Šećerna repa - najveće potrebe za vodom od početka sklapanja redova

Šećerna repa Beta vulgaris var. sacharifera pripada grupi najproduktivnijih industrijskih biljaka. Prvo se uzgajala u vrtovima zbog jestivog lišća i kao stočna hrana. Danas se prvenstveno uzgaja kao sirovina za proizvodnju šećera, dok je potisnuta njena upotreba u gastronomiji. Upotrebljava se i za proizvodnju alkoholnih pića.

Zadebljali koren je bele do beložućkaste boje. Služi kao skladište rezervnih materija. Na njemu razlikujemo glavu, vrat i telo. Glava je deo korena koji nosi lisnu rozetu. Listovi imaju lisnu dršku i široku plojku srcastog oblika. Stablo sa cvetovima se formira u drugoj godini.

Zahtevi šećerne repe

Pogoduju joj plodna zemljišta, dobrih vodno-vazdušnih osobina. Ne odgovaraju joj zbijena i teška zemljišta sa visokim nivoom podzemne vode.

Ova kultura ima velike zahteve prema toploti. Minimalna temperatura klijanja je 4 do 5ºC, a optimalna do 25ºC. Mlade, tek iznikle biljke su osetljive na mraz i niske temperature. Na temperaturi od -5º mogu da izmrznu. Dužina vegetacije se kreće od 100 do 200 dana u zavisnosti od sorte.

Veliki je potrošač vode. Za klijanje semena je važno da seme upije do 170 odsto vode u odnosu na svoju težinu. Najveće potrebe prema vodi ima u periodu intenzivnog porasta, od početka sklapanja redova.

Setva u plodoredu

Ova kultura ne podnosi ponovljenu setvu. Na istu parcelu dolazi posle četiri ili pet godina. Najbolji predusevi su mahunarke i žitarice, posebno ozima žita. Kukuruz, suncokret, uljana repica, stočna repa i druge repe joj nikako ne odgovaraju kao predusev.

Zatvaranje brazde obaviti što pre u proleće. Kod operacije zatvaranja brazde ne treba ulaziti mehanizacijom u suviše vlažno zemljište, jer će doći do zbijanja zemlje što će onemogućiti formiranje korena repe. Izbegavati klasične tanjirače, jer prodiru dublje u zemlju od potrebnog površinskog sloja od tri do pet centimetara. Bolje je ovaj posao obaviti drljačama uz dodatak ravnjača ili šinja.

Zatvaranje jesenje brazde čuva vlagu u zemljištu

Seje se kada je temperatura zemljišta iznad 6ºC na dubini od pet centimetara.

Setva posle 20. aprila nije rentabilna

Bolje je koristiti jednoklično seme zbog lakše i preciznije setve, manjeg utroška semena. Količina ovog semena je šest do sedam kilograma po hektaru. Ako koristimo višeklično, količina se kreće i do 30 kg/ha. Optimalan sklop, odnosno broj biljaka na parceli, se kreće od 100.000 do 110.000 biljaka po hektaru. To znači da bi gustina sklopa bila do 120.000 biljaka po hektaru. Širina redova je obično 50 cm, a razmak u redu se kreće od 15 do 19 cm kod setve na konačni razmak. Ako se radi proređivanje, ona može biti gušća i razmak u redu je od devet do 10 cm. Dubina setve je dva do tri centimetra, a na sušnim i lakšim zemljištima i do pet centimetara.

Ne treba je sejati suviše rano zbog opasnosti od prolećnih mrazeva. Termin se prilagođava vremenskim uslovima, a seje se u razdoblju od 10. marta do 10. aprila. Setva posle 20. aprila nije rentabilna u našem klimatskom području.