• Obrada tla
  • 01.11.2019. 12:00
  • Mačvanski okrug, Šabac

Sušna jesen primorala ratare da menjaju navike

U Mačvi je do sada zasejano tek 30 odsto površina, a preporuka stručnjaka je da se ne čeka kiša, već da se primenjuje redukovana obrada zemlje.

Foto: M.Lazić
  • 753
  • 61
  • 0

U Mačvi je do sada zasejano tek 30 odsto površina, a razlog za kašnjenje setve su nepovoljni vremenski uslovi. Zbog toga je preporuka stručnjaka u ovakvim situacijama, kojih će biti sve više zbog promene klimatskih uslova, prisutnih i na našem podneblju, da se ne čeka kiša, već da se primenjuje redukovana obrada zemlje, koja priprema površinski sloj, dovoljan za sve faze klijanja semena.

Ulazak u njivu odložen zbog suše

Iako je uobičajeno da do Miholjdana završe setvene poslove, mnogi poljoprivrednici tek sada su ušli u svoje njive. Ko nema tešku mehanizaciju zbog nedostatka vlage morao je da primeni redukovanu obradu zemlje i preskoči oranje.

"Posejali smo nekako, kako smo morali, jer ako se uzore, ne može da se pripremi zemlja uopšte. I onda su svi počeli da tanjiraju zemlju, da bude malo sitnija da može da se poseje. Tako svi sada radimo. Oni koji su uzorali, to nema šanse da se pripremi dok ne padne neka dobra kiša," kaže poljoprivrednik Srboljub Makević.

Iako je uobičajeno da do Miholjdana završe setvene poslove, mnogi poljoprivrednici tek sada su ušli u svoje njive

Redukovana obrada za veći učinak i manje troškove

Redukovana obrada, za koju su inostrana istraživanja u organskoj poljoprivredi pokazala da doprinosi smanjenju erozijivnih procesa i očuvanju životne sredine, kao i povećanju sadržaja humusa u zemljištu, mogla bi biti adekvatna agrotehnička mera u kriznim vremenskim uslovima u periodu setve. Ovakva obrada tla podrazumeva rad sa tanjiračama, kultivatorima ili priključcima većeg učinka i šireg zahvata, nego u slučaju klasičnog oranja, koje pritom troše manju količinu goriva. Ovakva obrada tla do dubine između 15 i 25 centimetara preporučljiva je u sušnu jesen kod poteškoća sa setvom pšenice ili soje, kako bi se potrebne radnje obavile u doglednom roku.

Tako i u mačvanskoj ravnici gotovo da nema brazde. Većina je samo primenila tanjiranje da bi se bar malo usitnili suva zemlja.

"Uopšte ne možemo da uzoremo, velike su busije, svuda oko nas je tanjirano, nigde nema brazde. Kako će to da bude, ne znamo, jer suvo je kao barut. Ljudi valjaju i ja ću da valjam, ali izgleda uzalud, gledam, suvo je kao u ambaru pšenica stoji," kaže Milivoje Makević.

Pšenica ne zahteva duboku obradu zemlje i u plitko obrađenom sloju moguće je da seme doživi sve faze razvoja. Poželjno je da nema mnogo žetvenih ostataka, ali teške i masivne tanjirače, posle barem tri dijagonalna tanjiranja mogu da daju željene rezultate i u ovom slučaju.

Sačekati na setvu pšenice zbog visokih temperatura

Valjanje kao završna mera

Preporuka stručnjaka je da nakon tanjiranja i setve semena primene valjanje zemljišta, jer to je jedini način da se na suvoj zemlji sačuva svežina zrna dok ne padne kiša. Masivni valjkovi drobe skorele busenove zemlje bez vlage, sabijaju ih i tako prave bolji kontakt sa semenom. Valjanje se, primera radi, obavezno primenjuje nakon setve lucerke u sušna proleća.

"Posle primene teških tanjirača i drljača, da posle setve izvrše ipak valjanje kako bi se kapilarnim putem koliko, toliko, vlaga podigla u više nivoe do semena, kako bi krenulo sa klijanjem. Valjanje je obavezno, kako ne bi došlo do sušenja izniklih biljaka da ne ostane prazan džep," kaže Predrag Stojanović iz Direkcije za poljoprivredu "Šabac".

To je posebno važno za žito posejano pre desetak dana kada su bile neuobičajeno visoke temperature za ovo doba godine.

Preporuka stručnjaka je da nakon tanjiranja i setve semena primene valjanje zemljišta

Na sve načine do jeftinije setve

Ove godine setva je skuplja jer je poskupelo gorivo, pa poljoprivrednici pribegavaju setvi nedeklarisanog semena.

"Zbog smanjenja troškova setve, sejem iz ambara, da bi bilo jeftinije, ali od prošle godine je, pa se nadam da će biti dobro," kaže Makević. To je, po mišljenju stručnjaka, problem, ali je još veći malo zasejanih površina.

"Mislim da ni 30 odsto planiranih površina na našem terenu nije zasejano, što je velika opasnost za narednu godinu," tvrde u Direkcije za poljoprivredu "Šabac".

Procena je da se to ipak može nadoknaditi ukoliko padne kiša u narednom periodu.


Foto prilog


Tagovi

Srboljub Makević Milivoj Makević Mačva Jeftinija setva Redukovana obrada


Autorka

Ana Marić

Master profesor srpske književnosti, kojoj proizvodnja "ispod vedrog neba" nije strana. Onlajn novinarka, koja se bavi istraživačkim temama iz sfere poljoprivrede.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi