Upravljanje zemljištem kao odgovor na klimatske promene - 24 preporuke

Na koji način povećati prilagodljivost i smanjiti ranjivost poljoprivrede zbog uticaja klimatskih promena na plodnost i kvalitet zemljišta, vrlo je težak i kompleksan zadatak. Istraživači iz susedne Hrvatske agencije za poljoprivredu i hranu (HAPIH) i Fakulteta agorobiotehničkih znanosti Osijek (FAZOS) na tom su tragu krenuli u traženje odgovora projektom Agroekoteh koji je upravo ovih dana i završava. 

Agrotehničke mere koje rezultiraju povećanjem sadržaja humusa jesu redovna primena kvalitetnih (zrelih i stabilnih) stajskih đubriva, komposta i ostalih organskih đubriva, primena zelenipnog đubriva, uzgoj višegodišnjih leguminoza, uvođenje postrnih useva u plodored i drugo. 

Istraživanja kojima se upoređuju različiti sistemi obrade zemljišta i đubrenja, bez obzira radi li se o konvencionalnom, integrisanom ili ekološkom uzgoju, pokazuju da je primenom odgovarajuće agrotehnike moguće povećati sadržaj humusa u zemljištu i održati njegovu rastresitost i stabilnost strukturnih agregata sa signifikantnim, značajnim učinkom na optimizaciju upravljanja vodom i očuvanja plodnosti zemljišta. 

Čak 61 posto zemljišta je degradirano

Vrlo je značajan izbor vrste useva i kultivara kao važna mera prilagođavanja na klimatske promene. 

Sve ovo zahteva progres u planiranju poljoprivredne proizvodnje i razvoj osveštenosti o izazovima koje klimatske promene donose te mogu poslužiti u ublažavanju ranjivosti poljoprivrede, naročito malih poljoprivrednih gazdinstava koja su najranjivija. 

