Tritikale - strno žito koje bi moglo više da se seje!

Tritikale je hibrid pšenice i raži. Nastao je sintetičkim putem oprašivanjem durum pšenice polenom raži. U svetu se gaji od 1969. godine, kada su stvoreni prvi komercijalni hibridi. Prema FAO podacima u 2014. godini, u celom svetu gaji se na preko 4,2 miliona hektara sa kojih se skine 17 miliona tona zrna. Evropljani gaje 80% ukupne svetske proizvodnje, a zatim sledi Azija sa šest odsto, Severna Amerika oko pet procenata i približno toliko Afrika i ostali kontinenti. Najveće površine pod tritikaleom su u Poljskoj, 1,3 milion hektara. Na drugom mestu je Belorusija, zatim sledi Nemačka.

Otporna na sušu i na niske temperature - može i na siromašnom zemljištu

U Srbiji u 2014. godini tritikale je požnjeven sa 22.000 hektara, čime se naša zemlja našla na 18. mestu po proizvodnji. Statistika kaže da postoji trend rasta i da se taj broj sada skoro udvostručio. Značajno povećanje površina pod tritikaleom u Srbiji dogodilo se posle pojave domaćih sorti, pogodnih za proizvodnju vegetativne biomase i zrna.

"Savremene sorte tritikalea imaju niz povoljnosti za uspešno gajenje. Najpre, izuzetno su otporne na sušu i patogene. Uspevaju na siromašnim zemljištima, dobro podnose niske temperature. S druge strane, tolerantne su prema vremenu setve i imaju visok potencijal proizvodnje zelene mase i zrna. Prednost je i što se može koristiti u ishrani ljudi, stoke i u industrijskoj preradi. Kada poredimo, recimo, kukuruz, tritikale i pšenicu, utvrđeno je da je tritikale najefikasnija vrsta od koje se može dobiti bioetanol. Ova biljka ima jako aktivan enzim alfoamilazu, koji obavlja hidrolizu skroba i za razliku od kukuruza ne treba ga veštački dodavati, te nema ni dodatnog troška", navodi Dobrivoje Popović, inženjer poljoprivrede za ratarstvo iz Kragujevca.

Dobar i za stočnu i ljudsku ishranu

Ovaj stručnjak kaže da se upravo zbog ovih brojnih prednosti i posebnih karakteristika, tritikale smatra biljkom budućnosti, koja će igrati veliku ulogu u proizvodnji stočne hrane i energije. Podjednako se gaji u ravničarskim i brdskoplaninskim područjima, a mogu da ga seju i veliki, ali i mali poljoprivredni proizvođači. Prosečan prinos po hektaru je od 7,5  do 8,2 tone u zavisnosti od podneblja. U Šumadiji, gde su u Centru za strna žita iz Kragujevca nastale neke od najpoznatijih sorti, tritikale se seje tek na oko 2.000 hektara, od ukupno 20.000 h koliko ima pod strnim žitima.

"Tritikale ima veliki genetski potencijal rodnosti i hranljivu vrednost. Njegovo zrno ima veći sadržaj proteina u odnosu na pšenicu i raž, od 13,5% do 16%. Lizina ima 20% više. Visok procenat ove esencijalne aminokiseline u ishrani stoke daje bolji prirast i smanjuje učešće kukuruza. I zelena masa se koristi kao seno ili za silažu. Mislim da će u budućnosti tritikale imati značajno mesto, jer to je izvesno biljka budućnosti", navodi Popović.

Tritikale se koristi i u ljudskoj ishrani. Svojstva brašna su slična kao kod ražanog. Brašno sadrži dosta lepka, te je kvalitet slabiji nego pšeničnog, ali proizvodi imaju veći hranljivu vrednost. Zato je, kaže Popović, najbolje koristiti brašno od celog zrna tritikalea u kombinaciji sa pšeničnim brašnom u proporciji 30:70. U različitim proporcijama ovo brašno se koristi i za pravljenje kolača, testenina, a koristi se i u industriji alkoholnih pića i piva.

Bez korova - herbicidi nisu potrebni

Setva tritikalea obavlja se u jesen i to polovinom oktobra. Obrada zemljišta ista je kao dok pripreme za pšenicu. Dubina setve je od 3 do 6 centimetara, u zavisnosti od zemljišta, a za jedan hektar potrebno je oko 200 kilograma semena. Stručnjaci kažu da bolje prezimljava od pšenice i da je tolerantna na naglo otapanje snega i pojavu ledene kore. I još jedna prednost - intenzivno se bokori, a potom ima ubrzani prolećni porast. Tako zaseni zemljište i korov ne može da raste, što znači da nema potrebe da se koriste herbicidi.