AKS će ostati da živi u šumama, poručeno sa panela "Meso i mleko"

Dogovor proizvođača, otkupljivača i trgovaca nešto je što bi moglo očuvati sektor stočarstva, u ovim izazovnim vremenima, moglo bi se u najkraćem zaključiti nakon panela Meso i mleko upriličenog u sklopu konferencije "AgroRocks 2023".  

Na početku panela govornici su prokomentarisali šta će biti sa svinjarstvom usled afričke svinjske kuge, zarazne bolesti koja ostavlja razorne posledice kako na ekonomiju, tako i na društvo.  

Načelnik sektora za uzgoj, testiranje i genetsko vrednovanje HAPIH, dr.sc. Drago Solić, istakao je da su biosigurnosne mere, iako izgledaju rigidne, vrlo oštre i stroge, jedini put da se reši bolest. 

"Nažalost bolest nema vakcina, nema leka, životinje bi umirale, ako se ne bi eutanazirale. Kad sve to zajedno prođe, situacija mora ići u smeru da se ona kontroliše, bolest neće proći, ona se može kontrolisati sprovođenjem jakih biosigurnosnih mera", naveo je Solić, dodavši kako su šume mesto gde će virus verovatno stalno boraviti i da će one ostati veliki rizik.

"Ova situacija će sigurno ostaviti posledice na broj svinja i proizvodnju mesa", istakao je. 

Da li je ovo kraj tradicionalnog uzgoja?

Afrička kuga svinja pustoši domaću proizvodnju, stoga se nametnulo i pitanje je li ovo konačni kraj tradicionalnog uzgoja svinja. Prof. dr sc. Vladimir Margeta sa Fakulteta agrobiotehničkih znanosti Osijek, naveo je kako taj kraj dosta dugo traje u Hrvatskoj, svinjarstvo, kako je ocenio već 30-tak godina ide silaznom putanjom, "slobodnim padom".  

Po pitanju finansijske pismenosti nismo se pomakli iz 90-ih

Smatra da su procene da će 15 odsto svinjarstvo, koji su se usled afričke svinjske kuge prestali baviti ovom proizvodnjom, kasnije istu nastaviti, preoptimistične. Ono će se nastaviti na velikim farmama, velikim sistemima, međutim, to neće biti dovoljno za potrebe Hrvatske.

"Kad sagledamo gde je doista problem, kad prestanemo sebe lagati da je to stanje koje će sutra rešiti... to je jedan nepovratan proces", zaključuje Margeta.  

Parizer i viršle

Istakao je kako se proizvodnjom mesa niko ne bavi "iz ljubavi da nekoga prehrani", kazavši kako  je posledica želje proizvođača da zarade, no teško će zaraditi ako proizvode samo kvalitetno i skupo. Da bi proizvodili za široke mase moraju proizvoditi i jeftino i nekvalitetno.

"Danas se ljudi boje da će ostati bez parizera i viršle koji u sebi imaju 1-2 odsto mesa. Parizer ovih dana ima jednu zanimljivu priču i mislim da bolju reklamu nije mogao dobiti, ali želim reći da ako sutra ne budemo imali dosta kvalitetnog mesa - ništa. Mi volimo da damo mnogo novca za kvalitetu odeću, obuću, auto, predmet u kući, jedino mislimo da bi kvalitetna hrana trebalo da košta jeftino, prema tome, mislim da u budućnosti neće biti jeftine hrane i da se moramo prisiliti da jedemo manje, a kvalitetnije", poručio je. 

Govedarstvo preživelo bolest, ali...

Ne tako davno, pre samo desetak godina i govedarstvo je bilo u velikom problemu, kada se pojavila bolest kvrgave kože, istina u manjem odnosu od ASK. Ali, tu su i drugi problemi. 

"Kod proizvodnje mleka, vidite nažalost da smo mi zemlja koja je de facto od 2008. godine konstantno u padu proizvodnje i broja životinja i proizvedenih litara mleka. Nešto u tovnom govedarstvu beležimo blaži pad, ali je prisutan", rekao je dr.sc. Branko Kolak, predsednik Saveza udruženja hrvatskih uzgajivača holštajn goveda, istakavši kako se mora pronaći način da država zadovolji potrebe domaćeg tržišta.

