Rano proleće idealno za setvu boba

Bob (Vicia faba) je jednogodišnja biljka iz porodice mahunarki, a uzgaj se zbog semenki (zrna) i mahuna. Dobro vezuje azot pa se uzgaja i za zelenišno đubrivo. Izvorno je afro-azijskog porekla, a uzgaja se u celom svetu. U prirodi se više ne može naći u divljoj formi, zbog toga su poznate samo kultivisane vrste. 

Budući da njegov uzgoj seže daleko u prošlost, jedna je od najstarijih kultivisanih biljaka, a na Mediteranu se koristi u prehrani više od 8.000 godina. Kod nas se retko uzgaja i koristi, i to uglavnom u Istočnoj Srbiji. Ipak, ovo tradicionalno povrće u našim krajevima se ponovno vraća u ishranu.

Da li ste posejali bob? Februar je pravo vreme!

Bob ima razgranat koren, stabljika mu je šuplja, zeljasta i visoka od 50 do 100 cm. Cvetovi su bele boje s crnim prugama, a biljka je samooplodna. Nakon cvetanja razvijaju se debele mahune duge oko 25 cm, a mogu imati od četiri do osam zrna, što zavisi od sorte. Tokom sazrevanja mahune su prvo mekane, a s vremenom postaju tvrde i menjaju boju iz zelene u bledo zelenu.

Uslovi uzgoja - izbegnite crnu bobovu uš

Bob je vrlo otporna i nije zahtevna biljka. Može se sejati i tokom jeseni u toplijim krajevima, a u hladnijim područjima gde postoji opasnost od mraza, najbolje ga je posejati u rano proleće. Rana setva je poželjna kako bi se izbegao napad od crne bobove uši (Aphis fabae). Stoga se u kontinentalnim delovima seje već krajem februara ili početkom marta, a u južnijim krajevima i dve nedelje ranije. Jesenska setva se obavlja u oktobru.

Tlo u koje se sadi bob mora biti ocedno i prekopano, a najbolje će rasti na srednje teškim i dobro propusnim zemljištima čija je pH vrednost od sedam do osam. Minimalna temperatura koju bob može da podnese je -6°C. Mesto za setvu treba da je osunčano, ali bob uspeva i u laganoj polusenci. Ne podnosi sušu pa ga je za vreme sušnih perioda potrebno redovno i obilnije zalivati.

Dobri i loši susedi među biljkama

Dobri susedi bobu su karfiol, krastavci, kupus, celer, kukuruz i šargarepa, a ne slaže se s belim i crnim lukom koji sprečavaju njegov rast, kao ni s drugim mahunarkama. 

Setva boba - osigurajte i oslonac

Njegovo seme je dosta krupno, iako postoje razlike u krupnoći zavisno od sorte. Setva se može obavljati direktno u zemljište što je ujedno i najčešći način. Osim direktne setve on se može uzgajati iz rasada. Takav uzgoj je karakterističan za severna i planinska područja, a na našim prostorima je retkost.

Bob se može sejati u odžake ili otvorene manje brazde. Razmak između redova posejnih biljaka ili kućica je od 50 do 60 cm. Razmak unutar reda ili kućice je oko 15 cm, dubina setve zavisi od krupnoći semena, a najčešća je oko pet centimetra. Minimalna temperatura klijanja je od jedan do tri stepena, a najsigurnije klijanje je pri pet ili šest. Optimalna temperatura za rast je 20°C.

Budući da su biljke prilično visoke treba im dosta prostora za rast i razvoj. Zato im je potrebno osigurati i dodatnu potporu kako se ne bi oštetile od vetra i kiše, ali i polegle zbog težine mahuna. Najjednostavnije je bob učvrstiti tako što se u četiri ugla dvoreda, u kojem je posejan, zabiju kolci i razapne četvorougao od žice ili špage na jednom do tri nivoa. Ukoliko se seje u jednom redu, dovoljan mu je jedan oslonac sa svake strane.

Za sobom ostavlja tlo bogato azotom

Dobro uspeva na plodnim zemljištima gde će dati dobar prinos i ukoliko se ne prehranjuje, a ostaviće iza sebe tlo obogaćeno azotom. Ipak, na siromašnijim površinama potrebno ga je prehranjivati. Pre setve preporučuje se dodatak od oko 20-30 kg/ha azota, te oko 60-100 kg/ha fosfora i približno toliko kalijuma pri čemu treba voditi računa o zalihama u zemlji.

Na istu površinu ne preporučuje se setva boba najmanje tri godine, a dobra je predkultura za letnje i jesenje povrće, jer se nakon berbe njegova organska masa brzo razgrađuje.

Šta sejati na mesto luka, krompira i graška?

Berba i prinosi

Za upotrebu u svežem stanju bob se bere višekratno. Beru se cele mahune kada su dužine oko pet centimetra, ali to će ipak smanjiti rod. Berbu zrna je važno početi pre nego što mahuna postane previše tvrda. Ako su duge 10 cm i više onda se iz njih vade zrna.

U uslovima navodnjavanja prinos mahuna može doseći 30 t/ha, a bez navodnjavanja šest do 12 t/ha.

Ovo povrće sadrži mnogo vitamina B kompleksa, fosfora i gvožđa. Od stabljike biljke mogu se dobiti vlakna, a spaljene stabljike sadrže kalijum, te mogu poslužiti za izradu sapuna. Semenke boba sadrže materije koje se koriste za ublažavanje tegoba koje izaziva Parkinsonova bolest.