Vrste sejalice i načini setve pšenice - u trake ili omaške?

Setva je jedna od najvažnijih agrotehničkih operacija. Od kvaliteta izvođenja značajno zavisi prinos i kvalitet pšenice. Greške učinjene pri setvi ne mogu da se isprave naknadnom niti ostalim agrotehničkim merama. Upotrebom kvalitetnog semenskog materijala, zaštićenog od bolesti i štetočina, i uz adekvatnu pripremu zemljišta stvaraju se uslovi za visok prinos.

Osnovni agrotehnički zahtevi, koji se postavljaju sejalicama su obezbeđenje pravilnog rasporeda semena po površini i dubini. Pravilan raspored semena po jedinici površine treba biljkama da obezbedi dobar vegetacioni prostor, koji će omogućiti optimalne uslove za rast, razvoj i postizanje najvećeg prinosa u određenim uslovima. Dubina setve treba da zaštiti seme i omogući brzo klijanje i nicanje. Kasna jesenja setva obavlja se nešto dublje, kako ne bi došlo do izmrzavanja čvora bokorenja.

Sanduci i transport semena

Setva pšenice obavlja se sejalicama za sitna semena. Ova operacija sastoji se u otvaranju brazdice, polaganju semena u nju i njeno zatvaranje, odnosno pokrivanje semena. Da bi sejalica mogla da obavi ovaj zadatak potrebno je da ima: noseći ram s priključkom za traktor, sanduk - rezervoar za seme, (jedan, ređe dva) u kome je smeštem mešač semena, sanduk - rezervoar za mineralna ili tečna hraniva, koji imaju savremene sejalice, prenosnik pogona setvenih aparata - transmisiju, setveni uređaj sa setvenim aparatom, sprovodne cevi za seme, ulagače semena - različitih konstrukcija, zagrtače semena i/ili točkove i valjke za ostvarivanje boljeg kontakta semena i podloge, točkove i markere za obeležavanje prohoda, a kod najnovijih proizvoda i deo opreme za automatsko upravljanje i kontrolu setve primenom GNNS tehnologija - ISO BUS jedinica.

Rezervoar za seme i hranivo su odvojeni i posebno se podešava unošenje semena i hraniva. Savremene sejalice za setvu strnina kao obavezan deo opreme imaju i mehanizam za uspostavljanje stalnih tragova, što doprinosi boljoj aplikaciji pesticida i mineralnih hraniva tokom vegetacije i na taj način utiče na povećanje prinosa. Novije sejalice imaju mogućnost da se, putem posebnog rama, agregatiraju sa različitim oruđima, bilo sa pasivnim ili aktivnim organima, za obradu zemljišta.

Pravilna priprema žitne sejalice za siguran rod

Transport semena od setvenog aparata može biti slobodnim padom kroz sprovodne cevi do ulagača semena ili pneumatski - putem nadpritiska. Sejalice koje rade na principu nadpritiska, opremljene su jednim (za sejalice širine zahvata tri do četiri metra) ili više distributora za seme (ako je zahvat veći), koji mogu biti smešteni na samoj sejalici ili na posebnoj konstrukciji. Kod naših farmera češća izvedba, je da za svaki ulagač postoji poseban setveni aparat.

Setveni aparat

Prema vrsti setvenog aparata za doziranje semena, dele se na:

• sejalice, koje imaju setveni aparat sa ožljebljenim valjkom (valjkom sa rebrima ili komorama),
• sejalice, koje imaju setveni aparat sa valjkom sa zupcima (diskovima sa bradavicama),
• sejalice sa centrifugalnim setvenim aparatom,
• sejalice sa kružnim tokom semena i
• sejalice za pojedinačnu setvu semena strnina.

Na starijim izvedbama sejalica setveni aparat dobija pogon od transportnog točka sejalice, ili posebno namenjenog nazubljenog točka. Na ovim aparatima se kao posledica klizanja točka pojavljuje veće ili manje odstupanje od zadate norme setve. To utiče na ravnomernost doziranja i neujenačenost norme setve. Kod sejalica gde je pogon dozirnog valjka električni (elektro - hidraulički) promena setvene norme menja se promenom broja okretaja pogonskog motora. Ona je uz pomoć radara sinhronizovana sa brzinom kretanja setvenog agregata. Ovakva tehnička rešenja daju mogućnost korišćenja VRT (Variable Rate Technology) - tehnologije primene promenljivih količina semena, hraniva, pesticida...) i prilagođavanju tehnologije gajenja maksimalnom potencijalu za prinos.

