Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Tritikale
  • 31.01.2024. 16:00

Sve prednosti prolećnog tritikalea: Setva u martu, u žetvi zrno se ne osipa

Nema opasnosti od osipanja zrna tritikalea, zbog čega žetvu izvodimo krajem voštane, odnosno u potfenofazi pune zrelosti zrna, jednofazno univerzalnim kombajnima. Iako se zrno iz klasova lako izvršuje, ipak kombajni treba da se kreću sporije nego pri žetvi pšenice.

Foto: Julijana Kuzmić
  • 193
  • 63
  • 0

Tritikale je hibrid, nastao ukrštanjem pšenice i raži (Triticum sp. x Secale cereale). Koristi se u ishrani ljudi, domaćih i gajenih životinja. Za spravljanje koncentrovane stočne hrane upotrebljava se zrno, a nadzemna biomasa kao voluminozna stočna hrana. Hranljiva vrednost zrna je na nivou pšeničnog, uz konstataciju da ima više aminokiseline lizina.

U ishrani domaćih životinja ono može zameniti zrno ovsa, krmnog ječma i drugih žita. Prema dosadašnjim saznanjima korišćenjem zrna tritikalea za spravljanje koncentrovane stočne hrane, najbolji rezultati postižu se u ishrani živine (ćurki i kokoši) i muznih grla. Kao krmna biljka prinosniji je od ostalih pravih (strnih) žita. Najkvalitetnija biomasa dobija se kosidbom biljaka u početku klasanja, dok se najveći prinosi postižu kasnijom kosidbom.

Pogodan za preradu

U cilju povećanja proteinske vrednosti vegetativne biomase, tritikale treba sejati sa nekom od zrnenih mahunarki, na primer sa stočnim graškom. Brži porast, duži rok kosidbe i osobina da kasnije ogrubi nego raž ili ovas, daje prvenstvo ove vrste u gajenju sa stočnim graškom i grahoricom. Brašno tritikalea po kvalitetu zaostaje za pšeničnim, jer ima manje povoljan odnos belančevina lepka glijadina i glutenina, ali je kvalitetnije od ražanog. Zadovoljavajući hleb se može dobiti mešanjem pšeničnog i tritikaleovog brašna u odnosu 50:50.

Zrno tritikalea je odlična sirovina za proizvodnju bioetanola, dok sporedni proizvodi (slama i pleva) predstavljaju važnu komponentu za izradu građevinskog termoizolacionog materijala. Slama se koristi u stočarskim objektima kao prostirka za domaće životinje, za pokrivanje građevinskih objekata ili u industrijskoj preradi za dobijanje celuloze i proizvodnju fine bezdrvne hartije, kao i drugih hemijskih materija.

Sortiment

Od prolećnih sorata najviše se koriste domaće sorte - zlatar, soko i vojvoda. Visina biljaka proletnjih formi je od 105 do 115 cm, apsolutna masa zrna, 40 - 45 g (masa 1.000 zrna), hektolitarska težina, 70 do 74 kg i rodnost šest do 11 t/ha zrna. Većina ispitanih genotipova jarih tritikalea se odlikuju krupnijim zrnom i višim sadržajem proteina u odnosu na fakultativni tritikale Kg-20 sejan u prolećnoj setvi. Ovo bi mogle biti važne prednosti jarih tritikalea kod njihovog masovnijeg uvođenja u proizvodnju.

Sejati domaće sorte

Osnovna karakteristika domaćih sorti je pripadnost sekundarnom tipu heksaploida, koji se odlikuju izvanrednom prilagodljivošću na naše klimatske i zemljišne uslove. Odlikuju se visokim kvalitetom zrna sa više od 15 odsto ukupnih proteina i mogućnošću korišćenja brašna u pekarskoj industriji. U smeši sa brašnom pšenice (10 - 50 odsto) daju hleb dobrog kvaliteta i povećane nutritivne vrednosti.

Plodored

Dobri predusevi za tritikale su: okopavine, uljana repica i jednogodišnje leguminoze. Za proletnje sorte u praksi je kukuruz za zrno najčešći predusev. Monokulturu tritikale dobro podnosi, ali njegovo gajenje ne bi trebalo da bude duže od dve uzastopne godine na istoj parceli.

Kao predusev tritikale je odličan, posebno za postrne povrtarske kulture i krmne biljke, jer sazreva krajem juna tako da se priprema zemljišta za setvu ili rasađivanje ovih useva može završiti do početka jula.

Obrada zemljišta

Duboko zimsko oranje izvodi se na 35 - 45 cm dubine. Predsetvenu pripremu zemljišta za prolećne sorte treba obaviti krajem zime, odnosno u periodu čim zemljišni uslovi dozvole da se u njivu uđe poljoprivrednom mehanizacijom. U ravničarskim područjima to je krajem februara i početkom marta, a sa povećanjem nadmorske visine vreme predsetvene pripreme zemljišta pomera se na drugu polovinu marta.

Đubrenje

Doze hraniva za prosečan prinos od 5 t/ha zrna na srednje plodnim zemljištima iznose:

  • N = oko 90 kg
  • P2O5 = 60 kg
  • K2O = 50 kg

Iznete norme đubrenja treba da prati količina od 15 - 20 t/ha zgorelog stajskog đubriva, bez obzira što tritikale povoljno reaguje na produženo dejstvo stajnjaka unetog pod predusev (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2015.).

