Prosečna cena hektara zemlje u Srbiji je 3.500 evra, ali su razlike po regionima velike. Odluka o kupovini zemljišta treba da bude dobro promišljena i obavezno doneta uz savetovanje sa stručnjakom.
Oko 70 odsto ukupne teritorije Srbije je poljoprivredno zemljište, dok je 30 odsto pod šumama. Pokazalo se da je ulaganje u obradivo zemljište jedino ulaganje koje sigurno donosi zaradu.
Cena zemljišta, u poslednjih desetak godina, kako kažu upućeni, stalno lagano napreduje. Pregledom najnovijih oglasa za prodaju poljoprivrednog zemljišta može se videti da je ponuda raznovrsna.
Dakle, zemlje ima i u poslednjih pet godina cena joj je udvostručena. Prosečna cena hektara zemlje u Srbiji je 3.500 evra, ali su razlike po regionima velike.
Tako se, na primer, u Ljigu nudi 10 ari po ceni od 4.500 evra. Po ceni od 13.000 evra prodaje se malinjak od 90 ari u selu Petrovčić pored Surčina, a na parceli postoji i voćnjak i prateća infrastrukutra. Njiva od 131 ara u Markovcu kod Mladenovca se prodaje za 6.500 evra. Poljoprivredno zemljište u zrenjaninskom i okolnim atarima kreće se između 7.000 i 10.000 evra i zavisi od kvaliteta zemljišta, od toga da li je njiva bliže putu, kojem putu, da li je u pitanju veća tabla, i tako dalje.
Dr Vladan Ugrenović iz poljoprivredne savetodavne službe Institut Tamiš Pančevo kaže da odluka o kupovini zemljišta treba da bude dobro promišljena i obavezno doneta uz savetovanje sa stručnjakom, u najboljem slučaju sa agronomom:
"Moj savet zavisi od toga šta je cilj kupovine te zemlje - da li je neki odmor u prirodi ili hobi ili pokretanje proizvodnje za obezbeđivanje neke egzistencije. Takva odluka, pre svega, treba da bude rezonski doneta i pre nego što se neko odluči, on mora da napravi svoj biznis plan. Takođe, neophodno je da postoji jedan tranzicioni, postepeni period prelaska iz grada ka takvim sredinama. Postoje loši primeri gde se ljudi nerezonski odluče da odu u seosku sredinu. Odjednom prekidaju sve veze sa svojim prethodnim prebivalištem, što nije dobro. U takvim situacijama često nailaze na dosta problema koje nisu očekivali".
Odluka o kupovini zemljišta treba da bude dobro promišljena (Foto: Vedran Stapić)
Dodaje da je važno da se utvrde mogućnosti te sredine u pogledu načina života, blizine grada, saobraćajnih uslova, uslova za obezbeđivanje zdravstvenih usluga, ali što je još važnije - agroekoloških uslova za gajenje određene biljne vrste.
Srbija ima ukupno 5.734.000 hektara zemišta, odnosno, oko 0,56 hektara po stanovniku. Obradivo je oko 4.867.000 hektara, odnosno, 0,46 ha po stanovniku.
Na pitanje, o kojim krajevima Srbije treba razmišljati kada je reč o ovoj investiciji, Ugrenović kaže da je na primer, centralna Srbija prepuna jeftinih imanja, a mogu se naći čak i u Vojvodini. Mogu da se nađu povoljno čitava imanja, vikendice, na primer, u okolini Rajca ili Stare planine.
Ono što je bitno je da ljudi vode računa o blizini tržišta. Ako se bave proizvodnjom organske hrane, bitno je da budu blizu nekog velikog grada, koji će biti njihovo tržište gde će prodavati svoju robu poput Novog Sada, Beograda ili Niša.
Dobro je, naglašava on, planirati da se kupi kuća koja ima pomoćne objekte, hangare, prostore za gajenje životinja, nastrešnice, gde u nekoj perspektivi može da se vrši prirodno sušenje lekovitog bilja. Dobre su i one destinacije koje imaju specifičnosti. To mogu da budu neki prostori gde ima lekovitog bilja koje može da se sakuplja ili prodaje ili da se ta imanja nalaze na nekim turističkim rutama.
