Suša prepolovila prinose kukuruza na severu Vojvodine. Ratari traže pomoć

Usevi kukuruza na krajnjem severu Vojvodine, u okolini Subotice, pretrpeli su veliku štetu zbog suše i snažnog toplotnog talasa. Kiša u mnogim selima nije pala već tri nedelje, a prognoze ratara nimalo ne ohrabruju: na brojnim parcelama prinosi će biti prepolovljeni u odnosu na prošlu godinu.

"Ako ne padne kiša u narednih deset dana, prinos će biti maksimalno dve tone po jutru. I to pričam o najboljim parcelama na kojima smo ranije posejali, početkom aprila, gde je već je formiran klip", priča za Agroklub ratar Marinko Mačković iz sela Ljutovo kod Subotice koji ima pod kukuruzom 60 hektara.

Posejao je ove godine hibride iz FAO grupa od 300 do 500.

"Na onim parcelama gde sam posejao kasnije, polovinom aprila, neće biti ništa."

Dok gleda osušene, požutele stabljike, sa knedlom u grlu priseća se prošle godine.

"Imao sam između četiri i pet tona kukuruza po jutru. Sada ne znam šta ćemo. Kada podvučem crtu, sigurno ću biti u minusu oko 20.000 dinara po jutru", zabrinuto kaže naš sagovornik.

Kiša neophodna, ali nema ni kapi

Kukuruz je sada u fazi kada mu je voda najpotrebnija. Ipak, već tri nedelje nema skoro ni kapi kiše.

"Kod nas u selu je najgore. Pala je kiša u nedelju ujutru, ali jedan litar svega. To je ništa! Sve do pre mesec dana sam očekivao da će biti solidan rod. Sada, kako su krenule ove nenormalne temperature, jasna nam je situacija", kaže on i dodaje da na nekim parcelama više ni kiša ne može da pomogne.

"Tu gde su klipovi uveli i pali, nema više pomoći."

Navodnjavanje nije opcija. Kanalska mreža postoji, ali su kanali prazni.

"Pre dve godine, na jednom delu kanala je bilo vode. Tada je presušio, prvi put kako ljudi pamte, a više nikada se voda nije pojavila. Jedino kada bismo iz bunara izvlačili vodu, ali ni to ne pomaže."

Vrućina ne posustaje

Ništa bolja situacija nije ni na parcelama kod ratara Miroslava Matkovića iz Male Bosne. Suša i manjak vlage u zemljištu su veliki problem, ali isto tako, biljke oštećuje toplota i temperature koje su danima iznad 40 stepeni.

"Ovaj vreli talas traje već 10 dana i kukuruz iz dana u dan propada. Imam sedam hektara pod kukuruzom, parcele su razbacane i nije na svakoj isto stanje. Negde se još održava, ali negde će čak više od pola biti smanjen prinos", kaže Matković.

I on potvrđuje da se bolje drže usevi koji su posejani ranije, početkom aprila.

"Taj kukuruz je uspeo da zametne klip i da nalije zrno. Onaj koji je posejan posle 20. aprila i zavisi šta je bio predusev, nije ni stigao da formira klip."

U dobrim godinama, kaže, prosečan prinos bude do pet tona po jutru.

"Sada ne očekujem više od 2, 5 tone po jutru, a negde će biti još gore."

Matković nam priča da se situacija razlikuje od sela do sela u Opštini Subotica.

"Tri kiše poslednje koje su padale, u Ljutovu i Tavankutu nije palo ništa. U Žedniku i Đurđinu je bilo kiše, a to je sve 10, 15 kilometara u prečniku", kaže Matković, koji je i predsednik Skupštine Udruženja poljoprivrednih proizvođača Subotice, pa dobro poznaje situaciju na terenu i probleme proizvođača.

Dunav da se izlije, nema spasa 

Savetodavac za ratarstvo u PSSS Subotica i direktor ove stručne službe Damir Varga, kaže da je na severu Bačke suša izraženija nego u ostalim krajevima zemlje s obzirom na deficit padavina.

