Fosforna i kalijumova đubriva je najbolje zaorati u jesen jer fosfor i kalijum imaju veoma malu pokretljivost, pa se na taj način dovedu u zonu korenovog sistema. Azotna đubriva se u najvećoj količini primenjuju u proleće i leto tokom intenzivnog rasta i razvoja.
Količina primenjenih mineralnih đubriva direktno utiče na cenu koštanja poljoprivrednih proizvoda, stoga je potrebno voditi računa i o ekonomskoj isplativosti prilikom planiranja proizvodnje. Skoro svaki poljoprivrednik je čuo savete stručnjaka da se fosforna i kalijumova đubriva zaoravaju u jesen, a da se azotna primenjuju u proleće.
Međutim, neki proizvođači i dalje obazrivo prate ovakve savete, jer se boje da se đubrivo koje su zaorali u jesen može "izgubiti" tokom zime i da su time novac uzaludno potrošili.
Naučni saradnik na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Klara Petković, kojoj je uža naučna oblast Agrohemija, objašnjava da je razlog zašto se fosforna i kalijumova đubriva zaoravaju u jesen taj što ovi elementi imaju veoma malu pokretljivost po zemljišnom profilu i da je važno ovakva đubriva uneti u dublje slojeve zemljišta, odnosno u zonu korenovog sistema (20-35 cm), iz koje biljke usvajaju neophodna hraniva za rast i razvoj.
Ovo se najbolje postiže primenom 2/3 do 1/2 od ukupne količine fosfornih i kalijumovih đubriva po površini zemljišta i njihovim zaoravanjem pri izvođenju duboke osnovne obrade. Ostala količina do ukupne se primenjuje predsetveno ili sa setvom na proleće, u zavisnosti od tehničkih mogućnosti.
Za razliku od fosfora i kalijuma, najveći deo planirane količine azotnih đubriva se primenjuje u proleće predsetveno, startno ili prihranjivanjem. Đubrenje azotom je kompleksnije u odnosu na druge elemente s obzirom da nije moguće stvoriti trajne rezerve ovog elementa u zemljištu, kao i zbog njegove velike pokretljivosti kroz zemljišni profil odnosno sklonosti ka ispiranju.
"Kod nas postoji uobičajena praksa đubrenja na osnovu iskustva i često se dešava da se primenjuju prekomerne količine mineralnih đubriva. Iz tog razloga je potrebno naglasiti veliki značaj analize zemljišta i određivanje pravilnih doza đubriva na osnovu potreba gajene biljke s jedne i svojstava zemljišta s druge strane. Posebno treba istaći đubrenje azotom prema N-min metodi u proizvodnji ratarskih i povrtarskih kultura, s obzirom da azot kod ovih kultura ima značajno veći uticaj u podizanju prinosa u odnosu na višegodišnje kulture", navodi Petkovićeva.
Zbog upotrebe veoma malih količina stajnjaka na našim parcelama, najmanje što možemo uraditi za održavanje organske materije u zemljištu je zaoravanje svih žetvenih ostataka. Prilikom zaoravanja velike količine organske materije kao što su slama ili kukuruzovina, koje sadrže manje od 1,5 odsto azota, može doći do azotne depresije.
Mikroorganizmi u zemljištu koji obavljaju razlaganje organske materije reagovaće na novu unetu materiju ukoliko je odnos ugljenika i azota u njoj veći od 25:1, potrebe mikroorganizama za azotom ograničiće njegovu dostupnost biljkama. Tada biljke koje se nalaze u ranim fazama razvoja mogu da pate od nedostatka ovog elementa.
Azotna depresija se negativno odražava na usvajanje azota od strane biljaka, a s obzirom na to da azot predstavlja neophodan element u ishrani, svako njegovo uskraćivanje utiče na rast i razvoj biljaka, samim tim i na smanjenje prinosa.
Ovaj proces je najizraženiji na parcelama na kojima je i dalje prisutan sistem dvopoljnog plodoreda, što je čest slučaj južnije od Beograda, gde se pšenica seje odmah nakon branja kukuruza.
"Neophodno je da se tokom setve pšenice unese određena količina azota, kako bi izbegli pojavu azotne depresije i omogućili da se proces mineralizacije organske materije, odnosno zaorane kukuruzovine, odvija bez negativnog uticaja na ishranu pšenice. S druge strane, neophodno je da se azot unese u zonu korenovog sistema radi što boljeg bokorenja pšenice, samim tim i razvoja biljaka i postizanja visokih prinosa", savetuje Petkovićeva.
Ivica Njaradi, mladi poljoprivredni proizvođač iz Ruskog Krstura, znanje stečeno na Poljoprivrednom fakultetu nastavio je da primenjuje kući na svojim njivama zajedno sa ocem. Njaradi obrađuje ukupno 80 hektara zemlje, od čega je u porodičnom vlasništvu 20 hektara, a ostatak je zemlja uzeta u zakup. Svake godine nakon žetve uzorkuje zemljište i šalje na analizu kako bi mogao da napravi plan đubrenja.
"Svih 80 hektara je podeljeno u 12 parcela, tako da se po mom mišljenju više isplati da uradim analizu zemljišta nego da đubrim napamet. Prema dobijenim rezultatima iz analize određujem potrebnu količinu svakog elementa i to usklađujem sa prisutnim formulacijama mineralnih đubriva na tržištu", objašnjava bački ratar.
Ove godine je posejao 10 hektara pšenice i na tim parcelama je primenio 200 kg po hektaru NPK 15:15:15 đubriva, a na proleće planira i prihranu ureom. Na ostalih 70 hektara, na kojim će posejati najviše kukuruz, zatim soju i suncokret, zajedno sa žetvenim ostacima je zaorao 350 kg po hektaru mapa. Zbog velike količine žetvenih ostataka, parcele nakon žetve kukuruza je isprskao dodatno i mikrobiološkim đubrivom Uniker.
"Nalazim se u takvoj poziciji da ne smem puno da eksperimentišem. Zemlja u Krsturu je jako skupa, arenda se kreće i do 250 evra po jutru, tako da zaradu možemo ostvariti samo postizanjem visokih prinosa uz istovremeno očuvanje kvaliteta zemljišta", zaključuje naš sagovornik.
Tagovi
Autor
