Najveće štete lepa pravi u maju, a usled smanjenja lisne mase dolazi i do smanjenja prinosa, pogotovo u vreme kada vlada suša. Zato, pratite njenu pojavu i suzbijte je na vreme.
Žitna pijavica (Oulema melanopus) jedan je od najučestalijih štetočina na pšenici, a kao i svake, njegova je pojava zabeležena i ove godine. Ratari ga često nazivaju i lema, a javlja se krajem aprila i tokom maja.
Kao štetočina kod nas javlja se i plava žitna pijavica (Oulema lichenis) čije je telo upravo plave boje, a noge crne. Često se može naći i vrsta Lema cyanella koja je slična, ali ne pravi štete na žitaricama. Zato je važno razlikovati ih.
Odrasli insekt žitne pijavice crvene boje dug je oko pet milimetara sa narandžastim nogama i štitom iznad vrata. Prvi odrasli oblici javljaju se u proleće čim dnevne temperature dosegnu 7°C. Larva je žućkasta i pokrivena sluzi pa podseća na ljigavog puža, a kasnije od izmeta i sluzi poprimi tamniju boju.
Ženka položi od 100 do 150 jaja, a uz više temperature period embrionalnog ciklusa smanjuje se. Polaganja jaja traje poprilično dugo, čak oko mesec dana, pa se tako štete od larvi produžuju sve do voštanog zrenja pšenice. Ciklus razvoja žitne pijavice pri temperaturi od 15°C traje 18 dana, dok pri temperaturi od 22 do 25°C traje samo šest dana.
Žitna pijavica hrani se lišćem koje ostaje izgriženo u vidu pruga, a larve grizu samo gornji sloj što dovodi do pojave belih izduženih linija. Larve najveće štete prave na listu zastavičaru od kog zavisi uspešnost nalivanja zrna.
U slučaju velike najezde, list može biti potpuno uništen i osušen. Usled smanjenja lisne mase dolazi i do smanjenja prinosa, pogotovo u vreme kada vlada suša. Tako u polju možemo da vidimo oštećene i neoštećene delove useva, a u nekim slučajevima - može biti i potpuno uništen.
Najveće najezde odvijaju se tokom meseca maja, a važno je pratiti njegovu pojavu već u aprilu kako bi stigli da reagujemo na vreme.
Jedna od preventivnih mera je duboka obrada zemlje u jesen, gde lemu unosimo u dublje slojeve tla i tako je uništavamo. Suzbijanje hemijskim merama se sprovodi kada je štetočina prešla kritičan prag, što je više od 25 jedinki po m2. Za larve je preporučljivo suzbijanje čim se izleže njih 10 do 15 odsto.
Upotrebu insekticida treba obaviti pre klasanja kako na slami i klasovima ne bi ostale rezidue, odnosno ostaci pesticida koji mogu izazvati neželjene posledice kod ljudi i domaćih životinja.
Tagovi
Autorka