Kukuruz 2023. se uz sve nedaće "izvukao" - ali ne i otkupnom cenom?

Kukuruz je žitarica koja se na svetu najviše uzgaja. Prvih pet proizvođača su SAD, Kina, Brazil, Evropska unija i Argentina, gde su se vremenske neprilike odrazile na proizvodnju ove najvažnije ratarske kulture. 

Međunarodno veće za žitarice (IGC) je u svom poslednjem izveštaju snizilo prognozu za tri miliona tona u sezoni 2023/24. na 1.219 miliona tona. 

S obzirom na kasniju setvu zbog kiša i nižih temperatura u aprilu i početkom maja, obilnih padavina i oluja koje su pogodile pojedina područja u našoj regiji, a onda i toplotnih talasa i razdoblja suše, možemo reći da se kukuruz ove sezone ipak "izvukao". 

Uprkos nevremenu, u Srbiji solidan prinos po hektaru

Situacija u Srbiji je bolja nego prošle godine, ali u odnosu na Hrvatsku, lošija po prinosu i ceni. Prema izveštaju semenskih kompanija o prodaji semena, ovom kulturom zasejano je oko 900.000 hektara. 

"Predviđanja pokazuju da će prosečan prinos na nivou cele Srbije biti iznad šest tona, što znači da ćemo imati oko 4,5 miliona tona kukuruza, dovoljno za svoje potrebe", kaže dr Goran Bekavac sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad imajući u vidu sve one probleme s velikim nevremenom koje su nas zadesile.

"Imali smo superćelijske oluje, nenormalne padavine, sušne periode, ekstremne temperature, ali i vetrove, poleganje biljaka iz korena. Mislim da smo sa kukuruzom bolje prošli nego što smo očekivali", navodi, podsetivši kako je upravo u vreme generativne faze, sredinom jula Srbiju pogodila tako jaka oluja koja je lomila hrastove. Ipak, u nekim delovima Srbije biće i onih koji će bez problema imati prinos 10 do 15 tona po hektaru. 

Kada je reč o hibridima, naglašava kako se serija novih pokazala vrlo interesantna.

"Tu bih istakao hibride grupe 430, a to su NS 4006, NS 5760, NS 5041 ultra, NS 6000, i možda koji je pokazao najbolju otpornost na poleganje je NS 6007. Svi oni su bili u ogledima na terenu, registriovani u Hrvatskoj, odnosno čitavoj Evropskoj uniji. Imamo i drugih, najnovijih, ali tek radimo na tome da prođu hrvatsku sortnu komisiju."

Opisuje da su stabljike kukuruza navedenih hibrida takođe bile srušene, ali za razliku od drugih ipak imaju bolju otpornost i stabla i bolji kvalitet korena te da navedenih pet zaista zaslužuju pažnju. 

Hibridi otporni na mikotoksine

Osim toga, rezultati jedne studije koja je objavljena u međunarodnom časopisu, pokazali su da dva od ovih pet, konkretno NS 4006 i NS 5041 ultra imaju najmanji sadržaj mikotoksina za čiju pojavu Bekavac naglašava da su najozbiljnija tema u celoj regiji, Srbiji, Hrvatskoj, BiH, Mađarskoj i Rumuniji. Najavljuje da će već iduće godine raditi dodatna ispitivanja na svom sortimentu koji je na evropskoj listi te da je imperativ naše regije uz zadovoljavajući prinos i zdravstvena sigurnost zrna kukuruza. 

Podseća kako je 2012. godine problem sa aflatoksinima bio jako velik, posebno sa B1.

"To su jako ozbiljne stvari jer je B1 najjači poznati kancerogen u prirodi. I ukoliko je kukuruz, a on je inače osetljiv na akumulaciju mikotoksina, posebno aflatoksina, onda je to problem i hranidbe domaćih životinja, posebno muznih krava jer se u mleko izlučuje njegov transformirani oblik. I zato, kakve koristi od prinosa od 20 tona ako u sebi sadrž mikotoksine i ne može se koristiti", poručuje.  

Truleži klipa ove je godine takođe bilo manje, s obzirom na stresne situacije. Za to, kaže Bekavac, postoji biološko objašnjenje. Dakle, kada su vlažniji uslovi, dominiraju gljivice iz roda Fusarium-a, a kada su sušniji i više temperature, Aspergiulls.

"Ova godina je bila vrlo promenjiva pa mi se čini da ni jedna od tih gljivica nije imala potpuno dobre uslove koji su joj potrebne za ciklus razvoja. Očekivali smo i mehurastu čađavost Ustilago maydis, ali ni toga nema posebno mnogo." 

Otkupna cena vodi farmere u propast

U Srbiji se, kaže, otkupna cena vrti oko 140 evra po toni.

"U jednom momentu je na Produktnoj berzi ta cena pala na 13, 14 dinara za kilogram što je besmisleno malo. Da biste bili na pozitivnoj nuli, morali ste imati prinos 10 tona, grubo računajući ulaganja koja su oko hiljadu evra po hektaru. Ako imate 13 dinara, odnosno 11 feninga na berzi, nemate nikakve zarade", upozorava. 

Tek će biti problema za naš kukuruz - strana roba će oboriti cenu?

"Ako se želite da upropastite poljoprivrednike celog regiona, onda su na pravom putu sa ovom cenom. Iako svaka država ima svoje specifičnosti, moramo se ponašati kako svetska ekonomija dirigira. Bez obzira na to, bilo bi uputno, gledajući širi kontekst, da vlasti malo više osluškuju svoje poljoprivredike. Ova cena nije stimulativna i ne znam kako će ljudi praviti računicu za sledeću godinu", poručuje Bekavac. 

