Kormorani i čaplje nanose veliku štetu ribnjacima - šta je rešenje?

Ivan Jelisavčić iz Beograda pre skoro dve decenije vratio se u rodno selo svoga dede i pokrenuo posao sa ribnjakom. Napustio je beogradski asflat i posao, kupio plac u Zaovinama pored jezera i 2007. godine počeo da prikuplja dozvole za otvaranja ribnjaka, a i što je najvažnije osnovao je i porodicu.

"U Beogradu sam se rodio i živeo do 35 godine, a onda sam se vratio u rodno selo dede i rešio da pokrenem posao sa ribnjakom. Volim prirodu, volim ovaj deo Srbije, a svakako ovakav posao ne bi mogao da se radi iz grada", kaže Jelisavčić.

Žig Nacionalnog parka "Tara"

Posle prikupljenih svih dozvola 2010. godine je otvorio ribnjak u kome uzgaja kalifornijsku i potočnu pastrmku. Ribnjak ima 51 bazen, pet puta pet metara sa dubinama od sedam do 10 metara.

"Ovde gajimo ribu od 5, 10, 15 grama do konzumne pastrmke od 350 do 400 grama. U Beogradu se traže veći komadi, dok u Nišu, Novom Sadu manji. Mi pravimo filete, dimljene i nedimljene, a ide i cela pastrmka."

Ambalaža proizvoda sa ribnjaka ima žig Nacionalnog parka "Tara", kao oznaka geografskog porekla.

"Korist je obostrana, jer na taj način promovišemo i svoj proizvod i Nacionalni park. Tako pokazujemo gde je naš proizvod nastao, gde se proizvodi, a svi znamo da je Tara izuzetno čisto područje. Poslednje uzorkovanje vode pokazuje da pripada vodama B kategorije, a znamo da je samo A dozvoljena za piće. Mi parku plaćamo zakup na ogledalu jezera i imamo dobru saradnju", kaže naš sagovornik.

Kakva je turska pastrmka u odnosu na našu?

I ribarstvo, kao i svaki drugi posao, ima svoje probleme. Pored toga što ima tržište Jelisavčić tvrdi da bi bilo posla mnogo više, kada bi država obratila malo pažnje na ovu oblast privrede.

"U Srbiju se uveze 70 odsto ribe, a 30 odsto se proizvede. Od strane države nismo zaštićeni, a uvozi se svakakva pastrmka i morska riba. To kažem jer ta neka jeftina pastrmka iz uvoza, iz Turske, ne može da se isprži normalno jer se raspadne. Naša proizvodnja je jako skupa, hrana je jako skupa, i kada usred sezone uleti jeftina turska pastrmka, napravi se haos na tržištu."

Šta se dešava sa srpskim ribarstvom poslednjih 20 godina?

Pored toga, Ivan se suočava sa još jednim većim problemom.  

"Naša proizvodnja je malo specifična, jer se radi sa živim organizmom i svaki detalj je jako bitan. Zbog toga moramo da vodimo računa o opadanju jezera, pošto je ovo reverzibilno jezero, pa kad je nisko imamo previše bolesti koje se javljaju. Ove godine od februara nivo jezera je dobar. Isprazni se pet do 10 metara, pa se toliko i napuni. Tako treba da se radi, a ne kao prošle zime nivo jezera se spuštao i do 60 i 70 metara", kaže naš sagovornik.

Problem su i ptice - zaštićene vrste?

Poseban problem, ističe Ivan, jesu ptice. U momentu našeg razgovora na ribnjaku se moglo videti desetak čaplji, a okolo kruži nekoliko kormorana. Pribegava svim legalnim načinima da se izbori sa njima.  

"Postavio sam plinski top, koji pravi eksploziju svakih 40 minuta do sat vremena, zavisi kako se podesi. I to je funkcionisalo prvih sedam dana, dok se čaplja nije navikla. Sada sedi pored topa i kada ispali, nikom ništa. Čaplja i nije strašna zato što se ona nastani i lovi one ribe koje su bolesne ili kojoj nešto fali. Čak i je dobro što kupi tu bolesnu ribu."

Kormorani otimaju ribu pecarošima

Ali, za kormorana ili gnjurca nema nijednu lepu reč, koja je inače zaštićena vrsta ptice kod nas.

"On je prava pošast. Ove godine su mi pocepali tri mreže i otišlo je preko tonu mlađi od 70 grama, a to je konzumne ribe oko osam tona. To je uradio tako što mi je na dubini od tri do četiri metara napravio rupe na mreži. Kormoran može da roni baš duboko. Dovoljno mu je da vidi malu rupicu u mreži i onda se više puta zaleće na nju dok je ne raširi. A riba kao po komandi, jedna izađe i kao da zvizne ovim ostalim da je prate", kaže naš sagovornik i dodaje da ova ptica može da pojede i do 20 kg ribe dnevno.

"Tamo u šumi su se nagnezdili, i kada su velike vrućine oni su u hladu drveća, a čim pada veče, eto ih. Prošle godine su mi probili mreže i otišlo je 200.000 komada mlađi, a to je 60 tona konzumne. Lepo sam poribio jezero, ali mi je krivo kada čujem da ribokradice bacaju mreže."

On kaže da zna da ljudima koji borave u selu nije prijatno da čuju eksploziju.

"Žale se ljudi. U NP Tara radili su ispitivanja i utvrđeno je da nema štete na životnu sredinu. Ali se sada ispostavilo da i to nije rešenje. Volim prirodu i životinje, pa se mora smišljati način kako da se odbranim, a da ne naudim pticama i prirodi", dodao je Ivan koji planira da se bavi i seoskim turizmom. Na obali jezera već je postavio tri prelepe brvnare i pri završetku je restoran, u kome će se naravno služiti sveža pastrmka.