Dotakao se i zelenih politika, naglasivši da je dobro da se ide ka tome da se za krajnje potrošače proizvodi zdrav proizvod - ali to ne znači automatski i jeftiniji. 

"Imate situaciju da nas ograničavaju u primeni raznih pesticida tehnologija koje smo koristili, a onda nam s druge strane dolaze proizvodi iz Ukrajine i Južne Amerike, u koje uopšte nemamo uvid kako se ono proizvodi. Ja prihvatam da proizvodim skupo ili ekološki prihvatljivo, ali onda ta konkurencija koja nam dolazi, mora istim tim merama biti podvrgnuta kao i ja", rekao je Kolak. 

BiH će učiti na greškama Hrvatske

A upravo prilagođavanje evropskim politikama i merama čeka BiH, koja je, prema rečima ministra poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva FBiH, Kemala Hrnjića, sredinom decembra prošle godine "dobila signal" da postaje zemlja kandidat. Kad je u pitanju poljoprivredno prehrambeni sektor, ocenio je kako je BiH u najlošijoj poziciji u regionu, jer nema čak ni pristup IPARD fondovima, oslonjena je sama na sebe sa malim budžetima. 

"To je sve do nas jer mi nismo izgradili IPARD strukturu, upravljačka tela, nemamo jedinstvenu agenciju za plaćanje, to je ono što EU od nas očekuje da bi mogli povlačiti fondove. Tu je nekih milijardu evra koji čekaju BiH, mi ih nažalost ne možemo koristiti", rekao je Hrnjić.

Na pitanje kako to rešiti na političkom planu ministar Hrnjć je rekao kako je u BiH delimično promenjena vlast, odnosno da su u FBiH snage koje snažno zagovaraju pristup EU, međutim ostalo je i onih snaga koje su, kako je rekao, činile sve da do toga ne dođe i sada se traži srednji put. 

"Mislim da nije izgledno danas da ćemo dobiti zajedničko ministarstvo na državnom nivou, tu je odgovornost podeljena na entitete, ali smatram da dva entiteta s Brčko distriktom, i državnom vladom, možemo napraviti to zajedničko telo da zadovoljimo minimum uslova da EU prepozna BiH kao partnera koji želi da implementira sve ono čemu smo danas svedočili", rekao je Hrnjić, osvrnuvši se i na predstavljena digitalna rešenja kazavši kako ima želju sve to implementirati u BiH, ali je situacija danas vrlo teška.  

Budući da je Hrvatska već prošla evropski put, te da su imali i loša iskustva kada je u pitanju proizvodnja mleka. 

"Stočni fond je više nego prepolovljen u zadnjih 20 godina, proizvodnja mleka je prepolovljena, tako da želimo izbeći greške koje je Hrvatska možda napravila. Mislim da je partnerski razgovarati da nas upozore na neki put koji je nama predstoji, a sva pozitivna iskustva da pokušamo primeniti u FBiH", rekao je Hrnjić. 

Hrvatskoj je BiH najvažnija

Bez obzira što BiH duže godina ne naziva državom, već "procesom", zastupnik u Evropskom parlamentu Tonino Picula, naveo je kako želi da do kraja ove godine BiH dobije datum za početak pregovora. 

"Kad postanete deo procesa vi se jednostavno morate menjati", poručio je Picula, navodeći da je danas teško ući u ovu zajednicu, a pogotovo će to biti teško duboko podeljenoj državi gde svi njeni političari ne dele viziju evropske Bosne i Hercegovine. Ali, istakao je i kako je Hrvatskoj Bosna i Hercegovina najvažnija zemlja na svetu.

Zajednička poljoprivredna politika EU je najstarija zajednička politika, na koju odlazi polovina evropskog budžeta, napomenuo je Picula, dodavši kako ona još uvek dominira. Naveo je tri kriterijuma njenog postojanja: da građanima omogući visoko kvalitetnu i pristupačnu hranu, da osigura dobar život poljoprivrednicima i treći da se poštuje i čuva okoliš. Međutim, situacija je u mnogim zemljama različita. 

"Ne možete imati u tržišnoj utakmici, uvoz jeftinog i nekvalitetnog, koji se sudara sa kvalitetnim i skupim. EU to mora regulisati, ali onda dolazi mnogo toga u pitanje", istakao je zastupnik u EP, ocenivši kako je do realizacije zelene politike došlo u loše vreme uzimajući za primer skupe energije. 

Kada je reč o trgovinskim politikama globalnih sila, smatra kako je to pitanje morati više zaokupljati one koji vode države ili Uniju. 

Novac samo prolazi "kroz proizvođače"

Kada je reč o tržištu mleka, predsednik Saveza udruženja hrvatskih uzgajivača holštajn goveda, ocenjuje kako je ono svugde u svetu, a pogotovo u Hrvatskoj i manjim evropskim zemljama bačeno na neoliberalni kapitalistički pristup. 

"Imate situaciju da sve ukupne količine proizvedenog mleka u Hrvatskoj otkupljuju dva otkupljivača u gotovo 90 postotnom iznosu. Njih dvojica se laše dogovore nego nas 3.000", naveo je Kolak, istakavši kako je neophodna objektivnija raspodela kolača.

Lins: Jednostrani propisi koji su štetni za poljoprivredu nisu rešenje

"Ako ja dobijem 100 evra podsticaja, a pritom mi se uskrati realna cena mleka, onda taj novac samo prođe kroz mene i završi tamo ko stvara ekstra profit", rekao je Kolak, dodavši da nisu uspeli napraviti fer pristup "podeli kolača" između proizvođača, prerađivača i lanaca te da je Hrvatska zadnjih deset godina izgubila gotovo 50 odsto proizvodnje mleka i da to nije kraj. 

Šansa i pretnja

Ukoliko se taj pristup ne promeni, upozorava da će Hrvatska ostati bez ove proizvodnje, navodeći Bugarsku kao primer koja je rapidno gubila proizvodnju mleka te dodirnula dno kada je mleko na policama koštalo dva evra, a to bi se moglo i ovde desiti ako ostane država bez sirovine. 

"Sve što se dešava u Hrvatskoj je u BiH isto ili malo teže", dodao je ministar Hrnjić istakavši opredeljenje FBiH da prati ZPP EU prokomentiravši njen tržišni aspekt koji proizvodi najviše problema na terenu. Takođe je stava da bi poljoprivrednici, prerađivači i trgovci hitno trebalo da sednu za sto i razgovaraju. Tu je, smatra, najveći jaz.

Žitarice i uljarice: U teoriji haosa znanje je ključ problema

"Vi imate situaciju da je Vlada u Hrvatskoj izdvojila 30 proizvoda i ograničila cene, mi smo ograničili marže osnovnih prehrambenih proizvoda. Međutim, pojavljuju se razni interesi iz različitih sfera koji ne žele bilo kakvo ograničavanje i koji žele slobodno formiranje cena, a to otežava rad poljoprivrednika koji su u ovom lancu u najtežoj situaciji", pojasnio je Hrnjić. 

Kao neko ko je dve decenije proveo u ovom sektoru, on je istakao kako se danas ekonomija svela samo na profit te da niko ne govori o očuvanju poljoprivrede. 

"Menadžeri postaju mašine za proizvodnju novca i oni su samo orijentisani na profit", rekao je Hrnjić, kazavši kako je otvoreno tržište šansa, ali i pretnja. 

Govornici su se dotakli i proizvodnje mesa u laboratoriji, ocenivši kako je to vrlo realna najava. Kao primer su istakli vitamine koje danas koristimo u obliku tableta. To je nekada bilo nezamislivo. Danas, kako su naveli, postoje kompanije koje su sebi zadale cilj da postanu najveći proizvođači mesa - onog iz laboratorija!