• Žetveni ostaci
  • 24.07.2019. 08:00

Zaoravanje žetvenih ostataka - najbolja opcija i za zemlju i za poljoprivrednika

Pre zaoravanja, žetvene ostatke treba usitniti radi lakšeg i ravnomernijeg unošenja u zemljište, a to se izvodi raznim tarupima ili adapterima koji se postavljaju na kombajne.

Foto: Agroklub
  • 396
  • 39
  • 0

U procesu biljne proizvodnje, posle skidanja pojedinih useva, pojavljuju se žetveni ostaci, a oni se sastoje od korena i nadzemnih delova biljaka. Te žetvene ostatke poljoprivredni proizvođači koriste na svojim gazdinstvima ili ih zaoravaju. U nekim krajevima, jedan deo poljoprivrednih proizvođača zbog viška žetvenih ostataka vrši spaljivanje istih, što je neshvatljivo i jako štetno po zemljište i naredne useve

Pališ strnište? Sam si sebi najveći neprijatelj!

Spaljivanjem tih ostataka potpuno se gubi organska materija i azot, uništava se korisna mikroflora i fauna zemljišta, zagađuje se okolina.

Pre zaoravanja - usitniti ostatke

Najbolja opcija je zaoravanje žetvenih ostataka, ali ih prvo treba usitniti radi lakšeg i ravnomernijeg unošenja u zemljište, a to se izvodi raznim tarupima ili adapterima koji se postavljaju na kombajne.

Takvi usitnjeni biljni delovi prave poteškoće pri zaoravanju pa se na plugove postavljaju posebni dodaci koji olakšavaju zaoravanje. Za zaoravanje kukuruzovine koriste se plugovi visokog klirensa koji omogućavaju  dobro izvođenje ove operacije bez mogućnosti zagušenja pluga pri radu.

Zaoravanje obaviti pre proleća

Vreme zaoravanja zavisi od vremena žetve ili berbe, ali takvi ostaci mogu ostati duže na njivi, gde dolazi do omekšavanja mase što olakšava unošenje ostataka u zemljište. Ne preporučuje se zaoravanje biljnih ostataka u proleće pred setvu jer otežava predsetvenu pripremu i zagušenje setvenih aparata u procesu setve.

Količina biljnih ostataka zavisi od vrste biljaka, sorti i hibrida, vremenskih uslova, primene adekvatne tehnologije u procesu proizvodnje. Vrednosti su u proseku: 4 - 5 t/ha slame, 8 - 10 t/ha kukuruzovine, 3- 4 t/ha sojinih ostataka i 4 -5 t/ha suncokretovih ostataka.

Dubina zaoravanja mora biti podešena prema količini mase koja se zaorava. Kukuruzovina se zaorava na dubinu 25 - 30 cm radi veće količine mase, a slama se zaorava na manju dubinu  oko 20 cm zbog manje količine mase.

Prednosti zaoranih žetvenih ostataka

Ovako zaorani žetveni ostaci u biljnoj proizvodnji imaju niz prednosti, a one se ogledaju u sledećem:

  • Stimulišu se biološke i hemijske aktivnosti zemljišta;
  • Pozitivno utiču na samu strukturu zemljišta;
  • Poboljšavaju vodno - vazdušni režim zemljišta;
  • Poboljšavaju toplotne osobine zemljišta;
  • Omogućuju bolje kruženje organske materije u zemljištu;
  • Poboljšavaju dreniranost zemljišta.

Veći i kvalitetniji prinosi

Svim poljoprivrednim proizvođačima preporučuje se da obavezno zaoravaju žetvene ostatke, a nikako da ih pale jer na taj način popravljaju plodnost, produktivnost zemljišta, a samim tim dobiju veće i kvalitetnije prinose.

Autor: Nenad Erceg


Izvori

Savjetodavna Srpske


Tagovi

Žetveni ostaci Zaoravanje Prednosti Usitnjavanje Spaljivanje