Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Onlajn konferencija
  • 30.03.2022. 16:00
  • Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina

Upitna setva, visoke cene hrane i inputa - tek ćemo se nagledati praznih rafova?

Da sukob u Ukrajini nije nešto što je izazvalo trenutni poremećaj na tržištu od visokih cena poljoprivrednih proizvoda, goriva, đubriva i nedostatka istih, već da je samo "šlag na torti" svega prethodnog, komentarisao je agrarni analitičar Žarko Galetin.

Foto: Depositphotos/palinchak
  • 610
  • 80
  • 0

Na onlajn konferenciji Agrokluba o setvi 2022. godine govorilo se o cenama inputa; od semena do energenata, prehrambenoj krizi, očekivanim prinosima, sve sa ciljem kako krizu pretvoriti u priliku u regionu, a konkretno na teritoriji Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Sagovornici su bili Ivica Kisić, dekan Agronomskog fakulteta u Zagrebu, Kristijan Puškarić, predsednik udruženja Hrvatsko sjeme, Suad Selimović, Privredna komora Tuzlanskog kantona (BiH) i Mato Brlošić, Hrvatska poljoprivredna komora, kao i agrarni analitičar iz Srbije Žarko Galetin.

Da sukob u Ukrajini nije nešto što je izazvalo trenutni poremećaj na tržištu od visokih cena poljoprivrednih proizvoda, goriva, đubriva i nedostatka istih, već da je samo "šlag na torti" svega prethodnog, komentarisao je srpski analitičar.

"Za mene je razočaravajuća rekacija Svetske trgovinske organizacije (STO) na sve ovo. Nije čudo što imamo istorijsku vrednost FAO indeksa i što smo u ovoj situaciji. Nisam veliki optimista, tek ćemo se nagledati praznih rafova, ako STO ne vrati sve u normalu", kaže Galetin.

Kukuruz favorit, uljarice - setveni dobitnik

Za to vreme, proizvodnja hrane ne sme da stane, pa će tako srpski proizvođači i ove setvene sezone "rezervisati" useve za najzastupljene ratarske kulture.

"Srbija ima tradicionale kulturu koje se seju na 2,5 miliona ha, gde dominiraju pšenica, kukuruz, soja i suncokret. Kukuruz je setveni favorit i očekujemo da će biti na milion hektara. Ali će i uljarice biti neki ’setveni dobitnik’. Sektor uljarstva ima potencijal što će se odraziti na cenu, što bi moglo da opredeli proizvođače da se okrenu ovim kulturama", kaže agrarni analitičar i dodaje da se lako može desiti da će te kulture biti na većim površinama.

Uljarice mogu biti "setveni dobitnik" (foto: J. Kuzmić)

Podsetimo, da je prošle jeseni zasejano skoro 30 odsto više uljane repice, nego prethodne godine, što je najveći skok u odnosu na druge ratarske kulture u našoj zemlji.

"Povampiriti" setvu

Na pitanje, kako komentariše zabranu izvoza kukuruza, pšenice, brašna i ulja, Galetin ocenjuje da je to "isuviše jedna rigidna mera".

"Kao da smo podlegli nekoj psihozi i histeriji koja vlada u svetu, jer mnogo veće agrarne sile od Srbije uvode ograničenja. Mislim da nije bilo potrebe za uvođenjem ove zabrane, jedno rešenje moglo je da bude kroz uvođenje izvoznih kvota. Ova mera je bukvalno blokirala tržište i onemogućila poljoprivrednicima da novac koji je sad toliko potreban da 'povampire' setvu."

Pada cena kukuruza - 31, raste soje - 79,1 dinara za kilogram

Ovoga se dotakao i Mato Brlošić iz Hrvatske privredne komore, ocenjujući da se "slamka spasa" nazire u cenama žitarica koje su ekstermno visoke i velikoj potražnji za njima.

