Setva počinje, a korovi ne čekaju - kada i kako ih suzbijati?

Setva ozimih kultura lagano počinje, ali će mnogi sa ovim poslom krenuti i krajem oktobra, a neki i u novembru. Ipak, korovi ne čekaju, oni su na njivama buknuli budući da je dovoljno vlage, a i temperature su još iznad 5°C. 

U sklopu integrisane zaštite bilja, profesor dr Bojan Stipešević sa Fakulteta agrobiotehničkih znanosti Osijek, predlaže takozvanu lažnu setvu gde sve pripremimo za nju, nakon čega treba pričekati koji dan da korov krene.

"Onda još jednom obavimo mehaničko uništavanje drljanjem, multitilerom, setvospremačem, ko što ima, gde ide plitki zahvat jer korov je mali i lako se iskorenjuje. Naravno, ukoliko nas gazi vreme i kasnimo sa jetvom, ova metoda možda nije primenjiva", kaže Stipešević koji za primjnu herbicida kaže da ih treba koristiti u skladu s pojavom korova na svakoj pojedinoj njivi, a pre svega njih treba pregledati. 

Treba poznavati svoju njivu

"Mora se znati šta je problem na kojoj, pa u agro apoteci ili predstavnika određene hemijske kuće pitati šta se nudi. Jer, u uskolisnoj pšenici, lagano rešavamo širokolisne korove, ali, ako ima uskolisnih trava, tada neki od preparata djluju i na jedne i na druge. SA određenima se mora ići posle, kurativno", upozorava profesor dodajući da se ova hemijska sredstva mogu koristiti pre nicanja (pre-emergence), kada se nanose na površinu odmah nakon setve, i trebali bi držati korove do nicanja glavnog useva, a nakon nicanja (post-emergence) idu do neke faze razvoja glavnog useva. 

Setva pšenice skupa, ratari štede gde god mogu

"Tu pomaže da imaju ujednačeno nicanje, da ne bi herbicid spalio one koji su brži u porastu, pa su pobegli u fazu u kojoj im može naneti štete. Nakon toga, idu kurativni ili selektivni herbicidi, često specifični samo za tvrdokorniji korov. Ipak, često se ne mogu primeniti bez da se, barem malo, spali glavni usev, ili ne pokazuju toliku delotvornost jer je korov pobegao", slikovito opisuje Stipešević uz važno upozorenje da treba svakako voditi računa o borbi protiv rezistentnosti korova i nikako ne ići sa istom aktivnom materijom više od jednom u sezoni.

"Bolje pustiti da korov pobegne ove godine, nego upropastiti delotvornost aktivne materije zauvek", zaključio je. 

Sve je više uskolisnih korova 

Da ima kontraefekata na poljima kaže diplomirani inženjer agronomije Martin Androšević, jer je bilo oštećenja od hemijskih preparata budući da se ne koriste u propisanim dozama i pravom trenutku. Na to se nadovezala suša, ali i manjak padavina zbog kojih se oni ne razgrade.

"Ima i onih koji ne paze na karencu s obzirom na plodored i tu bude najviše problema", kazuje Androšević koji smatra kako se sve više šire uskolisni korovi, kao što je sirak kojem odgovara viša temperatura. 

"Zato ga treba tretirati u pravom trenutku, kada herbicid može da deluje. Sirak mora imati, posebno rizomski, određeni habitus da bi sredstvo delovalo. Takođe, šire se i ruderalni korovi, koji se javljaju po kanalima, međama, kao što je pelin, cigansko perje i slično. Oni su sve veći problem, a za to nemamo adekvatnih rešenja." 

Ovaj savetodavac kaže da na tržištu imamo dovoljno dobrih proizvoda kojima se korovi mogu regulisati, ali ih poljoprivrednici moraju prepoznati, tretiranje obaviti u pravom trenutku sredstvom koje je namenjeno za tu svrhu i paziti i na stanje zemljišta.

Priča da većina ratara tretiranje obavlja u proleće, do kraja vlatanja, odnosno drugog kolenca, ali da su problem bienalni korovi koji rastu preko zime. U prvom redu misli na uskolisne kao što su ljuljevi, bromusi, divlja zob, a krajem zime raste i apera (slakoperka, op.ur.), a tu je i mišji repak.

"Oni se ne suzbijaju na vreme, ljudi ih vide kada se dignu iznad useva, a tada je već kasno."

Od širokolisnih je najčešća veronika (čestoslavica, op.ur.) kao i mrtva kopriva, a mogu se prepoznati ujutru, kada ima rose jer se sjaji između redova.

"Ovi korovi podnose niske temperature i zato ima smisla koristiti herbicide sada. Tako rade veliki farmeri i kombinati, u jesen tretiraju, a onda u proleće obave korekciju onoga što je izniklo, birajući opciju koja je najjeftinija", otkriva preporučivši isto i manjim proizvođačima, jer će u tom slučaju na proleće, kako kaže, biti manje glavobolje i skupih rešenja. 

Hemija uvek treba biti zadnja 

Vrativši se temi sirka, kaže kako on ne predstavlja tako veliku smetnju u žitaricama koliko u kukuruzu.

"Ako sirak raste u žitaricama, to znači da je usev preredak, jer on ne može da raste u gustom sklopu, on niče iz zemljišta koje je ugrejano", otkriva Androšević uz uputstvo da ga zato moramo čistiti na sve načine. 

"Herbicide treba kombinovati sa konzervacijskom poljoprivredom. Korovi se mogu regulisati na više načina, hemija uvek treba biti zadnja. Treba ih kontrolisati plodoredom, mehaničkim uništavanjem, obradom, žetveni ostaci su dobrodošli, oni zaustavljaju korove", navodi on uz komentar kako naši proizvođači na to nisu spremni jer nemaju dovoljno jaku mehanizaciju. 

"Svi gledamo u velike i jake koji imaju mehanizaciju, a mali nemaju dovoljno i rade kako mogu. Ipak, naša zemljišta se moraju prilagoditi promeni klime, a pored toga su već dobrim delom devastirana. A sve kreće iz zemlje, i klimu ćemo lakše kontrolisati ako je ona zdravija", zaključio je Androšević.