Poznata je, kaže naš sagovornik, ruta od izvora do ušća Dunava. Biciklisti se kreću po obalama sa jedne i druge strane te reke. Kampovi ili neki drugi sadržaji mogu da im se ponude. Sve su to mogućnosti za razvoj seoskog turizma ili poljoprivrede. To je, zapravo, multifunkcionalni pristup poljoprivredi, koji podrazumeva da proizvodite i nudite hranu, smeštaj, volonterski rad na imanju. U današnje vreme, zahvaljujući internetu, to nije teško izreklamirati.
"Iznenadićete se koliko ljudi će doći kod vas da to vidi. Neku osobenost tog kraja, ili neku vrstu hrane koju vi pripremate ili neki program koji vi nudite", smatra Ugrenović.
Tradicionalna jela kao deo seoskog turizma (Foto: Vedran Stapić)
Prema njegovim rečima, neke mane zemljišta mogu da budu i vrline za neku drugu vrstu biljne proizvodnje. Recimo, borovnici odgovara kiselo zemljište, dok malini ne odgovaraju teška, glinovita, jako kisela i alkalna zemljišta. Možete se, recimo, odlučiti i da iskoristite prirodne resurse, da odete tamo gde ima puno medonosnog bilja i uzgajate pčele ili da, osim što ste poljoprivrednik, budete i berač pečurki ili divljih plodova. Sve to može da bude dobar izvor prihoda.
Ako se odlučite za organsku prozvodnju presudno je da vaš atar ne bude u blizini površinskih kopova uglja, fabrike, hidrocentrale, velike saobraćajnice. Dobro je da imanje ima neki izvor vode ili bunar sa kvalitetnom vodom.
"Postoje područja u kojima voda nije dobra za navodnjavanje, ima previše supsetanci koje nisu dobre, kao sto je recimo natrijum za voćarstvo i o tome svemu treba voditi računa", napominje Vladan Ugrenović.
Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije ističe da je izbor "svog parčeta zemlje" mnogo lakši u zemljama koje su izvršile reonizaciju poljoprivredne proizvodnje, jer ova mera opredeljuje geografski raspored poljoprivredne proizvodnje.
"Prema informacijama kojima raspolaže Zadružni savez Srbije, najjeftinije poljoprivredno zemljište može da se kupi u područjima sa otežanim uslovima za obavljanje poljoprivredne proizvodnje. Cene u principu zavise od ponude i tražnje i u skladu sa tim se i formiraju, a neposredan uticaj na cene ima i stanje infrastrukture", ističe on.
Kada je reč o mogućim pravnim problemima na koje može da naiđe kupac zemljišta, Mihailović kaže da je "ažurna dokumentacija o vlasniku i vlasništvu nad poljoprivrednim zemljištem od najvećeg značaja za sigurnu trgovinu poljoprivrednim zemljištem".
Važno je da se utvrde agroekološki uslovi za gajenje određene biljne vrste (Foto: Vedran Stapić)
Zemljište, pored najaktuelnije kupovine putem oglasa ili po direktnoj preporuci, je moguće kupiti preko oglasa koje često daju banke, a reč je parcelama koje su stavljene pod hipoteku zbog uzimanja kredita, a zatim ih je banka preuzela zbog neizmirivanja bankarskih rata. Uzimanje zemljišta u zakup moguće je putem licitacije koju organizuje opština na čijoj se teritoriji zemljište nalazi.
"U ovom momentu zaista dominira zakup poljoprivrednog zemljišta, a uslovljen je celokupnim stanjem ekonomije, a posebno ekonomskom moći poljoprivrednih gazdinstava fizičkih lica. Poslovne banke takođe legitimno prodaju zemljište, koje su stekle po osnovu hipotekarnog zaduživanja. Kupovina takvog zemljišta je apsolutno legitimna", kaže Mihailović.
Prlikom pregovora o pridruživanju EU bilo je dogovoreno da Srbija od 1. septembra ove godine liberalizuje prodaju zemljišta strancima. Neka su predviđanja da će nakon tog datuma skočiti cena zemlje u Srbiji. Međutim, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede priprema izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu kojima bi trebalo da se ograniči prodaja zemlje strancima, odnosno propisani striktni uslovi po kojima će stranci moći da kupuju zemljište u Srbiji.
Foto: fbhk / Pixabay
Tagovi
Autorka
Cene azotnih i fosfornih đubriva padaju na svetskom tržištu
Pšenici preti opasnost od fuzarioze: Zaštitite je pre padavina
Objavljena prva procena žetve 2024. u EU - za dve žitarice se predviđa značajan rast
Kiša dobro došla pšenici, stručnjaci poručuju: Pratite useve i zaštitite ih na vreme