"Verujem da će ipak doći do odluke da krenu u setvu i poseju. Deo će ostati pod ugarom, 30.000 hektara na godišnjem nivou. Ali, izuzetno je skupo ući u setvu, po više od devet kuna (140 dinara) je cena đubriva za kilogram, ko nije nabavio, teško je ući u setvu jer sada nemaju finansijska sredstva. A oni koji su primenili, kiše nema, pa od tako skupog đubriva nećemo imati koristi", kaže Brlošić. 

Ovu sezonu proizvođači će pamptiti po četvorostruko visokim cenama đubriva (Depositphotos/fotokostic)

A sekretar udruženja poljoprivrede i prehrambene industrije Tuzlanskog kantona u BiH Suad Selimović, kaže da ova nestašica i porast cena, prvo ulja i brašna, dovodi do utakmica između uvozničkih lobija.

"Što imamo slobodnog zemljišta, u Semberiji, Posavini, kraškim poljima, prvenstveno Sprečanskom - to koriste stočari za proizvodnju stočne hrane. Upitna je setva kukuruza za zrno, i drugih krmnih kultura, kako opsati i sačuvati stočni fond", kaže on i dodaje da bosanski proizvođači nisu u stanju ništa da urade bez podrške.

"Treba biti realan i reći da će ovu 2021./22. ratari pamtiti kao izuzetno dobru u kojoj su mogli zaraditi. Na strani sam kolega stočara, i pitanje je ko će uz ove cene uopće preživeti, jer toliko su otišle gore, da je pitanje kako će preživeti svi oni koji imaju štalski uzgoj. Ratari dobro žive, a kod stočara, i prošla godina i ova će biti problematična", rekao je dekan Agronomskog fakulteta u Zagrebu Ivica Kisić.

Galetin je izrazio strah da nećemo iskoristiti datu šansu, ako se pomenuta mera zabrane izvoza ne promeni do početka žetva, jer će se stvoriti velike zalihe.

Prilika da poljoprivrednici zarade

Zbog ove, ali i drugih zabrana i ograničenja i visokih cena inputa proizvodnje, mnogi poljoprivrednici su protestovali, a od poslednjeg najavljenog za 29. mart demonstrativnom vožnjom do Predsedništava u Beogradu - odustali su. Kako je rečeno, razlog je bio više poziva policije upućeni učesnicima.

Odustali od protesta - zvala ih policija nekoliko puta dnevno?

"Malo je uzavrela politička situacija, blizu smo predizborne tišine, pa je bio neki džentlmenstki dogovor između Vlade i organizatora jer se procenilo da to nije trenutak za takve stvari, pa verujem da je to razlog. Ali, nezadovoljstvo kod proizvođača postoji, pa se nadam da će tržište moći da se deblokira kako bi proizvođači mogli da zarade", nada se Galetin.

"Dajem do znanja svima, funkcija robnih rezervi nastupa kada imamo viškove u žetvi i berbi, tada treba povuči viškove i sačuvati farmere, a stavljati na tržište kada dođe do porasta cena i manjka ponude", kaže Selimović.

Delujte lokalno

Da ne treba sve prepuštati slučaju, već pratiti situaciju, učesnici Agroklub konferencije savetuju proizvođače.

"Pratite šta se dešava na svetskim berzama i tržištima, šta se dešava u regionu. Hrana predstavlja globalni problem i u svetu je prepoznata kao nedostajući resurs. Globalni problem se rešava na globalnom nivou, a na lokalnom dobro agrotehnikom, slušanjem struke, praćenjem tržišta i svojom tržišnom strategijom", poručuje Galetin.


Tagovi

Setva 2022 Agroklub konferencija Žarko Galetin Cena hrane Setva kukuruza Cena goriva Cena đubriva


Autorka

Julijana Kuzmić

Više [+]

Diplomirani novinar specijalizovan za agro novinarstvo. U poslu i životu vodi se Ničeovom formulom sreće: jedno "da", jedno "ne", jedna prava linija, jedan cilj...


Partner

Agroklub d.o.o SRB

Bulevar oslobođenja 78, 21000 Novi Sad, Srbija
e-mail: [email protected] web: https://www.agroklub.rs/