Za setvu kukuruza, merite temperaturu zemljišta - ne vazduha?

Mnogi su završili predsetvenu pripremu zemljišta i gledaju u nebo kad će posejati "žuto zrno". Na nebu je "upekla zvezda", ali bez obzira na neverovatno visoke temperature za ovo doba godine, ne treba da se vodimo time koliko je napolju vruće, već koliko je u zemlji toplo. To predlažu stručnjaci, a među njima i savetodavac za ratarstvo Poljoprivredno stručne službe Beograd Miloš Nikoletić.

"Kad se temperatura setvenog sloja zemljišta ustali na 10^oC na šest centimetara dubine, tada treba sejati. Ovo je trenutak rane setve i to može da se pokaže dobro ili loše - sa zahlađenjima, a krenu mlade biljke", kaže Nikoletić i dodaje da stručnjaci mogu jedino da savetuju ratare da se vode temperaturom zemljišta, sve ostalo je rizik proizvođača.

Dodaje da vlage ima na četiri do šest centimetara dubine za setvu, a ako su u predsetvenoj pripremi ratari primetili da se diže prašina iza priključne mašine traktora - znak je suvog zemljišta.

"Zemljište treba pripremiti najviše sedam dana pre setve, kako se ne bi setveni sloj zagušio."

Inače, optimalno vreme setve ove žitarice je od 5. do 20 aprila.

Koji je termin dobar za uljarice?

Ista pravila važe i za setvu suncokreta i soje - čekati 10 stepeni zemljišta.

Setva suncokreta: Kako to rade u južnom Banatu i čemu se nadaju ove godine?

"Ranije je bilo da suncokret možemo i ranije sejati na 8^oC, za soju se čak navodi da može da se seje i na 12^oC setvene dubine", kaže naš sagovornik i ohrabruje čitaoce da se i kod ovih kultura vode smernicama za kukuruz.

Veliki problem sa pšenicom

Stanje sa ozimim kulturama nije ipak sjajno. Na području Mladenovca, ističe Nikoletić, pšenica je "popadala".

"Ne zna se da li je u pitanju bila gusta setva ili nešto drugo. Zbog ove pojave druga prihrana je izostala, a ona je bitna za obrazovanje prinosa. Važno je paziti se bolesti i korova i ako je moguće da se izvede prihrana sa ne velikom količinom đubriva - kilogram do 1,5 kg/ar KAN-a. To je moja preporuka, jer je pšenica dosta bujna, ili ako se primeti da će početi da pada, neka se reaguje regulatorima rasta", kaže beogradski stručnjak i dodaje da se stariji preparati koriste do faze drugog kolenca, a noviji mogu i kasnije.

"Ali, i ovo koristiti uz savet stručnog lica iz apoteke ili stručne službe. Ovi regulatori smanjuju internodijski razmak između kolenaca", naglašava Nikoletić.

Do sada u ovom regionu nije bilo problema sa bolestima i štetočinama u većem obimu. One gde ih je bilo, uglavnom su to bili tripsi, vaši i lema je polagala jaja.