Soja u uslovima navodnjavanja daje siguran prinos - koje su kritične faze?

Soja je kultura koja na području Mačvanskog okruga zauzima važno mesto u setvenoj strukturi poljoprivrednih proizvođača jer je preko potreban protein proizveden na svom gazdinstvu kako bi podupreli intezivni tov u svinjarstvu. Jako zahtevna kultura koja ako u toku juna, jula i avgusta padne i do 200 mm vodenog taloga daje dobar rod, ali da je, naravno, ravnomerno raspoređen, ističe stručnjak za ratarstvo Poljoprivredno stručne službe Šabac Darko Simić.

Svedoci smo da u ovoj vegetacionoj sezoni padavina je u velikom deficitu kao i sve što je palo vodenog taloga je neravnomerno raspoređeno. Dakle, imamo problem koji moramo rešavati i za naredne sezone kako ne bi došli u situaciju razmišljanja dali će roda uopšte i biti.

Zalivanje od 40-50 litara po metru kvadratnom

Soja u uslovima navodnjavanja daje siguran prinos kako u redovnoj setvi tako i u postrnoj. Vreme zalivanja određuje se prema kritičnim fazama razvića biljaka. Kritičan period za potrebama vlage kod soje javlja se:

• početkom otvarana prvih cvetova;
• prilikom formiranja mahuna i zrna i
• za vreme nalivanja zrna.

Uspešan razvoj soje zavisi od agroekoloških uslova

Podsetimo, u periodu nalivanja mahuna/zrna, dolazi do drugog maksimuma u potrebama za vodom. Od količine vode koja je na raspolaganju u ovoj fazi, najviše zavisi prinos. Posle nalivanja zrna, potrebe soje za vodom naglo opadaju, jer je biljka spremna za žetvu.

Zato soju treba navodnjavati u ove tri kritične tačke sa količinama za jedno zalivanje od 40-50 litara po metru kvadratnom. Navodnjava veštačkom kišom i iz brazda, zbog većeg razmaka između redova za drugi način zalivanja. Zalivanje veštačkom kišom najbolje je izvoditi predveče i u jutarnjim časovima, kako bi se izbegle negativne posledice visokih temperatura, savetuje Simić.

Izbegnite dodatne gubitke

Kako smo nedavno pisali, pored vremenskih uslova, kao što je ekstremna suša, jedan od najvećih izazova u proizvodnji ove uljarice je žetva. Gubici koji se javljaju tada, ponekad, zbog neadekvatnog načina izvođenja, dostižu i neverovatnih 25 odsto. Razlozi za pojavu ovakvih, neverovatnih, gubitaka kriju se u lošije izvedenoj predsetvenoj pripremi zemljišta, neadakvatno izabranom hederu i nepravilno podešenim kombajnima.

Gubitke je nemoguće izbeći, ali ih je moguće svesti na, po literaturi tehnički, prihvatljivih od tri do pet odsto prinosa kod novih mašina.