Vrelo koje izvire u Petničkoj pećini nadomak Valjeva već dva puta potpuno je prestalo da daje vodu. Meštani se pitaju da li je to prirodna pojava ili delo ljudi?
Nekoliko stotina kilograma pastrmke uginulo je u ribnjaku u vlasništvu braće Mihaila i Zorana Petronijevića iz sela Mrčić kod Valjeva. Uzrok tome je što je rečica Banja prestala da teče i tada je ribnjak ostao bez sveže vode bogate kiseonikom.
Prvi put se ovo dogodilo početkom jula, a dvadesetak dana kasnije, ponovo ista slika.
"Rečica Banja iz koje se ribnjak snabdeva vodom jednostavno je prestala da teče. Voda nije tekla više od 50 sati, nijedna kap nije stigla do ribnjaka. Prestanak dotoka vode 8. jula bio je praktično za nas katastrofa i veći deo ribe je tada uginuo", kaže suvlasnik ribnjaka Mihailo Petronijević.
Kako dodaje, dvadesetak dana kasnije, ponovo se desio isti problem i uginulo je ono što je ostalo.
Inače, ribnjak se snabdeva vodom iz rečice Banje koja izvire u Petničkoj pećini i jedan mali deo dolazi iz Petničkog jezera. Međutim, količina vode iz jezera nije bila dovoljna da riba preživi.
"Pokušali smo da uključivanjem pumpe obogatimo praktično istu vodu kiseonikom i da spasimo deo ribe koja je uspela da preživi. To je trajalo predugo, a pumpe ne mogu da rade neprekidno i ponovo je došlo do uginuća ribe."
Naš sagovornik kaže da niko ne zna razlog za tako dugotrajan prestanak dotoka vode. Ranijih godina dešavalo se da bude kratkotrajnog smanjenja dotoka vode, pa čak i prekida, ali nikada se nije desilo da ovako dugo nema vode.
"Razgovarao sam sa geolozima, speleolozima, ljudima koji poznaju taj kraj i niko nema objašnjenje šta se desilo. Kako i zašto, niko ne zna."
Petronijevići su ribnjak svog oca obnovili 2002. godine kada su ostali bez posla u društvenim firmama i ovo im je jedini izvor prihoda.
"Ribnjak nije veliki, ali svaka šteta za nas je ogromna. Proizvodili smo četiri - pet tona ribe godišnje i to nam je obezbeđivalo egzistenciju. Sve do sada", kaže naš sagovornik i nemoćno širi ruke.
"Sada više ne smemo ni da ubacimo novu ribu. Voda može opet da prestane da dolazi, ako se desilo dva puta, može i treći i četvrti i naša šteta će samo da raste."
Nesigurnost se nadvila nad porodični ribnjak Petronijevića. Niko ne zna da im da odgovor zašto je voda prestala da teče i da li će se to ponovo desiti.
"I šta da radimo? Najverovatnije ćemo morati da ugasimo proizvodnju ribe. A šta posle? Brat i ja smo pred penzijom, jedino da se prijavimo za socijalnu pomoć, ne znam?"
Da li je priroda ili čovek uticao da vrelo koje daje 100 litara u sekundi već dva puta prestane da teče na duže vreme, odgovora nema. Niko od meštana ne pamti da se to u prošlosti dešavalo.
Narodna verovanja: Šta simbolizuje riba i zašto ćutati tokom pecanja?
Nekadašnji direktor Istraživačke stanice "Petnica" i dobar poznavalac Petničke pećine, Vigor Majić, kaže da je vrelo takvo da kapacitet oscilira.
"Vrelo može da presuši i kada su velike kiše, ali da bude stabilno kada je suvo vreme. Po meni, to je prirodna pojava, ali nije sistematski praćeno ništa, da bismo sad mogli da imamo rezultate o isticanju tokom dana, ali i mesecima i godinama", navodi Majić.
Dodaje i da je teško predvideti ponašanje vrela, ali i ne isključuje mogućnost da je to posledica ljudskog delovanja, miniranja u kamenolomima i istraživanja mineralnih sirovina.
"Ukoliko bi to bila posledica miniranja u kamenolomima, onda bi došlo do trajnijeg preusmeravanja vode u tim podzemnim kanalima, pa bi vrelo trajno prestalo da postoji. Ipak mislim da se radi o prirodnom fenomenu."
Ove godine navršilo se 75 godina od kada je Petnička pećina stavljena pod zaštitu države. Na žalost, Grad Valjevo nije učinio ništa da je sačuva, da odredi staratelja, da se čisti i održava.
Tagovi
Autorka
