Zašto je crvena detelina odličan zaštitni usev?!

Crvena detelina(Trifolium pratense) usev je koji se u našim agroekološkim uslovima gaji na manjim površinama u odnosu na lucerku. U proizvodnji se zadržava dve do tri godine. Ima visoku hranljivu vrednost, sličnu lucerki. Koristi se kao zelena krma, seno, silaža i za ispašu. U toku jedne godine daje dva do četiri otkosa.

Reč je o staroj krmnoj biljci. Kod nas, najvažnija je stočna hrana, posle lucerke i može dobro da je zameni, tamo gde su manje povoljni uslovi. Na primer, u uslovima veće vlažnosti i kiselosti zemljišta. Vreme iskorišćavanja kraće je u odnosu na lucerku.

Daje visoke prinose krme od 10 - 12 t/ha sena, odličnog kvaliteta. U proseku sadrži do 17% sirovih proteina, bogata je provitaminom A i vitaminima C, D, E, K, B. 

Gajenje crvene deteline ostavlja zemljište čisto od korova, u rastresitom stanju i obogaćeno azotom. Količine azota koje crvena detelina može da fiksira, prema nekim istraživanjima su od 76 do 389 kg/ha godišnje.

Krmna biljka skromnih zahteva

Ima umerene zahteve prema temperaturi dok su zahtevi prema vodi veliki. U predelima gde je godišnja količina padavina ispod 500 milimetara, ne ostvaruje svoj pun potencijal. Najbolje rezultate daje na zemljištima čija je pH vrednost u rasponu od 6 do 6,5.

Idealni predusevi su joj đubrene okopavine i strna žita, a ona je dobar predusev za većinu drugih biljaka.

Osnovna obrada trebalo bi da se izvodi što ranije, na dubini od 30 do 35 cm. Predsetvena priprema zeljišta obavlja se na leto ili jesen, u zavisnosti kada se seje. Cilj je postići usitnjeno i poravnato zemljište, radi omogućavanja kvalitetne setve, savetuju u PSSS Mladenovac.

Usev velikog agrotehničkog značaja

Agrotehnički značaj crvene deteline veliki je. Koren prodire duboko u zemljište i na taj način popravlja fizičke osobine zemljišta, povećava plodnost tako da se polje nakon ove biljke, smatra jednim od najboljih u plodoredu. Detelina znatno povećava sadržaj azota i organske materije u zemljištu. 

U odnosu na lucerku može da uspeva na nešto kiselijim zemljištima, ne odgovaraju joj suviše teška podvodna zemljišta. Na isto zemljište može doći tek posle tri godine. 

Količina potrebnog azota je 50 kg/ha, fosfora 80 - 120 kg/ha i kalijuma 80 -100 kg/ha. Stajnjak se unosi pod predusev. 

Crvena detelina idelana kao zaštitni usev

Setva se obavlja u proleće, početkom marta pa do kraja aprila ili krajem leta, odnosno početkom septembra. Da bi se biljke dovoljno razvile do zime. Može da bude ručna i tada je potrebna količina semena od 20 do 25 kg/ha. Ukoliko se setva obavlja pneumatskim sejalicama, onda je dovoljno 12 - 15 kg/ha semena i to na dubini od jednog do dva centimetra.

Može se sejati kao čist usev, zaštitni usev i u smeši sa vlatastim travama. Crvena detelina bolje podnosi od lucerke zasenjivanje i zato se najčešće usejava u zaštitni usev. Kao zaštitni usev upotrebljava se neko strno žito. Ovas ima najveći značaj. Može se sejati u smeši sa vlatastim travama (mačjim repom, ježevicom, francuskim i engleskim ljuljem, livadski vijukom i dr.).

Slatka detelina - od setve do načina iskorišćavanja

Združivanjem sa ovim vlatastim travama, prinos zelene mase se povećava 20 - 30 % a zemljište se brže i bolje popravlja. Seje se na dubini do 2 centimetra. Količina semena je 18 kg/ha. Pre setve poželjno je povaljati zemljište.

U toku prve godine iskorišćavanja crvena detelina može dati dva otkosa, ako je setva bila u proleće. U drugoj i trećoj godini daje obično tri do četiri otkosa. Prinos zelene krme kreće se od 40 - 50 t/ha, a sena 10 - 12 t/ha. Maksimalan prinos krme ostvaruje se u drugoj godini života.

Nega useva podrazumeva zaštitu od korova, od miševa, od bolesti, drljanje ili valjanje rebrastim valjkom u slučaju pojave pokorice .