Seme, đubrivo, gorivo... Koliko će da košta setva pšenice ove godine?

Uskoro počinje setva pšenice, a glavno pitanje je kako će na nju da gleda džep srpskog ratara, jer su cene goriva, semena i drugih inputa astronomske, što ne prati i cena proizvoda. Prethodnih godina se znatno štedelo na inputima, a da li će i ove godine da se isprati taj trend?

Što se sortimenta tiče, rukovodilac Odeljenja za strna žita Milan Mirosavljević navodi da se novosadske sorte i dalje najrasprostranjenije u setvenoj Strukturi Srbije. Ono što možda nije dobro je što poslednjih desetak godina sve manje imamo površina pod sortama poboljšivačima, odnosno pod kvalitetnim sortama, kako kaže, i što Srbija gubi svoju ulogu kao prepoznatljiva po proizvodnji pšenice odličnog tehnološkog kvaliteta.

"Sa druge strane imamo sve veći udeo sorti koje su osnovne, odnosno koje nisu dobrog tehnološkog kvaliteta, tako da postajemo zemlja proizvodnje koja proizvodi osrednje zrno i gde se bukvalno najkvalitetnija pšenica sve manje i manje proizvodi. Od novosadskih su najkvalitetnije i dalje simonida i zvezdana, koje su bukvalno nosioci proizvodnje kvalitetne pšenice kod nas, zajedno sa pobedom i renesansom", navodi Mirosavljević i dodaje da ima i nekih novih sorti poput igre, grivne, epohe i drugih.

Što se tiče nesertifikovanog semena, Mirosavljević navodi da je njegov udeo sigurno 60 odsto, a možda čak i više u odnosu na ukupnu količinu semena.

"Tavansko seme" sve zastupljenije

Proizvođač Nikola Bulić iz Aleksandrova kod Novog Itebeja obrađuje ukupno 60 hektara zemlje, a pod pšenicom će ove godine da zaseje trećinu.

"Trudim se da što više koristim deklarisano seme, međutim jako je skupo, jer je trenutna cena preko 70 dinara, dok je merkantilna pšenica svega 20 dinara. Uzimam svoju reprodukciju koju ostavljam, tako da ću na pola sejati originalno, a na pola tavansko", navodi ovaj ratar i dodaje da deklarisano seje po preporukama, od 210 do 220 kg po hektaru, a svoju reprodukciju za 10 odsto više u odnosu na original.

Mirosavljević kaže da zajedno sa kolegama sa Instituta apeluje za sertifikovano seme, jer je ono sa maksimalnom upotrebnom vrednošću, odnosno proizvedeno je u kontrolisanim uslovima, primenjena je odgovarajuća zaštita, dorađeno je i to je seme čija se upotrebna vrednost zna.

"Često se primenjuju značajno niže količine ovog semena u odnosu na nedeklarisano, jer proizvođači setvom nedeklarisanog rizikuju ostavarivanje maksimalnih prinosa."

Ratar Miljan Vasić iz sela Jaša Tomić, nadomak Sečnja, na području srednjeg Banata obrađuje ukupno oko 100 hektara, a pšenicom će ove godine posejati polovinu te površine. 

"Mi uglavnom sejemo naše, tavansko seme, pošto je neisplaivo uzeti originalno. Deklarisanog sejemo samo 20 odsto da bi se obnovilo, da naredne godine opet imamo tavansko i tako u krug. Cena originalnog je 75-80 dinara po kilogramu kada se uzima za keš, a da ne govorimo o nekom zaduživanju i trenutnim cenama pšenice koje su u odnosu na seme skoro jedan prema pet", navodi Vasić i dodaje da ove godine ko je kupio seme, uz troškove zakupa, đubriva i drugog - u debelom je minusu.

Rukovodilac odeljenja za strna žita navodi da se u poslednje vreme često rade dva, a neki proizvođači i tri tretmana zaštite, te da se primenjuju često "odokativne" količine đubriva, kako u prihrani, tako i osnovnih đubriva i da bi se boljom analizom, pre svega zemljišta, mogle ostvariti uštede koje bi se preusmerile na kupovinu deklarisanog semena, da se ne bi rizikovala proizvodnja.

