Zasadi soje i suncokreta u dobrom stanju, očekuju se stabilni prinosi

Usevi soje i suncokreta su u veoma dobrom stanju u ovom trenutku, ocenjuju stručnjaci sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, u razgovoru za Agroklub. Kažu, ukoliko vremenske prilike budu naklonjene ovim ratarskim vrstama, može se očekivati i dobar rod, ali i kvalitet.

"Soja dobro izgleda, možemo reći da deluje obećavajuće. Naredni period, faza formiranja i nalivanja zrna, može biti kritičan, ali ukoliko padne dovoljno kiše od 15. jula do 15. avgusta, možemo da se nadamo zadovoljavajućim prinosima", navodi savetnik za tehnologiju gajenja na Odeljenju za soju na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, Vojin Đukić.

Parcele pregledajte lupom

Ukazuje da su u prethodnom periodu primećene grinje, te da bi ratari trebalo da obrate pažnju da li ih imaju na svojim parcelama.

"Grinje treba suzbijati akaricidom. Najbitnije je uočiti ih na vreme tako da se ne mora tretirati cela površina. Pošto one napadaju sa oboda njive i kreću se ka unutrašnjosti, trebalo bi ih primetiti pravovremeno i odmah delovati. U suprotnom, mora se tretirati čitav posed", ukazuje Đukić.

Kako se rešiti grinja u usevu soje

Objašnjava, najbolje je pregledati zasad lupom, ali, dodaje, grinje se mogu uočiti i golim okom. Trebalo bi, dodaje, pogledati naličje lista i obratiti pažnju na starije listove, te ukoliko imaju sivu boju i formiraju paučinastu strukturu, odmah tretirati akaricidom.

"Po terenu se pojavljivalo žućenje donjih listova soje upravo zbog vrućeg vetra koji je u kombinaciji sa visokim temperaturama, iznad 30 stepeni. Međutim, to neće toliko uticati na prinos zato što soja ima više lisne mase nego što je potrebno da iznese prinos", navodi ovaj stručnjak.

I ove godine se očekuju dobri prinosi

Prošla godina, zaključuje, bila je odlična po pitanju roda i kvaliteta, a prinosi su bili oko tri tone po hektaru. Trenutno se soja u našoj zemlji nalazi na površini od 220.000 hektara.

Međutim, kada su u pitanju površine pod suncokretom, još uvek ne postoje potpuno definisani podaci, navodi rukovodilac Odeljenja za suncokret na Institutu za ratastvo i povrtarstvo Novi Sad, Vladimir Miklič.

"Po podacima Poslovne zajednice za industrijsko bilje, došlo je do smanjenja površina pod suncokretom u Srbiji te bi sada trebalo da se pod ovom uljaricom nalazi oko 200.000 hektara za razliku od prošle godine kada je pod suncokretom bilo oko 220.000 hektara. Međutim, to je dosta rana procena, da li je to zaista tako moraćemo da utvrdimo u kasnijem periodu kada uporedimo sa podacima Republičkog zavoda za statistiku kada budu izašli", navodi Miklič.

Cena diktira tempo proizvodnje?

Razlog smanjenju prinosa, ocenjuje, mogla bi biti prošlogodišnja cena koja je bila nešto niža ističući da na to utiče povećanje površina pod suncokretom u drugim zemljama.

"Povećava se proizvodnja suncokreta u svetu. Prinosi u našoj zemlji su stabilni, to je oko tri tone po hektaru, što je u evropskim razmerama dobro. Moguće je da je došlo do smanjenja površina u Srbiji zbog cene koja je niža, a niža je jer se povećavaju površine u svetu", smatra on.

Suncokret je ukras svake bašte i lako ga je uzgajati

Govoreći o stanju useva u ovom trenutku, Miklič je ocenio da su u veoma dobrom stanju. Suncokret je, kako kaže, u fazi cvetanja pa prema sadašnjem izgledu sklopova, ima potencijala za dobar rod.

"Usevi su prilično čisti kada su u pitanju korovi i to je između ostalog zato što u Srbiji dominiraju tehnologije gajenja hibrida otpornih na pojedine grupe herbicida. Žitarice su u dobroj kondiciji. Većeg napada bolesti nije bilo ove godine, to nije primećeno, bilo je sporadično na nekim parcelama gde su bile obilne padavine. Generalno gledajući, ako je sejan u redovnom roku setve, u dobrom je stanju", ukazuje Miklič.

Suncokretu sada odgovara toplo vreme, bez kiše

Dodaje da mu je potrebno manje padavina u toku cvetanja i ne previše toplo vreme, kako bi moglo da dođe do oplodnje.

"Taj period cvetanja dobro prolazi za sada. Ako bi sada bilo više kiše, to bi moglo da uzrokuje neke pojave bolesti u kasnijim periodima. Suncokretu je potrebno da nakon cvetanja bude toplo i suvo i da ne bude mnogo padavina jer je to biljka koja je podložna većem broju obolenja", napominje on.

Prinosi suncokreta i kukuruza u Banatu dobri

Biljne bolesti kod njega mogu se izbeći pre svega poštovanjem plodoreda odnosno da se na istoj parceli ne gaji najmanje četiri godine. Dodaje da bi bilo dobro da se suncokret takođe ne uzgaja iza soje i uljane repice jer su to uljarice kod kojih se javljaju iste bolesti kao i kod njega.

Napominje da je veoma važno obaviti žetvu na vreme.

"Svako kašnjenje sa žetvom uzrokuje gubitke u prinosu zbog poleganja, razvoja bolesti u kasnijim fazama, osipanja zrna tako da čim se steknu uslovi treba ući u žetvu, ne sme se čekati da suncokret prezri", napominje Miklič.