"Padavine su bile neravnomerno raspoređene na području Subotice. Tamo gde su izostale, gde je tokom jula palo svega desetak litara kiše, kukuruz je u kritičnom stanju i prinosi će biti osetno manji", kaže Varga, dodajući da sada, na žalost, ratari ništa ne mogu više da urade

"Da se sada Dunav izlije, nema mu spasa."

Naš sagovornik naglašava kako se u ovoj sezoni rok setve pokazao kao ključan faktor, jer vegetacija ove godine ide dve nedelje unapred. Sada je, kaže, kukuruz onakav kakav je u normalnim godinama u avgustu.

"Bilo je setve već krajem marta i početkom aprila. Taj kukuruz je izbegao veliku vrućinu, dobro se oplodio i formirao zrno. On je ranije metličio, u periodu kada je bio pik prvog toplotnog talasa oko 20. juna, a klipovi su oplođeni skoro do vrha."

Kukuruz: Pregrmeo mraz i oluju, šta će tek biti - da li je do nas?

Kukuruz koji je posejan krajem aprila i početkom maja meseca tek sada je prošao oplodnju i pitanje je da li će naliti zrno. Visoke dnevne temperature i tropske noći tokom kojih temperatura ne pada ispod 20 stepeni, drastično uništavaju useve.

"Prošle godine smo tokom jula imali svega dve tropske noći. Sada imamo već sedam u nizu, biljke ne mogu da se rashlade, intenzivnije je disanje. Na dnevnim temperaturama iznad 35 stepeni značajno je umanjen efekat fotosinteze", naglašava ovaj stručnjak.

Prosek pet tona po jutru

Prognozira da će žetva kukuruza početi već od 15. avgusta.

"Pre dve godine je zbog suše bila strašna situacija, proizvođači su tarupirali kukuruz. Ništa nisu imali. Tada je prosečan prinos bio dve tone po jutru. Ove godine će verovatno biti tri tone."

Dodaje da će u pojedinim delovima atara biti možda i sedam ili osam tona, a najvereovatnije je da će prosek prinosa biti oko pet tona po jutru.

"Pokazalo se da treba izbegavati predsetveno đubrenje kukuruza i ne treba dodavati azot. On uzrokuje biljni porast i tada biljke stradaju od vrućine. Da vam opišem ovako, to je kao kada biste se vi najeli šunke i izašli napolje na 40 stepeni, a nemate vode", kaže ovaj stručnjak.

Ratari će tražiti pomoć države

Tokom prošle nedelje otkupljivači kukuruza nudili su terminsku cenu od 18 dinara po kilogramu (sa pdv-om). Ipak, cena pada.

"Tu cenu su nam javno ponudile kompanije Gebi i Konzul prošle nedelje. Ove nedelje je firma Almeks ponudila cenu od 16,70 dinara za isti taj kukuruz. Prošle godine je bila ista priča, pa je cena na kraju pala na 14 dinara", kaže Matković.

Priseća se slične situacije iz 2022. godine.

"Tada smo imali sušu na severu Srbije i tražili od države i lokalnih samouprava da proglase stanje elementarne nepogode. Ipak, RHMZ je tada izašao sa podacima da je bio u pitanju samo manjak padavina, a ne suša."

Tražili su proizvođači tada da se formiraju komisije po katastarskim opštinama, da se napravi presek stanja i na osnovu toga utvrdi kolika je šteta. Ipak, ratari su odbijeni i ništa nije urađeno.

"Rešenje bi i sada bilo da izađu komisije i da se na osnovu procenjene štete, recimo, proizvođačima umanji porez na zemlju. Mnogo je načina da nam pomognu, pitanje je da li žele", navodi Matković i naglašava da će poljoprivrednici tek sesti da razgovaraju i da utvrde kakvu pomoć nadležnih bi mogli da traže.

U međuvremenu, kažu, ostaje im samo da se nadaju da će se temperature posustati i da će pasti kiša ovih dana: da spasi ono što se još spasiti može.