• Srednji Banat
  • 24.02.2016. 15:30

Zbog besparice redukovana prihrana pšenice

Zbog "šarene" situacije na srednjobanatskim žitnim poljima, agronomima je teško da ratarima daju preporuke za prihranu bez odrađene N-min metode. A ratarima je najveća muka - besparica.

  • 3.416
  • 722
  • 0

Prihrana ozimih strnih žita ove godine u srednjem Banatu počela je neočekivano rano. Ratari su ovom poslu pribegli još u januaru, da bi ga nastavili i ovog meseca. Proizvođači kao osnovni razlog zbog kojeg su se odlučili za ranu prihranu navode vremenske uslove. Tu se pre svega misli na smrznuti ili prosušeni sloj zemljišta.

Tokom februara zabeležene su visoke temperature vazduha i česte padavine koje su dovele do raskvašenosti zemljišta i nemogućnosti ulaska mehanizacije u njive. Ipak, razloga za ranu prihranu bilo je samo na pojedinim parcelama.

Nedostatak novca je ipak glavna briga poljoprivrednika

Poljoprivrednik Slavko Vukov iz Zrenjanina sredinom februara se pripremao za prihranu pšenice. Ali, kako kaže, smanjenje subvencija za biljnu proizvodnju sa 12.000 na 4.000 dinara svakako će dovesti do redukovane prihrane.

Slavko Vukov
Slavko Vukov, poljoprivrednik iz Zrenjanina

"Bolje da nam država ne da ništa jer nas sve ovo jako smeta. Sad je već reč o jednom kontinuitetu. Počelo je ograničavanjem subvencija na 20 ha po poljoprivrednom gazdinstvu, sad pričamo o minimalnim davanjima i ukidanjem regresa na dizel gorivo, što me i najviše boli. Podsetiću vas da smo pre sedam godina imali zakon o akcizi što je pošten i dobar odnos prema poljoprivredi. Ni jedan poljoprivrednik u Evropi ne plaća akcizu na dizel gorivo koje troše traktori. Mi smo to imali i sada je ova mera ukinuta. Ja ne mogu da plaćam za traktor punu cenu nafte kao neko ko sedne u limuzinu, pa se voza", kaže Vukov.

Ovaj poljoprivrednik napominje da je suficit u izvozu poljoprivrednih proizvoda milijardu i 200 miliona evra i najnovije mere u srpskom agraru su nepoštene. Slavko se dotakao i Zakona o državnom poljoprivrednom zemljištu.

"Kada je 2006. godine donet zakon po kojem individualni poljoprivredni proizvođači mogu da uzimaju u zakup državno poljoprivredno zemljište, ja sam u tome učestvovao i sve pošteno plaćao. Dobro mi je to došlo jer sam podigao nivo sopstvene proizvodnje i ekonomske moći svog gazdinstva. U poslednje tri godine obrađujem male površine državnih njiva jer je mnogo nas zainteresovanih, a zemlje je malo. Usvajanjem ovog novog Zakona o poljoprivrednom zemljištu znatne površine će otići domaćim ili stranim gazdama. Mi tu nećemo imati ništa i prosto dalje nećemo moći da se razvijamo", dodaje ovaj domaćin.

Kako doći do novca kada su cene žitarica niske, a tržište stoji?

Važno je prihranu pšenice uraditi na vreme

Vukov kaže da su mu prošlogodišnje subvencije isplaćene početkom februara, ali i cena žitarica na tržištu neverovatno je niska. Čeka da cena kukuruza za koji, kako kaže, sad ne može da dobije više od 15,50 dinara za kilogram sa PDV-om, skoči za dinar ili dva i da proda nešto robe kako bi počeo sa pripremama za prolećnu setvu, ali i kako bi pšenici pružio sve što joj treba.

"Ne znam šta se dešava, imam utisak kao da tržište stoji. Već dve nedelje pokušavam da prodam pšenicu prošlogodišnjeg roda, ali nema kupaca. S druge strane cene veštačkog đubriva su takođe veliki problem jer su povećane. Sada smo u problemu, zadužujemo se, a to je kao da sebi stavljamo omču oko vrata. Sa aspekta ulaganja u proizvodnju pšenice ispada kao da smo je razmazili jer moramo da radimo dva prskanja. Za zaštitu od korova i bolesti, drugi put opet zbog zaštite od bolesti ako želimo neke rezultate. Sve to košta. Mislim da ćemo ulaganja redukovati kroz prihranu, pa ćemo kasnije štedeti na zaštiti ovog useva. Postavlja se pitanje: Zašto bi i ulagali? Cena pšenice od 18 dinara za kilogram stajala je sedam meseci, a lager je već došao na 10 posto. Da bi išta zaradili kilogram hlebnog žita trebao bi da košta bar 21 dinar", zaključuje Vukov.

Situacija na žitnim poljima - šarena

U zrenjaninskoj PSS kažu da na osnovu urađenih više od 100 uzoraka beleži se šarenolika situacija i da je agronomima teško da daju preporuke bez odrađene N-min analize. Na najvećem broju parcela sadržaj ukupnog azota je povoljan, dok je sadržaj vlage veoma različit.

Zorica Rajačić
Zorica Rajačić, savetodavka - PSS Zrenjanin

"Na pojedinim parcelama zemljište je zasićeno vodom čitavom dubinom profila, dok je na mnogim parcelama sadržaj vode manji od poljskog vodnog kapaciteta. Kada govorimo o količini azota, one pšenice koje su dobile osnovno đubrivo u preporučenoj količini, a to je 40-50 kg azota po hektaru, nije trebalo đubriti sve do sada, pod uslovom da je đubrenje uopšte i potrebno. Podrazumeva se da se prvo prihranjuju usevi najranije setve i usevi koji nisu đubreni u jesen, zatim usevi koji su đubreni nedovoljnom količinom azotnog đubriva - npr. MAP. Posebnu pažnju treba obratiti kod gustih i pregustih useva. Njih ne treba đubriti rano i otprilike", kaže Zorica Rajačić, savetodavka u PSS Zrenjanin.

Izbeći neželjene posledice kod prihrane pšenice

Nekontrolisana upotreba azotnih đubriva dovodi do neželjenih posledica. Tu se pre svega misli na nagomilavanje nitrata u zemljištu, zatim ispiranja u podzemne vode, smanjenje otpornosti na bolesti i poleganje useva.

Jako je važno da primarni proizvođači znaju da uvek postoji veliko variranje u sadržaju azota po slojevima i da je ono specifično za svaku parcelu. Ukoliko se ratari odluče za analizu zemljišta, ovaj posao bi trebali da urade u saradnji i dogovoru sa Poljoprivrednom stručnom službom, kako zbog načina uzimanja uzoraka, tako i zbog njihove dostave.

Foto:Darko Labazan


Tagovi

Srednji Banat Prihrana pšenice Smanjenje subvencija Ozima žita Cena žitarica N-min analiza PSS Zrenjanin Zorica Rajačić Azotna đubriva Poleganje useva PSS Zrenjanin


Autorka

Jasna Bajšanski

Jasna Bajšanski, Zrenjanin

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi