Dve najveće reke koje protiču kroz Kraljevo su Zapadna Morava i Ibar. Pored ribnjaka, kojih je sve veći broj, ove dve reke najznačajniji su izvor ribe za stanovnike ovog grada. U razgovoru sa dvojicom dugogodišnjih ribolovaca, saznali smo da je u ovim rekama ribe sve manje, a da je razlog za to pre svega ljudski faktor.
Naši sagovornici su dugogodišnji pecaroši na kraljevačkim rekama. Ljudskim nemarom došlo je do promene klime koja je uticala na celokupan biljni i životinjski svet, osim toga ljudski faktor je takođe krivac i za sve veću zagađenost reka. U razgovoru sa kraljevačkim pecarošima saznali smo da su ljudi nemilosrdni, pa osim zagađenja, imamo i prekomerno izribljavanje. S obzirom ne to da su dugo vremena proveli pecajući, pitali smo ih koje su to promene u poslednjih par godina nastale u na dve najveće kraljevačke reke.
Goran Knežević (52) je prvu ribu upecao sa dve godine i od tada ribari na reci Zapadnoj Moravi, godinama na jednom istom mestu. S obzirom na to da se već pet decenija bavi ribolovom, kaže da se posle devedesetih godina i ratova riblji fond drastično smanjio. Međutim, za smanjenje ribe u Moravi poslenjih godina kriv je isključivo ljudski faktor, koji nekontrolisano izlovljava ovu reku.
"Bavim se isključivo sportskim ribolovom. Svaku ribu ispod 3,5 kg vraćam u vodu. Ribe je sve manje, čak deset puta manje u odnosu na period pre rata. Mislim da je krivac ljudski faktor, a ne zagađenost reke. U Zapadnoj moravi žive som, šaran i štuka. Moj najbolji ulov je som od 28 kg", objašnjava naš sagovornik.
Naš drugi sagovornik je Dragan Mrvić (29), koji najčešće peca na Ibru. Iz razgovora sa njim može se primetiti da je ribarenje na Ibru različito od onog na Zapadnoj Moravi. On peca od svoje devete godine i kaže da je u poslednjih pet, šest godina ribe sve manje. Kao razloge za to navodi zagađenost, korišćenje mreža, ali i kormorane koji se hrane ribom.
O specifičnostima ribarenja na reci Ibar kaže: "Nemam neko posebno mesto gde pecam, to imaju šarandžije na Zapadnoj Moravi. Ovde uglavnom stane gde ko hoće. Na Ibru najviše ima skobalja, šilje, deverika, pretežno bele ribe. Moji najveći ulovi su na prvom mestu som od 11,4 kg, zatim od sedam i od pet kilograma".
Važno je reći da su ove dve reke ne samo stanište raznih vrsta riba, već se voda iz njih koristi za piće, navodnjavanje i napajanje stoke. Često se može videti otpad koji pluta ovim rekama, tako da smo sami krivi za njihovo, odnosno sopstveno, degradiranje.
Tagovi
Autorka
