Setva kukuruza kod Janka Kotvaša: Solidan prinos bez suvišnih hemikalija?

Iako je setva kukuruza kalendarski pomerena za nekoliko dana zbog prizemnih mrazeva, povoljne temperature i mestimečne padavine koje su obeležile april povoljno su uticale na obavljanje ovog važnog posla. Jedna od osnovnih kultura koje se seju na našim njivama je svakako i kukuruz, koji se nalazi na skoro trećini površina južnog Banata. Domaćin koji ga seje svake godine je ratar Janko Kotvaš iz Padine nedaleko Pančeva.

"Setva kod mene uveliko traje, a ove godine ću kukuruz sejati na nekih 80 hektara ukupno – 20 ha moje zemlje i nekih 60 ha površina koje uzimam u zakup", započinje naš sagovornik dodajući da se odlučio da ove godine poseje FAO grupe 390 i 480, što mu se zadnjih godina pokazalo kao najbolja opcija.

Kako objašnjava, za ovu kombinaciju FAO grupa se odlučio jer su to hibridi koji ranije otpuštaju vlagu, te i branje prinosa može krenuti ranije. Prema njegovom iskustvu, prinos od hibrida kasnijeg zrenja je bolji jer biljkama ostavlja više vremena za razvoj, dok su se hibridi ranijeg zrenja bolje pokazali u sušnijim godinama.

"Primera radi, prošle godine sam imao prinos od oko 6 t/ha, a 2023. godine je to bilo oko 8,5 t/ha. Vidite i sami kolika je razlika u prinosu samo zahvaljujući spoljašnjim uslovima."

"Izbegavam prekomernu upotrebu hemikalija"

Kada je "godina dobra", ističe, može da izvuče prinos i do 10 t/ha. Svoj prošlogodišnji rod je prodao po ceni od 22, odnosno 23 din/kg.

"Obavljam samo predsetvenu pripremu, zaorem ureu, posejem i nakon toga samo uradim tretman od širokolisnih i uskolisnih korova i to je to. Izbegavam prekomernu upotrebu hemikalija", iskren je naš sagovornik, a skreće pažnju da se u njegovoj praksi dobro pokazala i upotreba tečnog azotnog đubriva, tzv. "superazota".

"Bar što se tiče kukuruza, nema puno štetočina koje prave problem biljkama. Uglavnom je to kukuruzna pipa koja gricka mlade biljke i vrane koje jedu klice. Šete od pipe nisu toliko velike, nisam imao slučajeva da sam morao da presejavam veće površine nakon napada ovog insekta, pa nemam ni naviku da radim tretman insekticidima. Šta god da uradim, bube će nastaviti da grickaju biljčice, ali ne u tolikoj meri da mi desetkuju sve što imam."

Ovaj ratar savetuje mlađim kolegama ratarima da ne prskaju stalno sve, ukoliko nije neophodno.

Subvencije stigle

Subvencije Ministarstva poljoprivrede od 18.000 dinara/ha je dobio, kaže da nije imao nikakvih problema u kašnjenju ni prošle godine. Što se tiče najavljivanih subvencija za deklarisano seme od 17.000 dinara/ha, kaže da još uvek nije izašla uredba koja bi trebalo da reši ovaj problem.

Rokovi setve kukuruza su pomereni, ali uzmite u obzir nekoliko faktora

"Situacija je prošle godine takođe bila nejasna, gde smo umesto obećanih 17.000 dinara/ha za deklarisano seme koje je trebalo nakon setve opravdati računima, svi dobili po 10.000 dinara/ha bez pravdanja bilo kakvim računima. Na taj način su nas sve 'skinuli sa dnevnog reda' što bi se reklo", zaključuje on.