Sačekati na setvu pšenice zbog visokih temperatura

Vremenski uslovi nisu pogodni ni za uljanu repicu koja je posejana, a kako ocenjuje direktor "Žita Srbije" Vukosav Saković, osim što će setva pšenice kasniti, neće moći ni da bude završena u otpimalnom roku.

"Slično vreme smo imali i prošle godine, pšenica je bila posejana u optimalnom roku, ali je nikla tek u decembru, a negde i u januaru ispod snega. Postoji određena bojazan, da bi to moglo da se desi i ove godine ukoliko ne padnu kiše u novembru i decembru," navodi Saković.

Pšenica najvažnija kultura u domaćoj poljoprivredi

U toku jedne godine pod ovom ratarskom kulturom bude između 550 i 650 hiljada hektara, a ova žitarica predstavlja jednu od najvažnijih u domaćoj poljoprivredi, poručuje Saković.

"Ratari su podeljenih mišljenja, te jedan deo njih seje pšenicu sada i čeka da padne kiša, a drugi se opredelio da prvo padne kiše, pa da obave setvu. Ko je u pravu, pokazaće period nicanja pšenice, ali sigurno je da kiše u narednih deset dana neće biti. Zbog kasnije setve stručnjaci savetuju da se poveća procenat upotrebljenog semena, da bi se nadoknalili eventualni problemi u nicanju," navodi Saković.

Smatra da ovo kašnjenje setve ne bi trebalo dugo da potraje ističući da za sada nema opasnosti od ozbiljnijih problema sa sejanjem i daljim razvojem ove kulture, dodajući da bi ipak bilo poželjno da što pre padne kiša. S obzirom na to da se klima iz godine u godinu sve više menja, menja se i sama proizvodnja, te se u tom slučaju može očekivati da, navodi Saković, dođe do pomeranja agrorokova.

“Mi smo od 2012. imali tri suše, dve izrazito velike i jednu delimičnu, što je mnogo za period od sedam godina. Navikli smo da suša bude svake pete godine, ali očito je da se nešto u klimi menja i da imamo sve više sušnih godina. Nadamo se da je to ipak prolazni i prelazni period. Ukoliko se tako nastavi, ratari će morati da se prilagode na pomeranje agrorokovo i da pšenicu možda seju tek u decembru," objašnjava Saković, piše Dnevnik.

Koju sortu pšenice odabrati za setvu?

Pod pšenicom će biti mnogo više površina nego što je potrebno

On ocenjuje da će u sezoni koja sledi biti posejano pšenice i više nego što je to potrebno.

"Među ratarima vlada slabije interesovanje za pšenicu, ali to ne znači da će je biti posejano manje nego prošle setve, kada je zauzela 570.000 hektara. Pod pšenicom će biti sigurno 500.000 hektara, dok za domaće potrebe treba milion i po tona, odnosno da pod pšenicom imamo 300.000 hektara“, objašnjava Saković.

Iako bi trebalo sačekati sa setvom pšenice, u nekim delovima Vojvodine može se videti da je žito već niklo.

"Na pet jutara sam posejao pšenicu pre desetak dana i već se zeleni i to ne samo na mojoj njivi već i na drugim. U senćanskom ataru prava setva počela je tek ove sedmice, očekujem da će se sejati još i naredne," navodi poljoprivrednik iz Sente Ferenc Šoti.

Poljoprivrednik iz okoline Novog Sada Stanko Guberina je takođe već posejao pšenicu i to na pet i po jutara. Prema svom iskustvu, navodi da vremenski uslovi odgovaraju setvi dodajući da zemlja nije suva.

"U delu njive posejao sam kupovno seme, a u drugom svoje i u tome neću omanuti, premda agronomi zbog ćudi klime savetuju da se seje isključivo deklarisano seme zbog većih prinosa i otpornosti smena na vremenske neprilike," objašnjava Guberina.

Troškovi setve isti kao prošle godine 

U Udruženju "Banatski paori" kažu da je setva pšenice u južnom Banatu počela nedavno i da trenutno ova kultura zauzima petinu površina.

"Očekujem da će ove godine pod pšenicom biti 10 do 15 odsto više površina, na štetu šećerne repe, od koje poljoprivrednici odustaju," navodi Nenad Manić iz Udruženja “Banatski paori”.

U ovom udruženju kažu da će poljoprivrednike ova setva koštati kao i prethodna. Kako navode, ukoliko proizvođači seju na svom posedu cena setve će iznositi 35.270 dinara u šta ulaze troškovi semena, veštačkog đubriva i goriva bez rada, a oni koji seju na parcelama koje su uzeli u arendu moraće da plate oko 85.000 dinara, piše Dnevnik.