U proizvodnji prolećnih sorti tritikalea, celokupnu količinu mineralnih NPK hraniva trebalo bi uneti u zemljište pre setve tritikalea (Dr Đorđe N. Glamočlija, 2012.). Ukoliko se tritikale seje radi zelene krme, sena ili silaže, za svaku tonu biomase đubrenjem se osigurava 2,5 - 3 kg N, 1,5 - 2 kg P2O5 i 2 - 3 kg K2O.

Setva

Za setvu koristiti deklarisano seme, praktično seme prve semenske reprodukcije.

Prolećne i fakultativno prolećne sorte seju se u prvoj nedelji poljskih radova, u nižim područjima početkom marta, a u brdsko-planinskim do početka aprila.

Uspeh u proizvodnji zavisi od kvaliteta semena, koje treba da je zdravstveno ispravno, sortno čisto i visoke klijavosti. Najbolje je seme iz prethodne godine. Starije seme ne treba sejati jer vremenom gubi klijavost. Pre setve seme se dezinfikuje istim metodama i preparatima kao i seme ostalih žita.

Tritikale - strno žito koje bi moglo više da se seje!

Sorte koje se manje bokore i sa krupnijim semenom seju se sa većom normom setve, čak i do 300 kg/ha semena ili sa variranjem 240 - 280 kg/ha semena. Približno iste količine semena potrebno je za setvu ozimih i prolećnih sorti tritikalea. Dakle, ova norma setve važi i za ozime i prolećne sorte.

Setvena norma iznosi 500 - 600 klijavih zrna po metru kvadratnom, odnosno 500 - 600 izniklih biljaka. Optimalna dubina setve za tritikale je dva do četiri centimetra, u zavisnosti od tipa i pripreme zemljišta. Na lakšim zemljištima može se povećati na pet centimetra, a na težim smanjiti na dva.

Najčešći međuredni razmak u setvi je 12 ili 12,5 cm, gusto u redovima. Setva se izvodi žitnim sejalicama. Ukoliko sejalice nemaju valjčiće, posle setve suvo zemljište bi trebalo povaljati lakim valjcima radi bržeg uspostavljanja kontakta semena i zemlje. Norma semena za setvu izračunava se kao kod pšenice. U kasnijoj setvi i lošoj predsetvenoj pripremi zemljišta, setvenu normu povećati za 10 - 20 odsto.

Ukoliko se tritikale gaji u konsocijaciji sa mahunarkama, najbolje krmne smeše sa stanovišta prinosa i kvaliteta ostvaruju se setvom 25 do 30 kg/ha tritikalea i 100 kg/ha graška ili 125 kg/ha grahorice.

Nega

U cilju postizanja dodatnog bokorenja, usev se posle prihranjivanja može podrljati lakim drljačama. Veći efekat navodnjavanja bi se postigao u usevu prolećne setve i to u početku vlatanja (porast u stablo). Zalivanje izvodimo kada su biljke utrošile 50 - 60 odsto od ukupno raspoložive vode. Norma navodnjavanja je 450 - 650 m3/ha. Međutim, navodnjavanje u praksi se ređe izvodi.

Žetva

Nema opasnosti od osipanja zrna tritikalea, zbog čega žetvu izvodimo krajem voštane, odnosno u potfenofazi pune zrelosti zrna, jednofazno univerzalnim kombajnima. Iako se zrno iz klasova lako izvršuje, ipak kombajni treba da se kreću sporije nego pri žetvi pšenice.

Žetvu, kao i kod drugih pravih (strnih) žita, treba izvesti organizovano sa transportom i prijemom zrna u skladišta. Ukoliko je zrno vlažnije od 14 do 15 odsto dosušuje se prirodnim putem ili u sušarama. Osušeno zrno (ispod 14 odsto vlage) čuva se u skladištima za zrnaste proizvode, uz stalnu kontrolu zdravstvenog stanja, vlažnosti i temperature (0 do 80oC). Slama se može sakupiti u rasutom stanju ili balirati. Može se spremiti u plastove ili kamare, odnosno pod nadstrešnice.

Nema opasnosti od osipanja zrna tritikalea, zbog čega žetvu izvodimo krajem voštane fenofaze

Najpovoljnija temperatura za posležetveno dozrevanje semena, koje traje 1,5 do dva meseca, iznosi 15 - 30oC, odnosno kao u pšenice.

Kosidbu krmne smeše za zelenu biomasu (krmu), seno, silažu ili senažu započeti kada se kod tritikalea pojave klasovi, a jednogodišnje leguminoze su u fazi punog cvetanja. Vreme kosidbe zelene biomase traje oko 15 dana, što je duže nego kad su ovas i raž međuusevi jer tritikale sporije sazreva nego ova dva žita (Dr Đorđe N. Glamočlija, 2012.).

Prosečni prinosi zrna tritikalea su 4.500 - 6.000 kg/ha, zelene biomase oko 40 t/ha, sena osam do devet tona po hektaru, a slame četiri do pet t/ha.

U proizvodnji semena tritikalea obavezno obezbediti prostornu izolaciju (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2015.).


Tagovi

Značaj tritikalea Sortiment Plodored Obrada zemljišta Đubrenje Setva tritikalea Nega u vegetaciji Berba ili žetva tritikalea


Autor

Stanko Nekić

Više [+]

Diplomirani inženjer agronomije, specijalizovan za voćarstvo, vinogradarstvo, ratarstvo, povrtarstvo i fitomedicinu.