Uspešan razvoj soje zavisi od agroekoloških uslova

Dobra poljoprivredna mere znači da se soja uzgaja u odgovarajućim agroekološkim uslovima. Time se omogućuje njen produktivan rast i razvoj. Ratari moraju da poznaju optimalne potrebe ove kulture za najznačajnimim činiocima - zemljištem, vodom, toplotom i svetlosti.  

Zemljište mora da bude aerisano

Soja zahteva plodno, rastresito, dobro aerisano zemljište, sa dubokim oraničnim slojem, neutralne pH reakcije. Ukoliko je dobro obezbedite vodom i hranljivim materijama, onda nije posebno zahtevna prema tipovima zemljišta.

Soja stupa u simbiotski odnos sa zemljišnim azotofiksirajućim bakterijama (Rhizobium i Bradyrhizobium), koje žive u kvržicama korena soje. One uzimaju azot iz atmosfere i pretvaraju ga u oblik koji pogoduje ishrani biljke. Za njihov razvoj potreban je vazduh, zbog čega je dobro aerisano zemljište važan preduslov za uspešnu proizvodnju soje.

Ukoliko su azotofiksirajuće bakterije aktivne, one snabdevaju biljku soje potrebnim azotom, a to smanjuje potrebu za đubrenjem.

Da biste videli da li su bakterije aktivne, potrebno je da presečete kvržice. Ukoliko je boja ružičasta ili crvena, to znači da su aktivne.

Od količine vode u periodu nalivanja zavisi prinos

Potrebe soje za vodom nisu jednake tokom različitih faza rasta i razvoja soje. U vreme setve zemljište u setvenom sloju treba da bude vlažno. Tokom početnih faza rasta i razvića soje, dobro je da bude u blagom deficitu sa vlagom. Tada je soja prisiljena da razvije moćniji korenov sistem, koji u potrazi za vodom ide u veću dubinu, što će biti veoma značajno u kasnijim fazama rasta i razvoja, u letnjim mesecima, kada je deficit vlage najviše izražen. U periodu cvetanja, oplodnje i formiranja mahuna soja dostiže prvi maksimum u potrebama za vodom, a ako tada nema dovoljno vode, slabije će formirati mahune i imati manji broj zrna. U periodu nalivanja mahuna / zrna (kraj jula, početak avgusta), dolazi do drugog maksimuma u potrebama za vodom. Od količine vode koja je na raspolaganju u ovoj fazi, najviše zavisi prinos. Posle nalivanja zrna, potrebe soje za vodom naglo opadaju, jer je biljka spremna za žetvu.

Za uspešnu proizvodnju soje potrebno je oko 600 mm padavina tokom vegetacionog perioda, ali ukoliko je povoljan raspored, ova količina može biti i manja. 

Toplota je soji neophodna

Soja je toploljubiva biljka, pa je toplota neophodna za rast i razvoj soje. Seje se kada temperatura zemljišta u setvenom sloju dostigne 10°C. Soji prija toplo vreme tokom porasta i razvoja, a ako je usev dobro obezbeđen vodom, nema temperaturnog limita u proizvodnji soje.

Svetlost utiče na cvetanje soje

Soja jako reaguje na intenzitet i dužinu trajanja dnevnog osvetljenja. Ukoliko je intenzitet osvetljenosti biljaka smanjen, zbog zakorovljenosti ili pregustog sklopa, soja raste sporije, obrazuje manji broj kolenaca (nodija), grana i mahuna, a to dovodi do manjeg prinosa. Dužina trajanja dnevnog osvetljenja direktno utiče na cvetanje soje, odnosno prelazak biljke iz vegetativne u reproduktivnu fazu. 

Izvor: brošura "Dobre poljoprivredne prakse i tehnologije za ublažavanje dejstva prirodnih nepogoda u proizvodnji soje u Srbiji", Jegor Miladinović i Slaven Prodanović