Prinosi soje ove godine su dobri, pokazuju rezultati žetve koja je uveliko u toku. Otkupna cena te uljarice trebalo bi da bude 37 dinara po kilogramu, procenjuju stručnjaci.
Trećina površina pod sojom je požnjevena, a trenutne procene što se cene ove uljarice tiče su da će koštati 37 dinara što se ne razlikuje mnogo od cene soje prethodnih godina.
Za sada, rezultati žetve pokazuju da je ovogodišnji rod soje od dve do više od četiri tone po hektaru. Količina prinosa zavisi od regiona u kome je zasejana soja, kao i od sorte.
U proleće je zasejano oko 220.000 hektara pod ovom uljaricom što je za oko deset hiljada manje u odnosu na ranije setve kada je prinos po hektaru bio oko tri i po tone, navodi se u podacima Žita Srbije.
Direktor Žita Srbije Vukosav Saković ocenjuje da klimatske promene ove godine nisu mnogo oštetile soju. Periodi vrućina sa visokim temperaturama nisu u velikoj meri naudili ovoj kulturi.
Prema njegovim rečima, rod je ove godine dobar ali, kako kaže, još uvek je rano da se procenjuje da li će prosečan prinos ove sezone biti kao i prosečan rod prošlogodišnje sezone. Očekuje da će na kraju ove sezone biti oko milion tona što je, kako kaže, duplo više od domaćih potreba.
"Od lanjske žetve ostalo nam je neprodato oko 240.000 tona, a u ovoj ekonomskoj godini, koja se završava 30. septembra, izvezli smo svega 228.000 tona. Na slabije trgovanje sojom uticala je mala cena te uljarice na inotržištu pa je to verovatno razlog što naši ratari nisu soju prodavali već čuvali, očekujući da poskupi," objašnjava Saković.
On ocenjuje da cena soje neće biti mnogo više od 30 dinara po kilogramu. To, ipak, poljoprivrednicima ne odgovara. Proizvođači navode da bi realna otkupna cena soje trebalo da bude bar 45 dinara.
"Prošle žetve soja je bila 37 dinara, a samo pre mesec dana je koštala 40. Novi rod trebalo bi da bude bar 45 dinara da bi zemljoradnici nešto i zaradili. Soja je pre žege dobro izgledala, ali su je visoke dnevne temperature spržile. Izgubila je vlagu pa su i prinosi slabiji, i to je jedan od razloga zašto treba da se plati više od 37 dinara," navodi ratar iz Kovina Jadran Anđelković.
Anđelković dodaje da su se proizvođači u Banatu ove godine više usmerili na soju nego na suncokret jer soja može da se čuva.
"Zato ćemo sada predati samo količine dovoljne da podmirimo troškove, a ostalo ostaviti u silose i prodati kada nam to bude odgovaralo," navodi Anđelković.
Skoro je počela i berba ranih sorti kukuruza koja pokazuje da su prinosi od šest do 14 tona po hektaru, navode u Udruženju Žita Srbije.
"Očekivani prosečni prinos kukuruza može da bude i iznad osam tona po hektaru. Naša zemlja je veliki izvoznik kukuruza. Do sada podaci Žita Srbije ukazuju na to da smo na inotržište u ovoj ekonomskoj godini prodali 2,7 miliona tona kukuruza. Dogodine se predviđa da će izvoz ka stranim kupcima preći tri miliona tona," ocenjuje Saković.
Kako navodi, prvi prinosi kukuruza ove sezone prodati su u količini od 600.000 tona. To je, ocenjuje Saković, pokazatelj da su poljoprivrednici u našoj zemlji naučili da trguju tom ratarskom kulturom, piše Dnevnik.
Povezana biljna vrsta
Izvori
Tagovi
Autorka
