• Šećerna repa
  • 17.10.2019. 08:00

Šećerna repa ima veliki potencijal u Srbiji, ali nije dovoljno razvijena

Šećerna repa ima veliki potencijal za razvoj u Srbiji. Mogućnosti za izvoz su takođe velike. Međutim, i dalje proizvodnja nije na dovoljno visokom nivou, odnosno prinosi nisu dovoljni kako bi se ostvario i izvoz.

Foto: Depositphotos/jovanjaric
  • 129
  • 30
  • 0

Proizvođači su istog stava kada je u pitanju proizvodnja šećerne repe u Srbiji. Smatraju da bi prinosi i proizvodnja ovog slatkog korena mogli da budu dobri u našoj zemlji ističući da ta proizvodnja ima veliki značaj za celu državu.

"Dosta dug period niske cene šećera na svetskom tržišu oborio je cenu belog kristal šećera, što je posledično uticalo i na ovdašnje tržište," objašnjavaju proizvođači.

Uslovi za proizvodnju dobri

Direktor kompanije "Sunoko" (MK Group) Slobodan Košutić ocenjuje da su uslovi za proizvodnju šećerne repe u Srbiji veoma dobri.

"Srbija ima sve uslove za dobar uzgoj repe, odlično zemljište, dobre šećerane i izvozno tržište u najbližim susednim zemljama od minimum 650.000 tona. Međutim, tokom pola veka koliko je imala zaštićenu proizvodnju, Evropska unija je ulagala velike napore i budžete u poboljšanje i racionalizaciju tehnologija i uzgoja i prerade," navodi Košutić.

U Evropi prinosi šećerne repe idu i do 90 tona po hektaru, a slast je i 17,5 odsto. Košutić ocenjuje da se proizvođači u Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji i Austriji uspešno nose sa proizvođačima iz Brazila, Indije, Karipskog područja.

"U Nemačkoj i Francuskoj se postiže oko 13 tona šećera po hektaru, a kod najboljih poljoprivrednih proizvođača čak i 14 tona. Prinosi naših farmera su skromniji, oko 55 tona šećerne repe po hektaru, što znači da se dobija oko 8,5 tona šećera po hektaru, a slast ne prelazi 16 odsto," objašnjava Košutić.

Poljoprivrednici odustaju od proizvodnje šećerne repe

Izvoz u zemlje regiona mogao bi da dostigne i 650.000 tona

S obzirom na to da u susednim zemljama Srbije, konkretno u Mađarskoj, Bugarskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Albaniji, nije razvijena proizvodnja šećerne repe, domaći poljoprivrednici mogli bi da se fokusiraju na to tržište i ostvare veliki uspeh u izvozu i veoma dobar profit. U susedne zemlje mogli bi da izvezu čak oko 650.000 tona šećera.

"S proizvodnjom od 870 hiljada tona šećera, bili bismo regionalni lideri u proizvodnji. Da bismo ostvarili ovu ambiciju, moramo da nađemo način, da zajedno sa našim farmerima, uz podršku države, povećamo rast prinosa na između 65 i 68 tona po hektaru, kao i povećanje slasti na 16,5 odsto," poručuje Košutić.

Cena šećera u svetu znatno je pala u poslednje dve godine, a na to je uticalo nekoliko faktora.

"U oktobru 2017. godine, u Evropskoj uniji je ukinuto ograničenje proizvodnje šećera od šecerne repe. Takođe, zahvaljujući pogodnim vremenskim uslovima, akumulirano je čak 55 miliona tona svetskih rezervi, što je gotovo trećina godišnje svetske proizvodnje od 180 miliona tona šećera. Sve to zajedno dovelo je do drastičnog pada cene šećera na globalnom nivou." ocenjuje Košutić.

Šećerna repa se u Srbiji može kupiti za 34 evra po toni. U Hrvatskoj su subvencije čak 980 evra po hektaru, a u Srbiji tih subvencija nema. Košutić objašnjava da su na pad cene uticale i visoke subvencije. Dodaje i da se trenutno pod šećernom repom u Vojvodini nalazi najmanja površina otkako je u tom delu Srbije prisutna proizvodnja repe.

"Važno je da se poboljša efikasnost proizvodnje i napravi jak "savez" između ratarstva, nauke i ekonomije, a kompanija “Sunoko” je već izašla pred proizvođače sa uslovima otkupa za 2020. godinu. Uspeh najboljih evropskih uzgajivača počiva na subvencijama, čiji iznos varira od države do države, u proseku se kreće oko 260 evra po hektaru," navodi Košutić.

On navodi da država na godišnjem nivou može da ostvari prihod od 12 miliona evra zahvaljujući proizvodnji šećerne repe, ali je, navodi, u našoj zemlji od 2,5 miliona obradivog zemljišta svega manje od dva odsto pod ovom kulturom, piše Dnevnik.


Povezana biljna vrsta

Šećerna repa

Šećerna repa

Sinonim: - | Engleski naziv: Sugar beet | Latinski naziv: Beta vulgaris var. saccharifera

Šećerna repa je industrijska biljka koja se gaji za proizvodnju šećera, zbog visoke koncentracije saharoze u njenom zadebljanom korenu. Iz šećerne repe se dobije 16% svetske... Pročitaj više »

Izvori

Dnevnik.rs


Tagovi

Šećerna repa Proizvodnja Izvoz Slobodan Košutić


Autorka

Andrijana Glišić

Student žurnalistike i ljubitelj digitalnih medija.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi