Bob je stara i veoma ukusna mahunarka. Ukoliko je niste jesenas posejala rana setva tokom proleća osiguraće dobar rod.
Kada se zemljište u proleće zagreje i prosuši možemo obaviti prvu setvu. Osim belog luka, crvenog luka, graška i drugih vrsta možemo u rano proleće da posejemo bob. Ova mahunarka je nekada bila uzgajana u svakoj bašti, ali je tokom vremena potisnuta i pala u zaborav. Raduje me što je sve više baštovana koji ponovo seju ovu biljku izuzetnog ukusa.
U gastronomiji se koriste mladi listovi biljke i mahune, mlado i zrelo zrno, a pošto pripada porodici graška, možemo mlad bob da konzumiramo svež u salatama. Mladi listovi boba se koriste kao salata ili se od njega priprema kuvano jelo poput spanaća ili blitve. Mahune i zrno se koriste u čorbama i sličnim jelima. Od mladog zrna se pripremaju bobove pihtije. Od zrna se može pripremiti pire.
On se može sejati tokom jeseni gde to uslovi dozvoljavaju. Već sredinom ili krajem februara u zavisnosti od vremenskih uslova možemo posejati bob. Rana setva je poželjna da bob izbegne crnu biljnu vaš. Po svojim zahtevima veoma je sličan grašku. Kao i druge mahunarke obogaćuje zemljište azotom, jer za svoj koren vezuje azotofiksatore.
Seme boba je dosta krupno, mada ima razlike između sorti što se tiče veličine semena. Setva može da se obavlja direkto u zemlju i to je načešći način uzgajanja boba. Osim direktne setve bob može da se uzgaja iz rasada.
Setva boba je veoma slična setvi graška. Može se sejati u otvorene brazdice ili kućice. Razmak između redova posejanih biljaka ili kućica se kreće od 30 do 40cm. Biljke boba su dosta visoke i treba im prostora da se razvijaju i rastu. Razmak unutar reda ili kućice je oko 10cm.
Dubina setve boba je oko 5cm. U zavisnosti od veličine semena dubina setve će biti plića ili dublja.
U optimalnim uslovima seme boba klija i niče za pet dana, ali se period klijanja i nicanja može razvući i do 20 dana u zavisnosti od vremenskih prilika.
Bob je biljna vrsta čije uzgajanje nije komplikovano. On ne traži posebnu pažnju, nema potreba za vezanjem kao što je to slučaj sa paradajzom. Na parcelama gde je problem sa udarima vetra ipak ga je potrebno zavezati da ne polegne.
Dobro uspeva na plodnim zemljištima gde će dati dobre prinose i kada ga ne đubrite, a ostaviće iza sebe zemljište obogaćeno azotom. Na siromašnijem zemljištu treba ga đubriti, jer biljke boba formiraju veliku zelenu masu i daju veliki rod.
Kod izbora zemljišta za setvu obratite pažnju da je zemljište dobro snabdeveno vlagom, ali da nije prevlažno. Suvišna vlaga negativno deluje na biljke boba. Mesto za sadnju treba da je osunčano.
Bob je dosta otporna vrsta. Retko se na njemu javljaju oboljenja, ali ima veliki problem sa crnim biljnim vašima koje su u stanju da u potpunosti prekriju biljku. Dobro je zalomiti biljku kada izraste do 1m, jer se vaši najviše nalaze na mladim izbojima. Uklanjanjem mladih, vršnih delova smanjuje se napad crne vaši.
Kao zaštita na manjim gredicama boba potrebno je posaditi biljke koje svojim mirisom teraju crne biljne vaši, poput čubra.
U borbi protiv biljnih crnih vaši dobro će nam pomoći smesa od belog luka, ljute paprike i drugih biljaka. Kopriva ne deluje na crne biljne vaši, već samo na zelene biljne vaši i u ovom slučaju nema nikakvog efekta.
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka
