• Setva pšenice
  • 23.11.2021. 12:00
  • Pčinjski okrug, Vranje

Setva pšenice u novembru neće se negativno odraziti na prinose?

Ovogodišnja setva pšenice u Pčinjskom okrugu odvija se i u novembru. To se neće negativno odraziti na prinose jer u ovom trenutku u zemlji ima dovoljno vlage, a vremenski uslovi pogoduju nicanju semena.

Foto: Julijana Kuzmić
  • 1.273
  • 312
  • 2

Za razliku od prethodnih godina ove jeseni je u Pčinjskom okrugu bilo dosta padavina, pa su ratari bili u prilici da setvu obave u optimalnom roku. Međutim, iako je kalendarski istekao rok za ovogodišnju setvu pšenice ovaj najvažniji jesenji posao još uvek nije završen, pa se setva odvija i u novembru i to se, kako tvrdi savetadavac za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi Nada Lazović Đoković, neće negativno odraziti na prinose jer u ovom trenutku u zemlji ima dovoljno vlage, a vremenski uslovi pogoduju nicanju semena.

Sorte prilagođene klimatskim promenama

Poslednjih godina većina proizvođača u Pčinjskom okrugu zbog loših vremenskih prilika nije mogla da obavi setvu strnih žita u optimalnom roku. Usevi su sejani u trećoj dekadi novembra, čak i u decembru, a na većini parcela nicanje je bilo čak i krajem januara.

"Setvom u decembru ili čak u januaru, ozima pšenica se dovodi u poziciju jare. Ona vrlo usporeno niče, čak 30 do 50 dana, dok ne nakupi od 120 do 130 stepeni potrebnih za te procese, a zatim joj ostaje četiri meseca, od marta do juna da formira prinos. U takvim uslovima se ne može dobiti prinos veći od četiri tone po hektaru, koliko daju jare sorte pšenice", ističe Lazović Đoković.

Klimatske promene i pomeranje vremena setve je uticalo da se na tržište mogu naći modernije sorte koje su prilagođenije novonastalim klimatskim promenama, poput sušnih i toplih jeseni i blage zime. Tako se fakultativne sorte mogu sejati i kao ozime i kao jare. One pri kasnijoj setvi u uslovima blage zime, mnogo brže prolaze kroz stadijum jarovizacije, odnosno iz vegetativne u generativnu fazu, dobro se ukorenjavaju i ne dolazi do značajnog smanjenja broja sekundarnih stabala što pozitivno utiče na razvoj potencijala za prinos.

Klimatske promene pomeraju rokove agrotehničkih mera (foto: G. Nastić)

Dvosezonske sorte 2S koje su ispitivane i registrovane u direktnom poređenju i sa ozimim i sa jarim standardima, imaju potencijal da sa manje vlage u zemljištu brzo formiraju korenov sistem, intenzivno krenu u početni porast, da efikasno stvaraju bio masu i da se u kasnijim fazama vegetacije efikasno prilagođavaju uslovima sredine.

"Sorta Ikona odlične rezultate prinosa i kvaliteta je postigla na našim oglednim poljima u proizvodnim godinama 2018/19 i 2019/20 kada je sejana u trećoj dekadi novembra meseca. Odlikuje je dobra prilagodljivost u izmenjenim klimatskim uslovima."

Pri kasnijoj novembarskoj setvi treba povećati normu semena

U kasnim rokovima setve osnovno đubrenje treba obaviti pre osnovne obrade zemljišta, poručuju iz vranjske Poljoprivredne službe. Posebnu pažnju ratari treba da posvete unosu fosfora koji je od ključne važnosti za ispoljavanje potencijala rodnosti. U početku sezone kada biljka pšenice kreće da bokori, fosfor joj mora biti dostupan u zoni korenovog sistema. Nedostatak ovog elementa je štetniji od njegovog kasnijeg ispoljavanja.

Celokupnu količinu fosfora, kalcijuma, i obavezno 1/3 planirane količine azota treba uneti pred osnovnu obradu. Unošenje dela azota u jesen je važno zbog njegovog laganog povlačenja u dublje slojeve i zbog boljeg razlaganja žetvenih ostataka preduseva.

Zašto kalijumova i fosforna đubriva zaorati u jesen, a azotna primeniti u proleće?

Veliki broj proizvođača u kasnim rokovima setve koriste seme iz sopstvene proizvodnje. Tu se ne znaju parametri kvaliteta i ide se sa povećanom količinom. To kasnije može da bude problem ako budu povoljni uslovi za bokorenje, pa da usevi budu pregusti.

"Do druge dekade novembra meseca sejati fakultativne ili 2S sorte do kraja decembra. Pri kasnijoj novembarskoj setvi treba povećati normu semena za 10 do 15 posto u zavisnosti od dužine kašnjenja", ističe savetodavac za ratarstvo.

Veće povećanje količine semena nije preporučljivo, jer ukoliko i ova zima bude uslovno "blaga", dakle bez jakih zahlađenja najveći deo posejanih biljaka će preživeti i na proleće dati prebujne useve, podložnije napadu patogena i poleganju. U slučaju jače zime, ova povećana norma semena biće dovoljna da bokorenjem nadoknadi izmrzle biljke.

Povaljati pšenicu radi boljeg dotoka vode

Dubinu setve ne treba korigovati, ona treba da se kreće oko četiri do pet centimetra, a generalno zavisi od tipa i vlažnosti zemljišta. Tako na lakšim peskovitim zemljištima treba obaviti nešto dublju setvu, a na težim i vlažnijim zemljištima sejati nešto pliće. Pre setve treba i dobro usitniti žetvene ostatke raznim tipovima sečki ili ih istrupiti, zatim preći jednim ili dva prohodom tanjirače - zavisno od vlažnosti zemljišta te ići sa jednim plitkim oranjem i setvospremiranjem zemljišta.

U novembru nakon obavljene setve pri isušenom površinskom setvenom sloju potrebno je pšenicu povaljati radi boljeg dotoka vode iz dubljih slojeva i bržeg klijanja i nicanja. Takođe treba obratiti pažnju na pojavu glodara, a dalje operacije nakon setve zavisiće od vremenskih uslova. Treba izbegavati setvu ječma u novembru jer je rizična.

Ovako nepovoljni uslovi setve što se tiče cene inputa nagoveštavaju da postoji mogućnost da pojedini proizvođači u Pčinjskom okrugu odustanu od setve planiranih površina tokom jeseni. Sve ovo ukazuje da će doći do značajnog smanjenja prinosa zasejanih površina i to iz ekonomskih razloga.


Tagovi

Setva pšenice Nada Lazović Đoković Valjanje pšenice Deklarisano seme Đubrenje fosforom


Autorka

Gordana Nastić

Više [+]

Dugogodišnja novinarka koja je zanat pekla na tekstovima iz oblasti poljoprivrede. U potrazi za novim temama rado obilazi poljoprivredna gazdinstva, ustanove, polja, voćnjake, sajmove.