Setva pšenice: Birati deklarisano, a ne "seme sa tavana"

Približava se početak jesenje setve i poljoprivredni proizvođaći treba da odluče koju će sortu odabrati. Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo iz PSSS Loznica Milenko Đurić, napominje da, pre svega, treba sejati deklarisano seme proverenog kvaliteta u laboratorijama na osnovne parametre klijavosti, energije klijanja, čistoće i prisustvo bolesti, a ne "seme sa tavana".

"Kod izbora sorte treba obratit pažnju na njene biološko produktivne osobine kao što su otpornost na zimu, visina stabla, vreme stasavanja, otpornost na bolesti i na poleganje", napominje ovaj savetodavac. 

Bitan tehnološki kvalitet

Druga bitna karakteristika, dodaje, je osobina zrna i tehnološki kavalitet (masa 1000 zrna, hektolitarska masa, sadržaj proteina, kvalitetna klasa). 

"Kod nas se još uvek pšenica ne otkupljuje po kvalitetu zrna i na tome bi trebalo raditi narednih godina."

Koju će poljoprivredni proizvođač sortu izabrati, kaže, individualna je odluka na koju utiče više faktora.

Uskoro će jesenja setva, šta je razlika između ozime i jare pšenice?

"Na tržištu imamo veliki broj sorti pšenice različitih osobina. Dobar način da se poljoprivrednici upoznaju sa njima su ogledi koji se postavljaju u  okviru savetodavnog rada PSSS, ogledi semenskih kuća, preporuke poljoprivrednih stručnjaka i savetodavaca i direktna razmena iskustava poljoprivrednih proizvođača", savetuje on.

Kako birati sortu?

Polazna osnova za izbor sorte je, objašnjava, pre svega potreba gazdinstva za pšenicom odnosno da li je njena namena potrošnja na gazdinstvu ili predaja na otkupno mesto. 

"Drugi bitan element je plodored, pogotovo u poslednjih nekoliko godina kada se pojavljuje teško rešiv problem sa divljim sirkom u kukuruzu i gde se proizvodnjom pšenice taj problem delimično rešava."

Takođe, dodaje, pri izboru sorte treba povesti računa o ukupnoj setvenoj strukturi gazdinstva i da li u nju ulazi i postrna setva. U tim uslovima treba dati prednost ranijim sortama da bi postrna setva mogla što ranije da se obavi.

"Poznavanjem više sorti pšenice lakše je opredeliti se za izbor i u odnosu na sam lokalitet parcele (ravnica, blizina vodotokova, nadmorska visina) i osobine zemljišta (pseudoglej, aluvijum). Treba voditi računa i o tehničkoj opremljenosti gazdinstva za primenu agrotehničkih mera u proizvodnji pšenice (žitna sejalica, prskalice, rasipači đubriva, kombajni, prikolice)", precizira ovaj savetodavac.

Da li se pšenica više seje u kriznim vremenima?

Generalna preporuka poljoprivrednicima je da, rukovodeći se ovim osnovnim principima u zavisnosti od planiranih površina za jesenju setvu, uvek odaberu tri do četiri sorte pšenice.

"Odnosno, da se se ne zadržavaju na jednoj, jer će ona u uslovima koji joj odgovaraju dati visok prinos, a na drugoj parceli gde nisu optimalni uslovi će imati podbačaj. Za gazdinstva koja seju pšenicu na površini jedan do 1,5 ha ova preporuka je teže primenjiva, jer ako nemaju kombajne, troškovi žetve se povećavaju", zaključuje Đurić.