Prinos u Hrvatskoj u proseku 8,5 tona

"Gde god je duvao snažan vetar, tu se ne može računati na bilo kakve ozbiljne prinose jer, retko koji se od toga oporavio", komentariše prof.dr.sc. Bojan Stipešević sa Zavoda za biljnu proizvodnju i biotehnologiju Fakulteta agrobiotehničkih znanosti Osijek na čijem je ogledu 37 hibrida dalo prinose od 10 pa čak do 13 tona po hektaru. 

"Ova godina, na sreću, nije pogodovala razvoju bolesti, toksina. Obično je za sušu i niske prinose tipična i pojava aflatoksina. Ako je vlažno u berbi, onda se pojavi toksin Fusarium, što nije bio slučaj. Moljca ima, ali nije napravio veliku štetu, valjda je i njemu bilo prevruće", navodi Stipešević u svom stilu osvrnuvši se na početak sezone kada su mu kiše dobro došle zbog klijanja i nicanja, a kako kaže, ni oplodnja nije bila loša. 

Cena neće ići gore?

I agrarni analitičar, Robert Jurišić kaže kako je kvalitet ove godine bolji nego prošle, ali upozorava na lošu praksu koja će uticati na kvalitet i ovogodišnjeg. 

"U silosima je ostalo starog kukuruza lošeg kvaliteta što će pojedini i trgovci i proizvođači hteti da pomešaju u ovogodišnju robu. Pitanje je koliko se to vešto može izvesti i koliko je ko spretan u tome", upozorava. 

Jurišić kaže kako se u Hrvatskoj predviđa žetva od dva miliona tona, a on smatra da će se statistika još korigirati, na više, što i dalje nije rekordan iznos. Pre dve godine ukupne količine iznosile su 2,5 mil. t, a prošle tek 1,6 mil. t. 

Kaže da, što se tiče otkupnih cena koje su u padu bile cele godine, one su se stabilizovale na oko 140 evra po toni za kukuruz do 14 odsto vlage, što nije iznenađenje, s obzirom na vreme i pritisak berbe.

"Smatram da neće doći do promene, da je to to za ovu godinu. Ne događa se ništa ni na okolnim tržištima što bi dovelo do značajne promene cene."

Dodaje da geopolitička situacija, tačnije rat u Ukrajini, više nije nova vest.

"Svi smo se, nažalost, naučili na novo normalno, a bez obzira na to, roba iz Ukrajine ipak izlazi van i dolazi do svojih destinacija. Roba brodovima preko Crnog mora ipak izlazi, ali i prema istoku putnim, rečnim i železničkim saobraćajem. Da bi došlo do poremećaja, izvoz bi morao stati u potpunosti", komentariše osvrnuvši se i na zbivanja na Bliskom istoku.

Dok Rusija proizvodno raste, Kina drži više od 50 odsto svetskih zaliha žitarica

"Rat u Izraelu i Gazi nema značajnog uticaja na trgovanje žitaricama jer oni nisu značajni proizvođači pa samim tim nemaju uticaja na cene kukuruza."

Dodaje da u Hrvatskoj postoji problem logistike. Imamo žetveni pritisak, a nedovoljno logističkih kapaciteta da bismo sve to mogli otpremiti.

"Zato cena i ne može ići gore jer je mnogo veći pritisak ponude od mogućnosti otpreme, tražnje, kupaca, ljudi koji mogu pomeriti robu sa točke A na tačku B", zaključuje. 

U BiH proizvodnja kukuruza opada 

Proizvodnja u susednoj Bosni i Hercegovini je u poslednje dve, tri godine u opadanju, i po pitanju površina koje su u 2022. bile oko 115.000 ha, a i prinosa, otkriva nam prof. dr Hamdija Čivić, s Poljoprivredno-prehrambenog fakulteta Univerziteta u Sarajevu. 

Kaže, mislili su da će ova godina, s obzirom na obilne kiše koje su proletos padale u kontinuitetu skoro dva i po meseca, ostaviti veći negativan uticaj na prinose.

"Ali, oni su u najmanju ruku na nivou proseka. Kukuruz je kultura koja traži dosta vlage pa je moguće da je uspeo preboleti viškove. U šestom i sedmom mesecu su ga zadesile i suše pa je sve u svemu prosek od šest tona po hektaru dobar", kaže Čivić dodajući da zavisno od regije i agrotehnike, prinos ide i do 9, 10 t/ha.

Gljivična oboljena su i tamo u okvirima dopuštenih, a cene oko 0,30 KM za kilogram (0,15 €/kg, op.a.), ali i niže. 

"Jedan od razloga je da smo imali prisutnu afričku svinjsku kugu, stočni fond je značajno smanjen pa je i potražnja za kukuruzom pala. To je sigurno uticalo na pad cena. Sada je bolest dovedena pod kontrolu, ali je značajan broj svinja eutanaziran, mnoge su farme ugašene", kaže Čivić dodavši da su inputi proizvodnje kukuruza visoki jer zahteva značajnu upotrebu đubriva, ali i obrade, odnosno goriva. 

"Zato ljudi uglavnom odustaju od ove proizvodnje. Tu su i svetske krize, korona, rat, sve je doprinelo visokim cenama inputa. Onda se dogodi da ljudi štede, na primer, na đubrivu što dovede do slabih rezultata", zaključio je Čivić. 

Pogledajte rezultate ankete o ovogodišnje prinosu kukuruza