Spelta: Važna žitarica koja se ponovo vraća kroz organski uzgoj

Spelta (lat. Triticum spelta) je drevna žitarica iz familije Triticum u koju pripada grupi pšenica i njenim podvrstama. Nastala je pre hlebnog žita, a prvi pisani podaci o njoj datiraju još od pre 5.000 godina p.n.e. Obrađivala se i uzgajala na tlu današnjeg Irana gde se koristila kao osnova za pravljenje hleba. Vremenom je prenesena i u druge predele, naročito u Severnu Ameriku gde se početkom XX veka uzgajala na oko 600.000 hektara.

Sa razvojem mehanizacije i ekonomije, speltu na tržištu zamenjuje pšenica kao jeftinija, isplativija, lakša za obradu i koja postaje vrlo brzo primarna žitarica u ishrani ljudi. Međutim, ponovnim povratkom prirodi i organskoj proizvodnji, na obradivim površinama opet se seje spelta kao zdravija alternativa pšenici. Sve je popularnija i u Evropi gde je Italijani nazivaju "farro", a Nemci "dikel".

Otporna na negativne spoljne uticaje

Ima slatkast ukus i jedino je žito koje čoveku može da obezbedi sve potrebne hranljive sastojke jer sadrži ugljene hidrate, masti mineralne materije, vitamine i celulozu u praktično idealnom odnosu.

Razlikuje se od pšenice po fizičkim, biološkim i nutritivnim osobinama. Zrno je duguljasto i usko, ali poseduje debelu spoljašnju opnu ili ljusku. I ona čini 30 do 35 odsto ukupne mase zrna. Zbog toga je njena proizvodnja skuplja jer zateva više obrade.

Zahvaljujući upravo tako tvrdoj opni lakše podnosi mraz, otpornija je na insekte i druge nepovoljne spoljašnje uticaje. Nije zahtevna prema hranivima tako da je skoro ne treba ni đubriti, nisu joj neophodni posebni uslovi uzgoja pa je iz tog razloga i pogodna za uzgajenje.

Ima više aminokiselina nego pšenica

Osim fizičkih svojstava, spelta se od pšenice razlikuje i po udelu hranljivih materija. Sadrži gluten koji je lakše svarljiv od onog u hlebnom žitu. Takođe je bogatija u visoko vrednim proteinima. Sadrži složene ugljene hidrate (mukopolisaharidi) koji imaju više funkcija, a jedna od njih je obnavljanje kostiju, zglobova i hrskavice. Ima sve vitamine iz grupe B, osim B12, zatim osam puta više kalcijuma, magnezijuma, fosfora i selena od ostalih žitarica. Sadrži znatnu količinu i cinka, ali i više aminokiselina od pšenice. Reguliše nivo šećera u krvi zato je značajna u ishrani dijabetičara.

Daje energiju koja se postepeno oslobađa i kvalitetno ugrađuje u organizam zato je važna za ishranu sportista i drugih fizički akvinih osoba. Zbog te svoje karakteristike, služila je za povraćaj snage i oporavak nakon bolesti ili fizičkog napora. Istovremeno, lakše je svarljiva od drugih žitarica.

Čemu mogu da se nadaju proizvođači spelte nakon žetve?

Preventivno deluje na kancerogena oboljenja, kardiovaskularni sistem održava dobrim, ublažava simptome menopauze i osteoporoze, a reguliše i nivo hormona i jača imunološki sistem.

Budite među prvima koji će proizvoditi ovu sve više cenjenu staru žitaricu. Sigurna sam da ćete je, nakon usvojenih informacija iz teksta, uvrstiti u svoju ishranu.

Brašno od navedene ratarske biljke može se nabaviti u svim bolje snadbevenim marketima i prodavnicama zdrave hrane ili naručiti putem inerneta.