mogućnosti da nam izađu sa nekom višom."

Ova godina ipak povoljna za ratare

A da je cela ova korona godina uticala na svetsko i domaće tržište, ocenjuje agrarni analitičar Žarko Galetin. U prvi mah su, navodi, cene počele da padaju jer je prvi efekat krize uticao na pad kupovne snage.

"Međutim, već posle nekoliko nedelja došlo je do kontrareakcije, upravo motivisane činjenicom da su zemlje, koje su tradicionalno najveći uvoznici žitarica i uljarica, počele da neumereno i neracionalno kupuju i stvaraju mnogo veće zalihe od neuobičajenih što je dovelo do velikog pritiska tražnje i neracionalnog porasta cena i mi sada imamo i na svetskom i domaćem tržištu znatno veće cene nego prošle godine u istom periodu", objašnjava Galetin.

Žarko Galetin: Pandemija menja tržište - svet gomila zalihe kukuruza, soje i suncokreta

Tako se kukuruz i soja, dodaje, vrednuju za više od 25 odsto u odnosu na isti period 2019., dok je kod pšenice i suncokreta taj porast oko 15 odsto.

"To uopšte nije malo, to je značajan porast cena ratarskih kultura. Na primer, kukuruz je postavio apsolutni rekord u izvozu, oko 950.000 tona samo u oktobru i novembru što je više nego za celu ekonomsku 2017/2018 i jedna trećina ukupnog izvoza za 2019/2020", napominje Galetin.

Na kraju, zaključuje, ova godina definitivno je bila naklonjena ratarskim kulturama i u Srbiji i u svetu.


Tagovi

Prinos pšenice Cena suncokreta Cena kukuruza Cena soje Nedeklasirano seme Vukosav Saković Uvoznici Vojin Đukić Svetsko tržište Živko Vasin Kvalitet šećerne repe Žarko Galetin


Autorka

Andrijana Glišić

Više [+]

Student žurnalistike i ljubitelj digitalnih medija.