Rod kukuruza umanjen za 30 odsto, a vlaga rekordno niska

Visoke temperature i meseci za nama skoro bez ikakvih padavina znatno su ubrzali sazrevanje ratarskih useva, pa je i berba kukuruza počela mnogo ranije nego prethodnih godina. Prve procene pokazuju da je rod manji bar za 30 odsto, ali pravi podaci će se znati na kraju žetve.

Kao najzastupljenija ratarska kultura kod nas, kukuruz je ove godine u Srbiji zasejan na oko 950.000 hektara.

Kada je došlo vreme za berbu, već na prvi pogled se na većini parcela moglo zaključiti da je klip manji, što se direktno odražava na prinos. Stručnjaci kažu da su ove godine bolje rezultate pokazale rane sorte, a kukuruz ovogodišnjeg roda ima nisku vlagu i biće rekordno rano završena berba.

Rane sorte dale bolje rezultate

Direktor OZZ "Lovrenac" iz Mladenova, Dragan Soro, kaže da se berba kukuruza na ovom području privodi kraju.

"Počela je polovinom avgusta i na osnovu dosadašnjih rezultata možemo reći da je rod oko četiri tone po jutru. Kvalitet zrna kod nas je dobar, vlaga je ispod 13 odsto i nema potrebe za sušenjem", rekao nam je Soro, dodajući da su rane sorte u ovim uslovima pokazale bolje rezultate, a da se mnogi ratari odlučuju na prodaju kako bi podmirili svoja dugovanja.

Direktor ZZ ”Bačeks” iz Bača, Vojin Jozing, kaže da su prinosi šarenoliki, od 3,5 do 4 tone po jutru. Na parceli jednog kooperanta zabeleženo je šest tona i u pitanju je rani hibrid, ali to je, kako kaže, pojedinačan slučaj.

Procene: Gubici zbog suše u biljnoj proizvodnji oko 670 miliona dolara?

"Vlaga je ispod 14 odsto, procenata primesa je malo. Poslednja kiša je pala početkom jula i to nije bilo dovoljno, posle toga nije bilo ni kapi", rekao nam je Jozing dodajući da je ovo teška godina za kukuruz, ali i za soju.  

"Sada se već može reći da je prinos kukuruza manji za 30 odsto, a cena je niska."

Prinosi šarenoliki

I na podruju bačkopalanačkog atara žetva je u toku. Kako nam je rekao direktor ZZ "Stari Grad", Nikola Krstić, na pojedinim parcelama vlaga se kretala od 12 do 13 odsto, a kukuruz koji se još bere ima vlagu devet odsto.

”Prinosi su šarenoliki, ne treba zaboraviti da ima dosta parcela koje je tukao led i tamo su prinosi izuzetno mali. Gde su bolji tereni, kvalitetnija zemlja i dobra agrotenika, kukuruz je izdržao, prinosi se kreću od tri do pet tona po jutru", rekao nam je Krstić.

Dodaje kako je ove godine presudan bio momenat setve, kao i sklop, kao i da su dobri prinosi zabeleženi na parcelama gde su sejani rani hibridi krajem marta i početkom aprila.

Vlaga i ispod 10 odsto

Ove godine vremenske prilike su učinile svoje, te je berba kukuruza počela rekordno rano, rekao nam je dr Goran Bekavac sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

“Nismo iznenađeni padom prinosa, ali jesmo procentom vlage koja je sada ispod 10 odsto. To je rekordno niska vlaga. Teško je sad reći koliki će biti prosečan prinos, ali će svakako biti ozbiljno niži u odnosu na prosečne godine", ističe Bekavac i dodaje da je stanje ne samo kod nas nego i u regionu zabrinjavajuće.

Računice nema 

Kako navodi, kukuruzu u julu trebaju padavine, a ove godine tokom jula i avgusta nije bilo ni kapi. On smatra da osnovnih pretpostavki za dobru proizvodnju nije bilo, jer duži period sa tropskim danima i noćima nije mogao izaći na dobro.

"Kvalitet zrna će biti problematičan zbog prisustva mikotoksina. Recimo, Italijani već prilikom uvoza traže analize i ne samo mi već i zemlje u okruženju će biti u problemu", naglasio je dr Bekavac dodajući da, po njegovom mišljenju, treba da bude proglašena elementarna nepogoda.

Pitali smo RHMZ: Kada se proglašava elementarna nepogoda zbog suše? Evo odgovora

"Proizvođači su uložili u proizvodnju, za jedan hektar kukuruza treba oko 1.000 evra. Sada kad pogledamo cenu i prinos jasno nam je da računice nema. Ljudi za to nisu krivi, pretrpeće ozbiljne gubitke i jasno je da nadležni državni organi treba da reaguju“, zaključuje dr Bekavac.

_{Naslovna fotografija: Maja Celing Celić/Stevan Bogunović}