Proizvodnja ribe - profitabilna delatnost u Srbiji za koju nema interesovanja

Dok se u Evropi prosečno po stanovniku troši 21,4 kilograma ribe u Srbiji je to između pet i sedam kilograma. Proizvodnja ribe profitabilna delatnost za koju nema interesovanja.

U Srbiji se riba gaji u 15.000 hektara ribnjaka i u ovoj grani je zaposleno oko 1.850 radnika. Dve trećine potreba za ribom Srbija mora da uvozi. Pod pastrmskim ribnjacima nalazi se samo 17 hektara. 

Prema podacima ribarske privrede ove površine su veće za 30 odsto od zvaničnih, a razlog su ribnjaci koji zvanično nisu registrovani kao i činjenica da je poslednjih godina izgrađeno više malih, porodičnih, šaranskih i pastrmskih ribnjaka o čijim prinosima se ne raspolaže sa pouzdanim podacima. Prizvodnja u našim ribnjacima je poluintenzivna, a preko 95 odsto njih je u privatnom vlasništvu.

Ribnjaci u Srbiji bi se mogli proširiti na 100.000 hektara 

Pošto u Srbiji nema dovoljno ribe, veliki deo se uvozi, a stručnjaci smatraju da bi se ribnjaci mogli proširiti čak za 100.000 hektara. Proizvodnja na postojećim ribnacima je daleko ispod mogućnosti i ne dostiže ni jednu tonu po hektaru (oko 850 kilograma se proizvede na jednom hektaru), a smatra se da bi racionalnije iskorišćavanje sa drugačijim načinom ishrane taj prinos ribe odmah mogao da se poveća na 1.500 kilograma po hektaru.

Veoma je važno da Srbija harmonizuje svoju zakonsku regulativu sa propisima Evropske unije kada je u pitanju ribarstvo. To znači da se mora pronaći ravnoteža između različitih interesa. Jer, ribe ne poznaju nacionalne granice, ali je to veoma važna privredna grana za svaku zemlju. Ovo između ostalog ističe Alberto Kamarata iz Evropske komisije, kada je i pitanju Zajednička politika ribarstva u EU.

Razvoj ribarstva je veoma važna privredna grana za svaku zemlju, pa i Srbiju, a za to je veoma bitno da se čuje i glas ribara, jer oni moraju da učestvuju u kreiranju zakona i donošenju odluka koje su za njih od bitnog interesa. Po rečima Kamarate, u ovoj oblasti je nužno krivolov svesti na najmanju meru, a mora se smanjiti i eksploatacija ovih resursa. Dakle, sektor ribarstva je veoma ranjiv i njemu treba pomoć. To znači da se kroz novu agrarnu politku Srbije moraju stvoriti uslovi za održiv ribolovni sektor.

U Srbiji se gasi sve više ribnjaka

Proizvođači ribe: Vodni doprinos plaćati po hektaru

Da bi to ostvarili u ribolov Srbije moraju se uvesti evropski zakoni, a pre toga, nužno je utvrditi konkretno stanje i planove za njegov razvoj u budućnosti, navodi Kamarata, a prenosi Makroekonomija.  

I EU će pomoći njegov razvoj iz strukturnih fondova, a to će se povećati kada Srbija postane i kandidat za prijem u njeno članstvo. Da je to važna privredna delatnost, najbolja potvrda je i činjenica da je godišnji promet u ribarstvu EU oko 2,8 milijardi evra. Dakle, srpsko ribarstvo treba da bude deo evropske porodice i pre nego što Srbija zvanično postane članica EU, podvlači Kamarata. Da bi to postigli, portebno je podići svest o potrebi i politici razvoja ribarstva.

Proizvođači ribe u Srbiji predlažu da se vodni doprinos plaća po hektaru, a ne po kilogramu proizvedene ribe, ali i očekuju finansijsku podršku iz agarnog budžeta.