• Agrotehničke mere
  • 20.02.2020. 14:00
  • Mačvanski okrug, Loznica

Zatvaranjem brazde sprečiće se gubitak vode iz zemljišta

Jedna od preporuka stručnjaka je da proizvođači čim je to moguće, krajem februara ili početkom marta obave zatvaranje zimske brazde drljačama ili setvospremačem i da na taj način smanje površinu sa koje bi zemljište moglo da odaje vlagu.

Foto: Julijana El Omari
  • 247
  • 15
  • 0

Prošlu jesen obeležile su manje količine padavina i visoke temperature gde je u toku septembra, oktobra i novembra u Loznici pala količina padavina od 110 litara po kvadratnom metru i u tom periodu temperature su se kretale i preko 20 stepeni.

U novembru je takvih dana bilo sedam u oktobru i 22 u septembru. Iz takve sušne jeseni ušlo se u zimske mesece, a presudno za optimalnu rezervu zimske vlage u zemljištu su padavine od decembra do marta meseca, objašnjava Milenko Đurić, savetodavac iz "Poljosaveta" Loznica.

Sušna jesen primorala ratare da menjaju navike

"Rezerve zimske vlage su vrlo bitne i predstavljaju osnovu uspešnosti poljoprivredne proizvodnje. Godine sa većom količinom zimskih padavna ne moraju uvek da budu rodne, jer još mnogo faktora utiče na to, ali takve godine ne moraju da budu ni izuzetno nepovoljne za proizvodnju," naglašava on.

Samo kraj februara i početak marta mogu da poprave situaciju

Ukoliko pogledamo količinu padavina preko zime na našem području u poslednjih nekoliko godina, primetićemo da je veća količina padavina u zimskim mesecima rezultirala i rodnim godinama, kao što su 2015. i 2018. godina dok su naprotiv, godine sa niskim količinama padavina bile i izrazito sušne kao što je bila 2017. a delimično i 2019. godina.

"Decembar 2019. i početak 2020. godine doneo je manju količinu padavina nego što je potrebno i očekujemo da zadnje dve dekade februara i početak marta poprave ovu situaciju, ali na to svakako ne možemo uticati".

Razbijanje plužnog đona i kalcifikacija

Međutim, postoje i neke stvari koje poljoprivrednici mogu da urade i pomognu zemljištu da zadrži zimsku vlagu u sebi da bi biljke mogle da je koriste kada je ona najpotrebnija. Đurić naglašava da je sama obrada zemljišta od presudnog značaja za akumuliranje vlage u njemu.

Pravilna obrada uz povremeno podrivanje u cilju razbijanja plužnog đona i optimalan broj prohoda pri obavljanju agrotehničkih operacija uticaće na smanjenje zbijenosti zemljišta, na poboljšanje strukture i njegovog vodno-vazdušnog režima.

Usevi odolevaju trenutnom manjku vlage

"Ništa manje bitan je i humus. Smanjen sadržaj humusa ima nepovoljan uticaj na strukturu zemljišta i hemijske osobine kao i na biološke procese u zemljištu. Važna meliorativna mera je i popravka kiselih zemljišta primenom materijala za kalcifikaciju gde se na taj način, povećanjem pH-a popravlja i struktura zemljišta," objašnjava ovaj savetodavac.

Primena pojednih krečnih đubriva, prema njegovim rečima, ne mora biti ograničena samo na parcele gde je pH ispod pet, već ih treba primenjivati i na parcelama gde je pH od pet do šest. Ove mere treba primenjivati dugoročno na parcelama, prateći kretanje pH vrednosti.

Zatvaranje brazdi

Jedna od preporuka stručnjaka, kako sačuvati vlagu u zemljištu je i da proizvođači čim je to moguće, krajem februara ili početkom marta obave zatvaranje zimske brazde drljačama ili setvospremačem i da na taj način smanje površinu sa koje bi zemljište moglo da odaje vlagu.

Agrotehničkim merama smanjite negativan uticaj klimatskih promena

"Posebnu opasnost predstavljaju vetrovi koji duvaju u proleće i koji isušuju zemljište, a poslednjih godina su sve prisutniji u našim krajevima. Ukoliko se proizvođači budu pridržavali ovih mera i preporuka možemo da smanjimo negativan uticaj vremenskih prilika i da prilagodimo poljoprivrednu proizvodnju novonastaloj situaciji".

Poljprivrednici i dalje gledaju u nebo

Sa druge strane poljoprivrednici veoma često, zbog nedostatka vremena ili novca nisu u mogućnosti da ispoštuju sve agrotehničke mere koje se od njih očekuju iako stručnjaci neumorno govore o značaju agotehnike.

Loznički poljoprivrednici, spremno dočekuju najvažniji prolećni posao - setvu kukuruza, iako neobično visoke temperature ostavljaju prostora da se sve operacije oko pripreme zemljišta obave na vreme, nedostatak padavina ostaviće posledice.

Pravilne agrotehničke mere koje izostaju

"Palo je malo kiše krajem prošle sedmice ali sve je to nedovoljno da bi se nadomestio nedostatak vlage u zemljištu. Mi imamo običaj da kažemo, 'dok nema snega do kolena neće biti ni vlage u zemljištu', mada ima još vremena do setve, pa se nadamo kiši. Parcela koju planiram da zasejem već je uzorana, ali sam se dosta i namučio. Brazde uskoro zatvaram i ostaje mi samo da čekam i gledam u nebo. Kukuruz sejem godinama na oko dva hektara i svaka godina je priča za sebe", priča za agroklub Sreten Gajić, poljoprivrednik iz sela Likodra. 

Svake godine se pod kukuruzom u lozničkom kraju zaseju površine od 15 000 hektara, a zbog sve neizvesnijih vremenskih prilika tokom godine veliki broj poljoprivrednika praktikuje raniju setvu, da bi kukuruz najbitnije faze razvoja, završio pre jula i avgusta meseca, kada se suše najčešće i javljaju.


Tagovi

Obrada zemljišta Setva kukuruza Zatvaranje brazdi Vlaga u zemljištu Agortehnika Nedostatak vlage Milenko Đurić Sreten Gajić


Autorka

Jelena Gajić Đokić

Inženjer voćarstva i vinogradarstva. Poljoprivreda je njena velika ljubav a posao novinara pružio joj je mogućnost da upoznam svoj kraj iz drugog ugla.