Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Hibridi kukuruza
  • 31.10.2023. 12:00
  • Južnobanatski okrug, Vojvodina, Padina, Pančevo

Srednji i kasni hibridi dali najbolje prinose, ali u ambaru čekaju bolje dane

Sa našim sagovornicima iz Padine kod Pančeva, Janom Strehovskim i Ondrejom Hlavčom, iskusnim ratarima, smo rezimirali stanje nakon zavšene berbe kukuruza. Koji hibridi su dali najbolje prinose ove godine?

Foto: Lidija Pribelja
  • 2.397
  • 169
  • 0

Ovogodišnju berbu kukuruza su obeležili veliki klipovi, lepo i kišovito vreme i otkupna cena koja je "trn u oku" svim ratarima. Cena nastavlja da pada, sva skladišta u zemlji "prelivaju se", a našim domaćinima su ambari, prikolice i dvorišta puna ovogodišnjeg roda.

Jan Strehovski je iskusni ratar koji se poljoprivredom bavi već duže od 20 godina. U svojoj setvenoj strukturi se drži "svetog trojstva" - pšenice, suncokreta i kukuruza koje uzgaja uz pomoć sopstvene mehanizacije. Kada je reč o kukuruzu, ove godine se odlučio srednje i kasne hibride koji su se po njegovim rečima, odlično pokazali.

Kukuruz 2023. se uz sve nedaće "izvukao" - ali ne i otkupnom cenom?

"Što se tiče tih 'srednjih', odlučio sam se za grupu hibrida FAO 450 i 600. FAO 450 je bio zasejan na površini od 54 ara i prinos je bio oko pet tona, što je zaista sjajno. Sva tri hibrida za koja sam se odlučio sam posejao na površine od oko šest hektara", kaže padinski ratar dodajući da je sav prinos kod njega u ambaru i da čeka "bolje dane".

Pred odustankom

Kiša je padala tokom celog vegetacionog perioda i manje-više, onima čije njive nisu bile poplavljene donela je radost u vidu odličnih prinosa i kvalitetnog roda. Ove godine prinosi žutog zrna kretali od oko sedam do osam tona po hektaru.

Prinos zavidan, ali džaba, kaže Strehovski

"Od kasnijih hibrida sam imao dva iz grupe FAO 600 i njih sam zasejao na nekih 11,5ha. Prinosi su takođe bili odlični i kretali su se oko od oko 5,5 do 7,5t/ha. Ali džabe ja vama ovo pričam i trljam ruke, kada znam da ga ne mogu prodati po adekvatnoj ceni kako bih naplatio svoj mukotrpni rad", razočaran je Strehovski priznajući našim čitaocima da je ozbiljno razmišljao da od daljeg bavljenja ratarstvom odustane. O setvi pšenice nije hteo ni da razmišlja. Kolega ga ipak nagovorio i ipak će je zasejati na nekih četiri hektara.

Godina za kasnije hibride

Njegov komšija i kolega, Ondrej Hlavča je takođe iskusan i vredan domaćin koji se ratarstvom bavi preko dve decenije. Kao i naš prethodni sagovornik, i on je postupao po sličnom principu.

"Na površini od oko 20 ha sam posejao dva hibrida iz grupe FAO 440 i 380. Prvi, srednji, sam zasejao na površini od oko 10 ha. Prinosom sa bio zadovoljan, a rodilo je oko sedam tona po hektaru", započinje Hlavča dodajući je prinosom drugog ranijeg hibrida prijatno iznenađen jer je rodilo skoro pa i devet t/ha.

Srednje hibride Hlavča je sejao na više od 10ha

Kako kaže Hlavča, ova godina je pogodovala kasnijim hibridima. Na svojim njivama je imao hibrid iz grupe FAO 600 koji se dobro pokazao i doneo mu tri tone po hektaru. I njegovi ambari su puni - 2/3 roda su kod njega u skladištu, a ostatak je na lageru kod lokalnog otkupljivača.

Pogoditi zemljište i podnevlje

Naši sagovornici napominju da je prošlogodišnja otkupna cena bila 35 din/kg dok je sada pala na 14 din/kg, a negde je i niža.

"Ove godine sam se odlučio za te kasnije hibride čijim prinosima sam zadovoljan, a prethodne godine sam takođe sejao i ranije hibride. Pošto je suša bila prilično uporna prošle godine, ovi hibridi su me spasili desetkovanih useva", iskren je Hlavča informišući naše čitaoce da je prošle godine sejao hibrid iz grupe FAO 400 koji mu je doneo prinos od skoro četiri t/ha.   

Zahtevi poljoprivrednika: Šta je potpisano, a šta (ne)urađeno?

Strehovski i Hlavča zaključuju da je jedna od ključnih stvari prilikom setve "pogoditi" odgovarajući hibrid za vaše podneblje i zemljište, a da je ostalo lutrija. Obojica naših sagovornika su razočarani, besni i osećaju se izigranim od strane države.

"Ono što je desetkovalo srpsko ratarstvo je definitivno prošlogodišnja zabrana izvoza. Izgubili smo stalne kupce, a Vlada je nesposobna da nam obezbedi nove. Skladišta su puna, a svima dogoreva", zaključuje Hlavča naglašavajući da zahtevi poljoprivrednika sa protesta nisu ispunjeni, a pored Dolova kod Pančeva je pored puta bila parkirana kolona traktora kao upozorenje.


Tagovi

Hibridi kukuruza Srednji hibridi Kasni hibridi Jan Strehovski Ambar Puni silosi Prinos po hektaru Cena kukuruza Ondrej Hlavča


Autorka

Lidija Pribelja

Više [+]

Diplomirani biolog na Prirodno-matematičkom fakultetu, trenutno na master studijama botanike. Zaljubljenik u prirodu i uvek u potrazi za praktičnim i korisnim znanjima. Dopisnica iz Padine koja donosi nove i zanimljive priče iz južnog Banata.