Setva pšenice skupa, ratari štede gde god mogu

Dok ratari podvlače crtu i računaju gubitke koje im je donelo sušno leto, stigla nam je još jedna setva pšenice. Novi troškovi, nova ulaganja, ali i dilema: sejati pšenicu ili ne, primeniti sve agrotehničke mere ili pokušati prištedeti bar na semenu ili mineralnom đubrivu.

Zbog plodoreda ili potrebe, ratari će ovaj najznačajniji posao u sezoni ipak obaviti. Naći će snage i sredstava, ali će setva biti obavljena na manjim površinama nego prošle godine. Tako nagoveštavaju iz "Žita Srbije", a očekuje se setva na oko 500.000 hektara. 

S obzirom na niske otkupne cene žitarica, ratari još kalkulišu kako bi uštedeli. Činjenica je da nema dovoljno novca za setvu, mnogi još uvek nisu nabavili repromaterijal, ali i čekaju davno obećanih 17.000 dinara subvencije za sertifikovano seme po hektaru. Treba napomenuti da se cena merkantilne pšenice nije značajnije menjala od žetve, pa je njeno čuvanje u silosima donelo samo dodatne troškove. 

Optimalni rok setve

Profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, dr Goran Jaćimović, poručuje da treba ispoštovati rokove setve od 5. do 25. oktobra. Ipak, poslednjih nekoliko godina oni se zbog klimatskih promena pomeraju do polovine narednog meseca. Kasnija setva, kako objašnjava naš sagovornik, može dovesti do toga da biljke nisu dovoljno razvijene i kao takve ne uspevaju da prezime.

"Potrebno je obratiti pažnju i na gustinu setve, najoptimalnije je 500 do 600 klijavih zrna na kvadratnom metru. Veliki deo površina bude posejan van optimalnog roka. U tom slučaju, u zavisnosti od dužine kašnjenja, treba povećati količinu semena za dva do tri odsto za svaki dan", napominje naš sagovornik i dodaje da će nauka i struka uvek preporučiti setvu u optimalnom roku, agrotehničke mere i naravno, deklarisano seme.

Setva pšenice: Birati deklarisano, a ne "seme sa tavana"

Ipak, ističe da se godinama ponavlja loša praksa - setva "semena sa tavana". Ono u startu nosi 10 do 15 odsto manje prinose u odnosu na sertifikovano.

"Poljoprivrednici misle da će ovom metodom uštedeti, ali treba da znaju da je to seme u velikoj meri neispitano i nepouzdano."

Objašnjava da nije poznata klijavost takvog semena, što predstavlja rizik. Ipak, iako stručnjaci podsećaju da samo sertifikovano seme koje se proizvodi u kontrolisanim uslovima može doneti vrhunski prinos i kvalitet, pojedini proizvođači će ga zbog besparice koristiti. 

"Takvo seme bude zasejano na 30 do 50 odsto površina", ističe naš sagovornik.

Manje mineralnog đubriva

Mladi poljoprivredni proizvođač Milan Pejinović iz Prigrevice ove jeseni zasejaće oko 50 hektara pšenice. Kako kaže, mora se sejati zbog plodoreda, ali i zato što je novac od nje prvi u godini i ratarima je veoma važan. Godina je teška, u poljoprivredi je vidna besparica, ali je naš sagovornik uložio u deklarisano seme i setvu će obaviti u optimalnom roku.

"Mora se štedeti, ali deklarisano seme u ovoj proizvodnji se podrazumeva. Ne praktikujem duboko oranje već teškom tanjiračom pripremam zemljište", kaže Pejinović.

Ipak, negde će uštedeti.

"Ove godine, zbog troškova proizvodnje, malo ću smanjiti količinu mineralnog đubriva po hektaru."

Kaže da je prodao ovogodišnji rod pšenice, ali je cena niska i nije pokrila troškove proizvodnje.

Pšenica traži ulaganja

Ratar Miloš Zorić iz Bačke Palanke ove jeseni zasejaće 15 hektara pšenice, koliko je imao i prošle godine.

"Sejaću isključivo deklarisano seme, kompletna predsetvena priprema se podrazumeva. Neću štedeti ni na mineralnom đubrivu. U protivnom, šta ću na leto pokositi?", pita se naš sagovornik.

Poljoprivrednici čekaju Javni poziv za isplatu 17.000 dinara, u suprotnom - protesti

Kaže da još nije ni počeo setvu, a već je za repromaterijal potrošio 500.000 dinara. Kako je napomenuo, pšenica i nakon setve zahteva rad i ulaganja. Prošle godine bilo je problema sa glodarima, dva puta se morala obaviti prihrana, kao i zaštita od bolesti i insekata.

"Setva i proizvodnja pšenice je ozbiljan posao koji zateva da se seme položi u dobro pripremljenu zemlju. Ukoliko želimo dobar prinos, mora se voditi računa tokom celog perioda vegetacije. Svakako, obećanih 17.000 po hektaru nama ratarima bi u ovom trenutku mnogo značilo", zaključuje on.