Glavni cilj novih pravila trgovine oranicama, za koje će biti organizovana javna rasprava, je da se naše oranice daju isključivo onima koji su u određenom vremenskom periodu budu pravno povezani sa Srbijom. Načelno je dogovoreno da pravo da kupe srpske oranice imaju samo stranci koji imaju vreme prebivališta, a ne boravišta u našoj zemlji najmanje 7 godina, dok pravna lica moraju da budu upisana u APR barem 5 godina.
Prema kosturu Nacrta zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji bi radna grupa Ministarstva poljoprivrede trebalo da završi do početka naredne sedmice, stranci koji žele da kupe srpske oranice će morati da imaju prebivalište u Srbiji barem 7 godina. S druge strane, kako prenosi Blic pravna lica kojia imaju tu nameru, moraće 5 godina da budu registrovana u Agenciji za privredne registre Republike Srbije.
Iako i dalje ima nedoumica u vezi sa vremenskom pravnom povezanošću stranaca sa Srbijom, većina članova Komisije smatra da ovo rešenje garantuje zaštitu domaćih poljoprivrednika. Ovim ograničavajućim faktorom vlast u našoj zemlji će pokušati da bar delimično sanira grešku načinjenu još 2008. godine potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), kojim se naša zemlja obavezala da će od 1. septembra 2017. godine, odnosno pre ulaska Srbije u Evropsku uniju, omogućiti strancima trgovanje oranicama.
Glavni cilj novih pravila trgovine oranicama, za koje će biti organizovana javna rasprava, je da se naše oranice daju isključivo onima koji su u određenom vremenskom periodu budu pravno povezani sa Srbijom. Načelno je dogovoreno da pravo da kupe srpske oranice imaju samo stranci koji imaju vreme prebivališta, a ne boravišta u našoj zemlji najmanje 7 godina, dok pravna lica moraju da budu upisana u APR barem 5 godina.
U Vladi Srbije kažu da će komplikovanjem uslova prodaje pokušati da ograniče broj onih koji bi mogli da konkurišu za kupovinu srpskih oranica. Donošenjem zakona će se samo pokušati ispraviti loše ispregovarani uslovi. S druge strane Miroslav Kiš iz Asocijacije poljoprivrednika ističe da nije trebao da se čeka minut do 12 da bi se nešto uradilo. On napominje da bi strancima trebalo ograničiti kupovinu obradivog zemljišta da bismo ih sprečili da dođu do velikih površina. Kiš smatra da se ovim merama paori neće postati konkurentniji strancima.
Na ovo pitinje osvrnuo se i evropski komesar za poljoprivredu i ruralni razvoj Fil Hogan, rekavši kako prenosi RTV da je pitanje prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima tradicionalno osetljivo, naglasivši da se ne treba bezrazložno plašiti njegovog uticaja zato što SSP ne otvara vrata za kupovinu zemljišta gradanima Evropske unije bez ikakvih ograničenja.
Hogan je istakao da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju zahteva da od 1. septembra 2017. ne bude diskriminacije između građana Srbije i EU dok kupuju nekretninu, uključujući i poljoprivredno zemljište. On je napomenuo da srpske vlasti i dalje mogu da regulišu uslove kupovine zemljišta, pod pretpostavkom da se ti uslovi jednako primenjuju.
Fil Hogan je podsetio na to da državljani EU ili kompanije već mogu da kupuju poljoprivredno zemljište i to preko kompanija registrovanih u Srbiji, ali da se dosada to dešavalo u ograničenom obimu. On je zaključio da Srbija na strane investicije ne trebala da gleda sumnjičavo jer one mogu da donesu novu tehnologiju i znanje, te na taj način da doprinešu poboljšanju konkurentnosti poljoprivrede u Srbiji.
Foto: bones64 / Pixabay
Tagovi
Autor
