• Prihranjivanje žita
  • 12.04.2020. 10:00

U toku je druga prihrana ozimih strnina - na šta obratiti pažnju?

Produženjem dana i povećanjem temperature vazduha, stvoreni su optimalni uslovi za intenzivan prolećni rast ozimog žita.

Foto: Bigstockphotos/ksena32
  • 127
  • 9
  • 0

Prvo prihranjivanje ozmih žitarica, poljoprivredni proizvođači su uradili još pre mesec dana. U ovom periodu je vreme za drugu prihranu i ovo je veoma značajna agrotehnička mera kod uzgoja pšenice, ječma, raži, tritikala. Prihranom žita u ovom periodu, možete dosta da utiče na povećanje prinosa

"Drugo prihranjivanje je istovremeno i korektivna mera jer se tim putem unosi ostatak planiranog azota u zemljište. Preporuka poljoprivrednim proizvođačima je da prate vremenske uslove u predstojećem periodu i skladu sa tim, planiraju drugo prihranjivanje", navodi Đorđe Glišić, iz Resora za pružanje stručnih usluga u poljoprivredi, iz poslovne jedinice u Bijeljini.

Kako pravilno prihraniti strne žitarice?

Padavine u narednim danima dobro bi došle usevima jer je već izvestan deficit vlage. Zbog navedenog razloga i žitarice će biti nešto manjeg rasta. Pored toga, nestabilno vreme uticalo je i na pojavu različitih bolesti i štetočina. Posebno je bila učestala pojava korova na pšenici i ječmu. U takvim prilikama, ratarima se preporučuje upotreba hemijskih preparata u cilju suzbijanja štetočina, savetuju u PSSRS

Pažljivo sa UREA-om, zbog ožegotina

Prema nekim iskustvima, najbolje je da se 60 odsto đubriva rasturi u fazi bokorenja, a ostalih 40 odsto u fazi vlatanja. Iako stručnjaci preporučuju da se prihrana obavi u dva navrata, dozom od 150 kg/ha u praksi je ipak nešto drugačije.

Stanje niških ozimih useva odlično - sada ih treba prihraniti azotom

Proizvođači znaju da često prvu prihranu obave sa 300 kg/ha KAN-a ili sa 150 kg/ha AN-a. Takođe, često se desi i da preteraju sa dodavanjem azotnih đubriva tokom prihranjivanja pa je onda takvo, obilno đubreno žito, osetljivo na poleganje. To je naročito izraženo kod određenih sorti pšenice. Samim tim, takvi usevi su i podložniji različitim oboljenjima. 

Iskusni poljoprivrednici drugo prihranjivanje (u fazi vlatanja) izvode često i sa UREA-om, odnosno, njenim rastvorom, ali ovom tipu prihrane treba pristupiti oprezno jer može dovesti do ožegotina biljaka.

N-min metodom odrediti potrebni azot

Najbolje bi bilo potrebnu količinu azota (N), odrediti na osnovu N-min metode kojom se utvrđuje količina pristupačnog mineralnog oblika ovog elementa u zemljišnom rastvoru, te potrebe svake pojedine sorte za azotom s obzirom na visinu očekivanog prinosa. Kako se radi o različitim sortama koje se uzgajaju na zemljištima različite plodnosti i u različitim klimatskim uslovima, nema jedinstvenog pristupa prihrani.

Ono što treba uvek isticati je da će prihrana podeljena u više doza hraniva, dati bolji rezultat nego u slučaju da se predviđena količina da odjednom. Sada se treba fokusirati na drugu prihranu, koja je već u toku, a optimalno vreme za nju je kada se zametak klasa odvoji od čvora busanja, približno dva centimetra. Ova prihrana je vrlo važna kako bi se sprečila pojava sterilnih klasića i kako bi se povećao broj plodnih cvetova.


Tagovi

Prihranjivanje žita Druga prihrana Đorđe Glišić Pojava bolesti Pojava štetočina Faza bokorenja Faza vlatanja N-min metoda Azotna đubriva


Autorka

Ivana Živanić

Više [+]

Ivana Živanić, dipl.ing-master poljoprivrede, rado istražuje aktuelnosti u poljoprivredi. Pristalica zdrave i bezbedne hrane.