Šta je sa đubrivom?

Vasić kaže da je mešano đubre oko 71-72 dinara po kilogramu, ali pošto će naknadno da plati i to će da izađe oko 90 dinara. On je uzeo NPK 15-15-15 i nešto 6-24-12. Bulić isto navodi da je uz seme, najveći trošak osnovno đubrivo.

"Čak i cena hemije je nešto pala, azotna đubriva delimično, ali cena osnovnog đubriva je najviša. Ja đubrim sa MAP-om 170 kg po hektaru, a cena mu je 95 dinara po kilogramu, što je skoro pet kilograma merkantilne pšenice za kilogram đubriva. To nije normalan odnos", rekao je Bulić i dodao da je cena MAP-a prošle godine bila 170, ali je i cena pšenice bila 42 dinara.

Iz poljoprivredne apoteke Ratar Ruma Dragana Bursać kaže da se najviše traže NPK i MAP, a slično je i u Karavukovu, što nam je potvrdila Violeta Ilić iz poljoprivredne apoteke Agroratar.

"Od mešavina imamo 15-ku i 16-ku i to se inače najčešće prodaje. Prošla godina je na leto dobro proša za ratare, pa se onda u jesen više i sejalo. Sada nisu toliko zadovoljni, pa ćemo videti kako će prodaja ići. Trenutna cena kod nas je 67 din/kg i jedna i druga mešavina", rekla je Ilićeva.

U poljoprivrednoj apoteci Agro Srem takođe je NPK 15-15-15 najpopularnije đubrivo, potvrdila nam je Lidija Petrović i dodala da je MAP koji nemaju u ponudi isto tražen nekoliko puta. Cena 15-ke od proleća je 2.750 dinara za pakovanje od 25 kg i 980 dinara za malo pakovanje od pet kilograma.

Na sve to i cena dizela

Cena dizela u Srbiji je trenutno 1,83 evra, odnosno 214 dinara, što je među skupljima u regionu, pogotovo ako se uzme u obzir cena proizvoda i celokupna situacija u poljoprivredi. Čisto radi poređenja, kako stoji na sajtu "Global Petrol Prices", dizel u Hrvatskoj je 1,73 evra, u Mađarskoj 1,74, Rumuniji 1,57, dok je u Bugarskoj čak 1,46 evra, odnosno 170 dinara, što je skoro za petinu jeftinije nego kod nas. Sa agro karticom je jeftinije, ali nije velika uteha za poljoprivrednike zato što će biti ukinuta od sledeće godine.

Kako smanjiti potrošnju goriva kod traktora?

Bulić je naveo da u setvi potroši nepune tri litre po hektaru, a uz potrošnju i cenu, Vasić ima i drugih problema.

"Imamo gorivo od 179 dinara na NIS-ovim pumpama, ali meni je najbliža 40 kilometara od mene, tako da mi je i sam odlazak do nje dodatni trošak", rekao je on.

Kada će se sejati ove godine?

Optimalan rok setve je posle 10. okrobra, ali se ti rokovi, kako Mirosavljević kaže, pomeraju ka 20. oktobru. Jesen je sve toplija, ali se po njegovim rečima treba prilagoditi i videti kakvi će biti lokalni vremenski uslovi. Vasić planira setvu za nedelju dana, a Bulić će ove godine da ispravi greške od prošle.

"Još je rano za setvu, sejaću od druge polovine oktobra, a trenutni problem pravi i velika količina glodara. Prošle godine sam požurio, rano sam posejao, pa sam morao da prskam u jesen protiv cikada, biljnih vaši, protiv prenosnika virusa. Sada pomeram rokove, jer je dosta vlažno i brzo će da nikne", rekao je Bulić.

Da je ovogodišnja setva skupa, mišljenje je i naših sagovornika, a Bulić dodaje da će biti skuplja bar za 10 odsto od prošlogodišnje. Vasić kaže da pored toga što je skuplja, velika su i zaduženja poljoprivrednika te ne mogu seme, đubrivo i ostalo da plate odma, a cene proizvoda konstantno padaju.