• Požari
  • 12.03.2021. 12:00

Spaljivanje žetvenih ostataka sve češće, a posledice nesagledive

Iako zakon strogo zabranjuje paljenje žetvenih ostataka, a kazne koje su propisane i za fizička i pravna lica nisu male, ove situacije se ponavljaju svake godine.

Foto: Bigstock/Alex_us
  • 201
  • 55
  • 0

Požar, prilikom kog se zapalilo nisko rastinje, dogodio se pre nekoliko dana iznad Beočina u Sremu, a pomoć beočinskim vatrogascima morala je da pruži vatrogasno-spasilačka jedinica iz Novog Sada. Iako često u ovim slučajevima uzrok izazivanja vatrene stihije nije poznat, ovakvi požari, nažalost, nisu baš retkost, posebno u Vojvodini.

Gorenje biljnih ostataka pojava je sa kojom se u severnom delu Srbije više puta godišnje susrećemo, a posledice mogu biti nesagledive. Na godišnjem nivou, takvih požara u Srbiji bude više od 8.000, navodi strukovna inženjerka zaštite od požara Ljubica Krnjaić.

"To je ogroman broj, a otvoreni prostor je najugroženiji u toku proleća, zatim u vreme leta u periodu oko žetve i u jesen kada imamo jesenje radove. Dakle, priroda nam nije ugrožena jedino kada je pod snegom", navodi Krnjaićeva.

Teško uhvatiti počinioca

Iako zakon strogo zabranjuje paljenje žetvenih ostataka, a kazne koje su propisane i za fizička i pravna lica nisu male, ove situacije se ponavljaju svake godine.

"Interesantno je i da je zakon predvideo da vatrogasno-spasilačka jedinica fakturiše sve troškove koje je lice imalo prilikom gašenja takvog požara, ali to još uvek nismo imali u Srbiji iako se zakon primenjuje od 2010. godine", ukazuje naša sagovornica.

Paljenje strnjike - praksa koja mora da se iskoreni

Uzrok paljenja, svojim metodama, može utvrditi policija, napominje naša sagovornica, ali podseća da to nije lako ukoliko lice koje je zapalilo biljne ostatke nije zatečeno na licu mesta.

"Kada bismo utvrđivali u svakom slučaju ko je palio, zbog čega i šta je tačni uzrok, taj neko bi morao da plati kaznu i time bismo doprineli da se zakon bolje poštuje, a samim tim i da se, što je najvažnije, požari smanje", smatra ona.

Dim ugrožava saobraćaj

Vatru nastalu na njivi teško je ugasiti, posebno tamo gde je zapaljena trska. Vatrogasno vozilo ne može da pristupi parceli i u potpunosti priđe samom mestu koje gori već može sa ruba delovati što usporava i otežava samo gašenje.

Jedan slučaj paljenja strnjišta u blizini prometne saobraćajnice, možete pogledati u sledećem videu:

"Dim koji nastaje tom prilikom može imati tragične posledice jer se njive nalaze pored samog puta te se, na taj način, otežava i ugrožava i saobraćaj jer se smanjuje vidljivost. Pre nekoliko godina smo imali tragičan događaj gde je 12 ljudi stradalo zbog zadimljenosti auto-puta", napominje strukovna inženjerka i podseća da su na auto-putu velike brzine, te da se vozilo ne može odjednom zaustaviti.

Žetveni ostaci bitni za plodnost zemljišta

Paljenje trske, koje se često dešava u ovom periodu, vrlo je opasno i po biljni i životinjski svet, pa i hranu koja nastaje na tim parcelama, a koju mi kasnije konzumiramo. Nasuprot spaljivanju, upotreba žetvenih ostataka može imati višestruku korist.

"Ti ostaci su izuzetno značajni za plodnost zemljišta, posebno za naredne kulture. Korisnije je upotrebiti ih, na primer, za ishranu stoke ili u grejanju domaćinstva, posebno u Vojvodini gde ima mnogo manje šuma. Njihova energetska vrednost je visoka", navodi stručnjak za ratarstvo Života Jovanović.

Strnjiku ne paliti, već je zaoravati

Kada je, recimo, u pitanju kukuruz, ukoliko se radi silaža, kompletna biljka se odnosi sa polja. Međutim, u Srbiji je sve prisutnije kombajniranje u zrnu ili branje beračima, te žetveni ostaci ostaju na njivi. U tom slučaju, najbolje bi bilo zaoravati ih, preporučuje sagovornik Agrokluba.

"Njihovo đubrivno dejstvo iznosi oko jedne trećine stajskog đubriva. Prednost je što onda nema ni transportnih troškova jer se već nalaze na parceli. I kvalitet hrane, koja nastaje na zemljištu na kojem su ovi ostaci zaorani, je veći."

Spaljivanjem se uništavaju staništa lekovitog bilja i životinjskog sveta

Ukoliko se spaljuju dolazi do narušavanja strukture zemljišta, posebno u površinskom sloju, najčešće je to na dubini od pet do 10 cm, uništava se korisna mikroflora, kao i hranjivi elementi.

"Takođe se, u tom slučaju, moraju pojačano đubriti buduće kulture. A zašto bismo to radili? U biljnim ostacima ima velikog procenta kalijuma, zatim i azota i fosfora, i zašto onda to ne iskoristiti i zaorati ih", dodaje Jovanović.

Osim što se smanjuje prinos naredne kulture, kvalitet budućih plodova, spaljivanjem se uništavaju staništa lekovitog bilja i životinjskog sveta, a samim tim i prostor u kome živimo.


Tagovi

Požari Spaljivanje žetvenih ostataka Ljubica Krnjaić Paljenje trske Života Jovanović Zaoravanje strnjišta


Autorka

Andrijana Glišić

Više [+]

Strast prema saznavanju odvela ju je u novinarstvo, ljubav prema novim tehnologijama u digitalne medije, a u agrarne nauke ušla je sasvim spontano. Smatra da je poljoprivreda u korenima svakog čoveka na planeti.