Usevi se dobro drže - kakve su prognoze prinosa?

Prema majskom izdanju biltena JRC MARS o praćenju useva u Evropi, vremenski uslovi tokom posmatranog perioda od 1. aprila do 18. maja bili su obeleženi velikim prostornim i vremenskim kontrastima, sa različitim uticajima na useve, stoji u izveštaju Evropske komisije. 

Navodi se kako su prognoze prinosa na EU nivou blago revidirane prema dole, ali su i dalje iznad petogodišnjeg proseka. Predviđanja prinosa za ozime useve dodatno su poboljšana za Španiju i Portugal, ali su smanjena za Italiju i nekoliko zemalja zapadne Evrope, kao i za Mađarsku, gde su konačni izgledi ipak i dalje pozitivni.

Vlaga i hladnoća 

Vlažni uslovi u velikim područjima zapadne Evrope, kao i u Danskoj i severnoj Italiji, rezultirali su poplavljenim njivama, velikim pritiskom štetočina i/ili kašnjenjem setve, sa potencijalno negativnim učincima na prinose. 

Naglo zahlađenje u drugoj polovini aprila ozbiljno je pogodilo voćnjake i vinograde u nekim delovima Evrope. Ipak, smatra se da šteta na jednogodišnjim usevima neće biti značajna. Pad temperature bio je najizraženiji u južnoj i istočnoj Nemačkoj, pograničnim područjima u Češkoj i Poljskoj, kao i u južnoj Finskoj. 

Deficit vode 

U istočnoj Nemačkoj i Poljskoj već sada dolazi do deficita vode. Tamo je potrebno više kiše da bi se održali dosad pozitivni izgledi. Topli i suvi uslovi u južnoj Italiji negativno su uticali na nalivanje zrna ozimih useva.

U Rusiji je izrazit deficit vode u kombinaciji sa hladnim razdobljima stvorio nepovoljne uslove za razvoj ozimih useva i uzrokovao kašnjenje prolećne setve. 

Cena pšenice dostigla najviši nivo u poslednjih godinu dana - kakva su očekivanja?

U Turskoj su očekivanja prinosa ozimih žitarica umerena budući da beleže izrazit nedostatak vlage u zapadnim regionima i vrlo toplo vreme na jugoistoku zemlje.  

Stanje u Hrvatskoj 

Kada je reč o susednoj Hrvatskoj, u izveštaju stoji kako je hladni talas u drugoj polovini aprila uzrokovao štetu na voćkama i vinogradima, a gotovo nikakvu na ozimim usevima. Opšti uslovi su bili povoljni za prolećnu setvu i razvoj ozimih useva.

Tokom posmatranog razdoblja dogodile su se značajne temperaturne oscilacije. Nakon neuobičajeno toplog vremena u prvoj polovini aprila usledilo je zahlađenje u drugoj polovini meseca što je posebno uticalo na središnju Hrvatsku gde su minimalne temperature dosezale –4 °C, uzrokujući znatnu štetu na voćkama i vinogradima. 

Od kraja aprila do sredine maja, temperature su bile oko prosečnih vrednosti za to doba godine.

Toplije vreme i izostanak kiše u prvoj polovini četvrtog meseca poboljšali su uslove zemljišta i omogućili završetak setve prolećnih useva na optimalan način i ranije nego inače. U clom posmatranom razdoblju, zabeležene su povoljne količine padavina  na severozapadu Hrvatske. Nedavne kiše u Slavoniji, iako su količine padavina bile ispod proseka, od značajne su koristi nakon dužeg razdoblja manjka vode. 

Računarske simulacije i podaci sa satelita (fAPAR signal) pokazuju da je akumulacija biomase u ovom području oko ili nešto iznad proseka. Međutim, potrebne su dodatne padavine u predstojećim nedeljama kako bi se sprečilo da nedostatak vlage u tlu postane ograničavajući faktor za prinos. 

Ranija žetva 

Usevi u ostatku Hrvatske imaju dovoljno vode i nastavljaju s akumulacijom biomase znatno iznad proseka. Uprkos hladnom talasu u aprilu, ozime žitarice su i dalje znatno napredne, pa se očekuje ranija žetva.

Opšti izgledi ostaju pozitivni, a prognoza prinosa ozimih žitarica revidirana je naviše, nešto iznad petogodišnjeg proseka, zaključuje se u izveštaju.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor