Vreme je za borbu protiv leme - žitne pijavice

Žitna pijavica, poznatija još i pod nazivom lema (Lema melanopus), jedna je od značajnih štetočina strnih žita. Ona je takođe i jedna od ekonomski najvažnijih štetočina strnih žita u Srbiji.

Razmnožavanju žitne pijavice pogoduje vlažno i toplo vreme pa ukoliko nastupi nekoliko kišnih i toplih proleća, jedno za drugim, dolazi do porasta brojnosti ove štetočine. Za masovno razmnožavanje povoljni su nizijski tereni, sa gustim i bujnim sklopom žitarica, zatim konstantno đubrenje pšenice azotnim đubrivima koja povećavaju plodnost, odnosno, brojnost ove vrste.  Štetu čine odrasli insekti i larve tako što se hrane listovima ovsa, ječma i pšenice, a najveće štete nastaju pri oštećenju lista zastavičara što uslovljava smanjenje prinosa strnih žita za 30 do 50%, navode u PSSS Negotin. 

Pri napadu, najviše stradaju listovi

Imago, odnosno, odrasli insekt, progriza list od gornjeg do donjeg epidermisa, između nerava lista. To praktično znači da se list uzdužno može cepati. Najčešće ta oštećenja nisu po čitavoj dužini lista pa su štete od manjeg značaja.

Daleko štetnije su larve, od kojih, pri jačem napadu vršni listovi mogu biti potpuno oštećeni. Larve izgrizaju list sa gornje strane, u vidu uzdužnih pruga između nerava, hraneći se parenhimom sve do donjeg epidermisa. Usled toga lišće umesto zelene, poprima prljavo belu boju, po čemu se zaraženi usev lako uočava još iz daljine.

Pri jačem napadu štetočina, kompletna lisna masa osuši se, u vidu manjih ili većih oaza. Ukoliko je usev ranije napadnut štete su veće i manifestuju se u smanjenoj ili čak onemogućenoj asimilaciji biljaka, odnosno sprečen im je normalan razvoj i nalivanje zrna.

Insekti najaktivniji u proleće

Odrasli insekti su dugi oko 5 milimetara. Glava im je crna sa zagasitoplavim metalnim sjajem, grudni štit i noge su narandžastožute boje. Larve su veličine pet do osam milimetara, svetložute boje, buretastog oblika, prekrivene mrkom sluzi, pomešanom sa njihovim izmetom pa tako liče na pijavicu.
Insekt ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava u stadijumu imaga pod suvim lišćem, suvom travom i na drugim skrovitim mestima.

U proleće, najčešće u martu, prezimeli imago počinje dopunski da se hrani na listovima ovsa, ječma i pšenice pri čemu nastaju oštećenja u vidu uskih pruga. Imaga se intenzivnije javljaju u maju. Nakon parenja ženke polažu od 100 do 160 jaja. Iz jaja se pile larve koje počinju da se hrane tako što izgrizu gornje slojeve lista sve do epidermisa sa suprotne strane, praveći pruge. Jedna larva može uništiti do 10% površine lista. Nakon završenog razvoja, larva se spušta u zemlju gde prelazi u stadijum lutke, a zatim u imago koji se javlja početkom leta. Nastali imago zatim odlazi do mesta prezimljavanja, gde provodi više od šest meseci u dijapauzi.

Preventivom u borbi protiv leme

Suzbijanje žitne pijavice uspešno se obavlja primenom preventivnih i agrotehničkih mera poput gajenja otpornih sorti. Reč je o sorti sa više dlačica na listu. Zatim dubokom jesenjom obradom, plodoredom, kao i optimalnim đubrenjem azotom.
Hemijske mere zaštite primenjuju se kada se ostvari prag štetnosti i to 15 imaga po kvadratnom metru ili jedna larva po biljci (ovo je po tzv. EPPO standardu). Larve se hemijski suzbijaju piretroidima na bazi aktivne materije cipermetrin dok se imaga ređe hemijski suzbijaju.

Međutim, dešava se da suzbijanje larve i ne daje zadovoljavajuće rezultate zato što se kasni sa suzbijanjem, odnosno, ono se izvodi kada su štete već nastale i kada mere zaštite nemaju skoro nikakvog efekta na štetočine. Od preparata za zaštitu mogu se koristiti karate zeon, Durbin EW, Vantex.