Sorte sitnosemenog i srednjesemenog boba gaje se kao krmne biljke i njihovo zrno, samleveno kao prekrupa, služi za spravljanje koncentrovane stočne hrane, pogodne za ishranu svinja, konja, živine i golubova.
Bob (Vicia faba) je vrlo stara kultura, a njegovo seme je nađeno u grobnicama egipatskih vladara. Domovina ove biljke je područje oko Sredozemnog mora. Veoma je rasprostranjen, a najviše se uzgaja u Kini.
Sorte sitnosemenog i srednjesemenog boba gaje se kao krmne biljke i njihovo zrno, samleveno kao prekrupa, služi za spravljanje koncentrovane stočne hrane, pogodne za ishranu svinja, konja, živine i golubova.
Gaji se u združenoj setvi sa žitima, a nadzemna masa se koristi za silažu. Žetveni ostaci – slama, imaju do 10 odsto ukupnih proteina i mogu se koristiti kao kabasta hrana za ishranu preživara. Briketirani žetveni ostaci se koriste kao ogrev. Izvrsna je kultura i za zelenišno đubrenje.
Bob je kultura budućnosti? Odakle potiče, ko ga najviše proizvodi i šta sa njim?
Ova biljka iz porodice mahunarki sadrži kvalitetne proteine. Zrelo zrno boba može se koristiti celo, kao varivo ili samleveno, a brašno se meša sa pšeničnim i ražanim u određenom procentu za izradu različitih pekarskih proizvoda. U ishrani ljudi koristi se i nedozrelo zrno i cele mahune, kao boranija. Zrno je pogodno i za konzervisanje. Bob služi za spremanje različitih variva i hranljivih čorbi. U ishrani ljudi koriste se pretežno sorte krupnosemenog boba.
U narodnoj medicini zrno boba koristi se kao diuretik, sredstvo za iskašljavanje ili kao sredstvo za jačanje.
Za setvu treba koristiti zdravo, nezaraženo seme ujednačene krupnoće i visoke klijavosti. Pre setve tretira se preventivnim fungicidima, po potrebi insekticidima ili repelentima i obavezno inokuliše bakterijama azotofiksatorima – Rhizobium leguminozarum. Seme se može tretirati i drugim materijama, na primer rastvorom kompleksa vitamina B, koji vrlo značajno utiču na povećanje prinosa zrna.
Optimalni uslovi za klijanje i nicanje su temperature 9 do 11 oC, te se u našim uslovima prolećna setva obavlja do 1. do 10. aprila, a ukoliko su zemljišni uslovi nepovoljni može se produžiti do 15. aprila i duže. Sorte koje su zastupljene su: reina blanca (rana), aquadulce (srednje rana), seviljski, equina, ipro.
Bob je usev širokoredne mašinske setve. Ako se gaji radi zrna, setva je na međurednom rastojanju 25 cm (sitnosemeni), 50 cm (konjski) i na 70 cm krupnosemeni bob za ljudsku ishranu. Rastojanje između semena u redu je 12 do 15 cm.
Gustina useva varira od 95.000 do 150.000 biljaka po hektaru. Količina semena sitnosemenog i srednjesemenog boba za ovakvu setvu je 80 do 160 kg/ha, a krupnosemenog 220 do 340 kg/ha. Dubina setve je 5 do 10 cm, zavisno od krupnoće semena i drugih uslova (vreme setve, vlažnost i mehanički sastav zemljišta).
Ručna setva boba izvodi se na manjim površinama uz prethodno izoravanje plitkih brazdi u koje se semena ubacuju na približna odstojanja od 15 cm i u svaku drugu brazdu. Posle ručne setve seme se pokriva slojem zemlje debljine oko 10 cm.
Setva boba za biomasu (ishranu domaćih životinja) izvodi se kombinovano sa nekim od žita, na primer kukuruzom ili sirkom. Količine semena pojedinih vrsta određuju se na osnovu njihovog procentualnog učešća u združenoj setvi. Na zemljištima suvljeg setvenog sloja obavezno je valjanje zemljišta istovremeno sa setvom ili posle setve, radi što ujednačenijeg klijanja semena i nicanja biljaka.
Ako se gaji na većim površinama i nedozrelo seme dalje prerađuje, berba se obavlja jednofazno specijalnim kombajnima za grašak. Zrelo zrno se kombajnira jednofazno univerzalnim kombajnima. Tada donje mahune potamne. Optimalno vreme za jednofaznu berbu je kada u semenima ima 17 do 21 odsto vode (avgust-oktobar).
Prinosi zrelog zrna su 3 do 4 tone po hektaru, dok prinosi nadzemne sveže biomase u povoljnim uslovima iznose 50 do 80 tona po hektaru.
Posle berbe zrno treba osušiti na vlažnost 10 do 14 odsto i čuvati u skladištima za zrnaste proizvode u kojima se obavlja fumigacija radi zaštite od štetočina.
Tagovi
Autor