24 praktične preporuke

1. Količinu azota (N) u đubrenju prilagoditi realno planiranom prinosu, sadržaju mineralnog (rezidualnog) N u tlu i potencijalu mineralizacije;
2. Kalcifikacijom kiselih zemljišta smanjiti potencijalni gubitak N denitrifikacijom, povećati potencijal mineralizacije i učinkovitost mineralnih đubriva;
3. Organska đubriva svakako uključiti u redovan plan đubrenja, a vrstu zavisno od primarnog cilja organskog đubrenja: za veću količinu brzo raspoloživog N korisititi osoku, polu tekuće stajsko đubrivo i živinarska čvrsta đubriva, za prvenstveno povećanje humoznosti i dugotrajno povećanja rezervi organskog N u zemlju koristiti komposte i vermikomposte, a za oba efekta koristiti čvrsta goveđa, konjska, svinjska i ovčja stajska đubriva;
4. Osoku i polu tekuće stajsko đubrivo direktno uneti u tlo injektorom, motičicama ili diskom, a čvrsta stajska đubriva uneti u zemljište nakon raspodeljivanja po oranici, najbolje odmah, a najkasnije unutar 24 sata;
5. U osnovnom đubrenju koristiti amidni ili amonijski oblik N, nikako ne koristiti niratni oblik N, a u prihranama pretežno niratni ili amonijsko-nitratni;
6. Na kiselim zemljištima izbegavati ili u najvećoj mogućoj meri redukovati aplikaciju kiselih azotnih đubriva (urea, UAN, amonijum nitrat, amonijum sulfonitrat, amonijum sulfat i amonijum hlorid), a koristiti KAN. Ako je upotrebu kiselih đubriva nemoguće izbeći, planirati aplikaciju krečnih materijala (80-120 kg/ha kreča za svakih 100 kg kiselog đubriva);
7. Na karbonatnim zemljištima u prihranama umesto KAN-a koristiti amonijum nitrat, amonijum sulfonitrat ili amonijum sulfat.
8. Broj aplikacija azotnih đubriva trebalo bi na siromašnim zemljištima da bude veći uz manje količine đubriva u jednoj aplikaciji tj. sprovoditi maksimalni broj prihrana sa što manjim količinama N kako bi se povećala iskoristivost apliciranog N;
9. Iskoristiti potencijal mikrobioloških preparata sa simbiotskim i posebno slobodnim fiksatorima azota, najčešće aplikacijom u zemljište i/ili tretiranjem semena, ali može i u pripremi organskog đubriva;
10. Za sva zemljišta čiji je pH < 5, neophodno je izraditi stručni plan potrebe kalcifikacije na osnovu rezultata propisanih analiza tla;
11. Za precizan proračun kalcifikacije potrebno je znati specifičnu gustoću tla, ali možemo planirati da je za neutralizaciju svake jedinice hidroilitičke kiselosti na srednje teškim zemljištima potrebno maksimalno 2,2 t/ha, na laganim zemljištima 2 t/ha, a na teškim maksimalno 2,4 t/ha čistog kreča;
12. Za plan kalcifikacije svakako treba uzeti u obzir efektivnu neutralizacijsku vrednost (ENV) sredstva za kalcifikaciju. Najbrže delovanje i najveću ENV imaju živ i gašen kreč, a najnižu drveni pepeo. Efikasnost krečnih i dolomitnih materijala zavisi od krupnoće čestica;
13. Đubrenje stajskim ili drugim organskim đubrivima mora biti obavezna mera uz sprovođenje kalcifikacije;
14. Neophodna je optimizacija mineralnog đubrenja kiselih zemljišta, posebno azotnim đubrivima, jer intenzivno đubrenje slabohumoznih kiselih zemljišta ubrzava njihovu degradaciju;
15. Krečni materijal treba ravnomerno raspodeliti po dubini oraničnog sloja zemljišta jesenjim ili kombinovanom jesenje-prolećnom aplikacijom;
16. Količinu fosfora (P) u đubrenju prilagoditi realno planiranom prinosu i potrebi pozitivnog ili negativnog bilansa P u skladu sa utvrđenom klasom snabdevenošću ovim elementom. Stoga je nužan preduslov optimalnog đubrenja propisana periodična analiza zemljišta;
17. Mineralno đubrenje P redukovati održavanjem plodnosti zemljišta, optimizacijom pH vrednosti, upotrebom organskih đubriva, zelenišnim đubrenjem i upotrebom mikrobioloških preparata;  
18. Sve vrste P đubrenja mogu biti potpuno efikasne samo uz dobru strukturu i optimalnu pH vrednost zemljišta. Stoga je kalcifikacija kiselih zemljišta neophodna, a uz pomenutu meru obavezno planirati đubrenje organskim đubrivima, ne samo zbog hraniva, već i zbog stabilnosti zemljišta, vodnovazdušnog odnosa i smanjivanja zbijanja i drugih oblika degradacije;
19. Organska đubriva svakako uključiti u redovni plan đubrenja, a vrstu zavisno od klase raspoloživosti P na zemljištima vrlo siromašnim i siromašnim P (klase A i B) koristiti đubriva bogata fosforom; na zemljištima bogatim i vrlo bogatim P (klase D i E) siromašnija fosforom (tekuće svinjske i goveđe osoke bez čvrstih izlučevina); na zemljištima dobre snabdevenosti P (klasa C) vrstu organskih đubriva izabrati na osnovu drugih limitirajućih svojstava i potreba zemljišta, a ne na osnovu sadržaja fosfora;
20. Na siromašnim zemljištima nedovoljne raspoloživosti P, izbor mineralnih đubriva svakako uskladiti sa reakcijom zemljišta: lakomobilizirajuća P đubriva (citrotopivi fosfati) najpogodniji su za kisela zemljišta; vodotopivi fosfati najpogodniji su za slabokisela i neutralna zemljišta (tu spadaju i kalcifikovana zemljišta); na karbonatnim i drugim alkalnim zemljištima ne treba koristiti citrotopive i teško topive oblike fosfora (topljeni i termofosfati, sirovi fosfati);
21. Na plodnim tlima dovoljne raspoloživosti fosfora, oblik fosfornih đubriva manje je bitan nego na siromašnim, a pažnju treba posvetiti odgovarajućem bilansu P;
22. Na siromašnim i degradiranim zemljištima fosforna đubriva manje topivosti treba uneti u zemljište značajno pre setve (najbolje u jesen), a vodotopive oblike pre setve. Vreme aplikacije fosfora na zemljištima dobre snabdevenosti ovim elementom manje je značajno;
23. Fosforna đubriva u prihranama na oranicama gotovo da nemaju nikakav značaj jer taj element nije mobilan u tlu i ne može dospeti do korena tokom vegetacije;
24. Iskoristiti potencijal mikrobioloških preparata sa mikorizama i bakterijama koje povećavaju topivost fosfora (npr. Pseudomonas), kako bi se iskoristili njegovi rezervni oblici u zemlji koje biljke bez pomoći mikroorganizama ne mogu usvajati.