Najveći broj sejalica ostvaruje setvu u trake

Pšenica se kod nas najčešće seje u trake ili omaške. Kod konvencionalnih sistema obrade, (sa prevrtanjem brazde - oranjem) uobičajeno rastojanje setvenih sekcija je 125 - 140 mm, dok je kod konzervacijskih sistema obrade zemljišta, rastojanje od 180 do 250 mm. Rastojanje setvenih sekcija ne mora da predstavlja i međuredno rastojanje. Setva u redove ili trake uže od 20 mm obavlja se otvaračima brazdice sa duplim diskom.

Najveći broj sejalica ostvaruje setvu u trake. Širinu trake određuju; rastojanje između diskova ili zakošenost diska-otvarača brazdice na mestu polaganja semena, položaj visina i širina otvora dozirne cevi, širina ulagača, prisustvo položaj i oblik elemenata za formiranje i stabilizaciju zidova brazdice i/ili utiskivača semena. Ulagač-otvarač brazdice može da deli seme na dve trake. Širina trake je od 20-80 mm. U okviru trake raspored semena je slučajan. Kada je u pitanju unošenje semena u lebdeći sloj zemljišta raspored semena je slučajan, po celoj radnoj površini.

Za setvu hibrida pšenice (norma setve je daleko manja nego kod sorti) koriste se sejalice za pojedinačnu setvu svakog zrna.

Podešavanje sejalice prilagoditi sortimentu koji sejete

Pre početka setve sprovodi se podešavanje sejalice u skladu sa uputstvom proizvođača. Podešavanje se izvodi u zavisnosti od karakteristika semena i željene gustine i brzine setve. Uputstva su orijentaciona, jer proizvođači sejalica za testiranje setvenih aparata ne koriste iste sorte - hibride, pa podešavanje treba prilagoditi sortimentu koji sejete.

Uobičajeni proces podešavanja setvene norme odvija se na sledeći način - upoznajte se sa najvažnijim karakteristikama sorte - hibrida koji ćete sejati i zahtevima koje treba ispuniti u setvi i postupite prema tim preporukama.

Primer izračunavanja setvene norme za pšenicu:

• Sorta - hibrid (setveni sklop klijavih semena /m²) u ovom primeru = 450;
•  AM (apsolutna masa 1.000 semena) = 45 g;
•  Klijavost = 95 odsto;
•  Čistoća semena = 99 odsto;
• Rok setve.

Ako sejete u kasnijim rokovima setve normu korigujte prema preporukama. Određivanje norme setve moguće je odrediti i po broju isejanih semena po m2 (bez prethodne kalibracije), ako posedujete sejalicu koja u sprovodniku semena ima ugrađen brojač semena. Tada se u kabini na ISO BUS terminalu (komandnom uređaju) određuje potreban broj semena po m2, a ne težina semena, što u mnogome olakšava primenu sejalice. Senzori beleže svako pojedinačno zrno, korisnika obaveštavaju o protoku semena kroz sprovodne cevi i u slučaju da dođe do začepljenja odmah o tome obaveštavaju rukovaoca. Senzori postoje i u sanduku za seme te se u svakom trenutku može utvrditi količina semena u sanduku.

Dubina setve određuje se podešavanjem radnog pritiska ulagača na tlo. Pritisak po ulagaču koji se ostvaruje, zavisno od namene sejalice kreće se od (25 - 50 kg, za one namenjene za setvu u konvencionalnom sistemu obrade, pa sve do 120 - 250 kg za one namnjene za setvu u konzervacijskim sistemima obrade i direktnu setvu). Podešavanje pritiska može se vršiti pojedinačno, za grupu ili za sve ulagače. Najčešće se to radi putem opruga, podešavanjem rama ili promenom ugla osovine nosača ulagača.

Dubina zavisi od krupnoće semena, tipa zemljišta, ali i od sadržaja vlage u površinskom sloju zemlje. Na suvljim i lakšim zemljištima dubina setve je veća i obrnuto. Krupnije seme seje se dublje, a sitnije pliće. Optimalna dubina setve strnih žita je 30-40 mm.

Sejalice čuvati od uticaja padavina, sunca i glodara

Nakon završetka setve neophodno je sejalice očistiti od ostataka semena i pesticida. Bolje ih je izduvati i prebrisati nego prati. Elemente koji dolaze u kontakt sa zemljištem zaštititi od korozije. Sejalice čuvati od uticaja padavina, sunca i glodara.

Bez obzira koji sistem obrade koristite, koristite ga pravilno. Izostavljanjem neke od potrebnih operacija ili korišćenjem oruđa koja nisu u stanju da zadovolje zahteve pojedinih sistema obrade u proces proizvodnje uvodite improvizacije, koje gotovo uvek utiču na umanjenje prinosa.