Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • CED
  • 24.05.2022. 12:00

Tehnološka rešenja u poljoprivredi - motiku zamenjuju roboti?

Primenom nanotehnologije, industrijske biotehnologije i naprednih mašina, uz povećanje transparetnosti i efikasnosti, korišćenjem velikih baza podataka i veštačke inteligencije je moguće dostići tehnološki potencijal.

Foto: Đorđe Lalić
  • 693
  • 148
  • 0

Mađarski izvoz na srpsko tržište se više nego udvostručio u poslednjoj deceniji i Mađarska je posvećena daljem razvoju srpsko-mađarskih trgovinsko-ekonomskih odnosa, kako u sektoru malih i srednjih preduzeća, tako i u sektoru velikih korporacija, rečeno je na predavanju Srednjoevropske mreže za ekonomski razvoj (CED) na 89. Međunarodnom sajmu poljoprivrede.

"Cilj nam je da održimo kontiuitet saradnja na svim nivoima i da je unapredimo", kaže generalni direktor CED-a Laslo Čik.

Prema rečima predsednika Skupštine Vojvodine Ištvana Pastora saradnja mađarskih i srpskih firmi je jednako važna i za jednu i za drugu zemlju.

Strukovni diplomata Ambasade Mađarske u Beogradu Silvia Seker Klara rekla je da je trenutna situacija i poremećeni uslovi proizvodnje, počevši s razvojem virusa korona, pa i sada s rusko-ukrajinskim ratom, i da u počecima razvoja takve tehnologije, nisu mogli da pretpostave pojave tako nečega.

Važnost saradnje srpskih i mađarskih firmi istakao je Pastor

 

"Šta će biti posledica svega toga, ni mi sami ne znamo. Međutim, svakako pretpostavljam da će neke zemlje ostati bez dovoljno hrane. Strateški stubovi ovog programa jesu tehnološki razvoj, kvalitet proizvoda i zelena mogućnost. Činjenica je da moramo povećati efikasnost, obim proizvodnje i sve to uskladiti klimatskim promenama, odnosno zaštititi životnu sredinu", kaže Seker Klara.

Precizna poljoprivreda za spas planete

Govoreći o nestašici hrane prof. dr Mirjana Kranjac iznela je podatak da se do 2050. godine očekuje da će biti 10 milijardi ljudi na planeti i da je u ovom trenutku oko devet odsto populacije gladno.

"Sve ovo dovodi do toga da moramo da spojimo ono što je nespojivo, a to su informaciono-komunikacione tehnologije i poljoprivreda i da počnemo da uzgajamo useve na pametan i precizan način.

Potrebne su investicije za uvođenje novih tehnologija i motivacija, najviše kod proizvođača, treba da budu obučeni i da prihvate korišćenje ovih tehnologija", kaže Kranjac i dodaje da je cilj unapređenje transfera znanja i razvoj potencijala, kao i tehnološki razvoj i modernizacija poljoprivredne proizvodnje i prerade.

Kako to sve dostići?

Primenom nanotehnologije, industrijske biotehnologije i naprednih mašina, uz povećanje transparetnosti i efikasnosti, korišćenjem velikih baza podataka i veštačke inteligencije je moguće dostići tehnološki potencijal.

"Da bi se srpski seljak upoznao sa značajem digitalne poljoprivrede potrebno je promovisati nove tehnologije, jer poljoprivreda bez ovakvih znanja i ovakvih promena ne može biti konkuretna. Motivacija za korisnike može biti vrlo jednostavna, a to je da se profit povećava za 50 do 100 odsto i dolazi u džep poljoprivrednika", završava Kranjac.

Spilbergov film, ili poljoprivreda 21. veka?

Ono što odlikuje preciznu poljoprivredu između ostalog je i potpunost podataka sa terena. Kako je rekao dr Tekner Gergej sa mađarkog univerziteta Šečenji Ištvan, sakupljanje podataka sa terena može biti raznovrsno: od senzora, sondi, preko satelita, satelitskih stanica i drugih tehnoloških rešenja, najavio je proizvodnju robota koji će obavljati razna merenja, poput merenja atmosferskih prilika.

"Na robotu će se nalaziti kamera, razni senzori i na bazi toga moći će da se utvrdi biljna oboljenja. Moramo napraviti puno slika, logaritme za njih, za sve faze razvoja biljaka", navodi Gergej i dodaje da imaju dron koji je povezan sa zemaljskim stanicama i koji automatski poleće, doleće, snima, prikuplja podatke i gde uvidi neki problem, on će se tamo zadržati i napraviti snimke.

"Čak i ako vidi da je neka biljka ugrožena od ptica, oteraće ptice."

Leteći pastir: Dronom uterava krave u štalu

Konstruktor Soter rovera Nikola Lukičić iz Novog Sada pre šest godina sa svojom porodicom zasadio je dva hektara lavande na Fruškoj Gori, ali je teren bio jako nepristupačan i težak za održavanje.

"Kad smo kupili voćarski traktor, bio sam jako srećan, ali posle tri prevrtanja sam shvatio da ni to nije održiva priča, pa smo pre tri godine napravili prototip robotskog vozila", kaže Lukičić.

Rodila se ideja i na terenu vrše testiranja multifinkcionalnog robota sa platformom na daljinsko upravljanje koji ima mogućnost korišćenja svih motokultivatorskih priključaka koji se trenutno nalaze na tržištu.

Namena raznovrsna, cena pristupačna

Kako dalje kaže Lukičić, ovakvi proizvodi već postoje u svetu, ali 85 odsto konstrukcionih delova su sa domaćeg tržišta.

"Ideja od početka je bila da on košta kao cena jednog dobrog italijanskog motokultivatora."

Ovaj robot karakteristično nazvan "Spasoje" kreće se na hibridni pogon, poseduje benzinski motor koji pravi struju za četiri elektromotora koji se nalaze na svakom točku po jedan.


Tagovi

Tehnologija Digitalna poljoprivreda Precizna poljoprivreda Roboti Spasoje Nikola Lukičić Tekner Gergej Ištvan Pastor Mirjana Kranjac Silvia Seker Klara Laslo Čik


Autor

Đorđe Lalić

Više [+]

Zaljubljenik u poljoprivrednu mehanizaciju i pionir agrarnog novinarstva


Partner

Izdvojeni tekstovi

KLUB

Padina u okolini Pančeva je prevashodno ratarski kraj, ali i ovde ima nekolicina manjih proizvođača koji se bave stočarstvom i seju lucerku za te potrebe. Ove godine je bilo od 3 do 4 odkosa lucerke. Kako kažu naši sagovrnici, suša im je un... Više [+]