Cilj seoskog turizma je promovisanje života na selu, lokalnih proizvođača i vrednosti. U okviru njega dolazi do razvoja ugostiteljstva, proizvodnje i trgovine u ruralnim krajevima. Proizvođačima su ove godine za unapređenje navedene delatnosti na raspolaganju podsticaji ministarstva poljoprivrede i IPARD programa.
Seoski turizam se javlja kao potencijalni pokretač ruralnog razvoja i može da promeni socio - ekonomsku sliku nekog seoskog područja a pozitivni efekti su višestruki. Pre svega njegovim razvojem podstiče se i razvoj poljoprivrede, kao primarne delatnosti na selu.
Živko Stefanović, savetodavac iz lozničkog "Poljosaveta" rekao je da je prvi uslov za bavljenjem ruralnim turizmom to da poljoprivredno gazdinstvo bude registrovano, da objekti na njemu ispunjavaju propisane sanitarno higijenske uslove i da je izvršena kategorizacija objekta.
"Kategorizacija se vrši podnošenjem zahteva i ostale prateće dokumentacije jedinici lokalne samouprave. Prema ovome, objekti se mogu svrstati u četiri kategorije, a pravilnikom je određeno koliko se bodova mora ispuni za određenu kategoriju", objasnio je Stefanović.
Prema njegovim rečima, Ministarstvo poljoprivrede prošle godine donelo je pravilnik o podsticajima za unapređenje ekonomskih aktivnosti na selu prema kojem se podstiče ovaj vid delatnosti i to kroz sektor ruralnog turizma i sektor starih i umetničkih zanata. Podsticajna sredstva mogu da dobiju poljoprivredna gazdinstva koja se nalaze u regijama gde je gustina naseljenosti do 150 stanovnika po kilometru kvadratnom.
Po ovom konkursu mogu da se dobiju sredstva u iznosu od najviše tri miliona dinara.
"Prihvatljive investicije podrazumevaju ulaganje u izgradnju, dogradnju, adaptaciju kao i tekuće održavanje objekata, nabavku opreme, promociju nepoljoprivrednih aktovnosti na selu ali i ulaganje u nabavku opreme i alata za obavljanje poslova koji se smatraju starim zanatima", rekao je ovaj savetodavac.
Po ovom pravilniku investicija mora da bude realizovana od 1. maja tekuće godine do 31. oktobra naredne, a zbirni iznos pojedinačnih računa veći od 20.000. Za investicije preko 500.000 dinara, neophodan je biznis plan. Parcele i objekti moraju da budu u vlasništvu ili u zakupu minimum pet godina. Smeštajni kapaciteti da imaju do 30 ležajeva i da pružaju usluge hrane i pića do 50 turista.
Stafanović je naveo da je povraćaj uloženih sredstava 50 procenata bez PDV-a, odnosno, 65 procenata za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi i da se mogu ostvariti sredstva u maksimalnom iznosu od tri miliona dinara u sektoru ruralnog turizma, odnosno 500.000 dinara za umetničke zanate.
"Javni konkurs po ovom pravilniku još nije raspisan, ali se očekuje u najskorijem periodu. Svako ko je zainteresovan treba da zna da može da računa na ova sredstva jer sve je veće interesovanje za bavljenje seoskim turizmom. Naša služba stoji na raspolaganju svim zaintersovanim kao i uvek, prilikom popunjavanja zahteva i slanja potrebne dokumentacije", poručuje on.
Pored navedenih sredstva, zainteresovani za ovaj vid aktivnosti mogu da računaju i na pomoć iz IPARD programa jer kako Stefanović naglašava, trenutno je na snazi i pravilnik o IPARD podsticajima za diverzifikaciju poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja.
IPARD Mera 7: Ne morate biti sa sela da biste dobili sredstva za razvoj seoskog turizma?
"Pravo na IPARD podsticaje ima lice upisano u Registar poljoprivrendnih gazdinstava u aktivnom statusu. Neophodno je da se investicija nalazi u ruralnom području, da ukupan broj ležajeva u svim kategorisanim objektima nije veći od 30. Podnosilac zahteva mora imati tri prikupljene ponude za predmet investicije za vrednost veću od 10.000 evra. Iznos podsticaja je 65 procenata, odnosno najmanje 5000 evra a najviše 300.000 evra.
Korisnik može da ostvari ukupan iznos sredstava iz ovog programa, u vrednosti od 400.000 evra i to najviše kroz tri projekta u periodu sprovođenja IPARD konkursa", precizirao je savetodavac i dodao da se zahtevi za prijavljivanje podnose u roku od 1. jula do 31. oktobra 2020. godine.
Tagovi
Autorka
