Po pitanju finansijske pismenosti nismo se pomakli iz 90-ih

Nekoliko je ključnih pitanja koje muče proizvođače žitarica i uljarica. 

Pitali smo agrarnog analitičara Roberta Jurišića da li je prosečni poljoprivrednik spreman na izazove koji nas očekuju u globalnoj trgovini, te kako se pripremiti na sve veće rizike u globalnoj trgovini poljoprivrednim robama.

Jurišić kaže da ako prosečnog seljaka sagledamo od razdoblja 1990-ih do danas, i osvrnemo se na dve stavke - proizvodnju i finansijsku pismenost, možemo primetiti značanje razlike. Po pitanju proizvodnje je daleko napredovao, uz pomoć mehanizacije i razvoja tehnologije, edukacije i smene generacija. Svetske su kompanije prisutne na domaćem tržištu i one pomažu proizvođačima da postanu bolji te primenjuju svetske trendove.

"To se vidi i kroz prosečan prinos žitarica i uljarica koji je veći u Hrvatskoj negoli je u Evropskoj uniji", kazao je Jurišić.

Upravljanje rizikom je vrlo loše

S druge strane, kada gledamo finansijsku pismenost, seljak se malo ili nimalo pomakao od tamo gde je bio devedesetih. Poljoprivrednici ne koriste sve alate koji su dostupni i kojima se služe njihovi EU kolege. Finansijska pismenost je na ispodprosečnom nivou, upravljanje rizikom je vrlo loše. Činjenica da finansijama poljoprivrednog gazdinstva najčešće upravlja spoljni knjigovodstveni servis dovoljno govori na koliko smo niskim nivoima, opisuje. 

Tako nepripremljeni ćemo teško dočekati buduće izazove, kaže ovaj agrarni stručnjak, jer ovo što se sada dešava je samo jedan deo cikličkog kretanja i ponoviće se kroz sledećih nekoliko godina. Uz svu konkurenciju, pitanje je što će se dešavati i može li seljak regiona to preživeti.

"Mislim da ako se nešto ne pokrene, ako se ne počnu koristiti alati koje koristi konkurencija na zapadu, to neće biti dobro za prosečnog seljaka", smatra Robert Jurišić.

Šta utiče na cenu žitarica i uljarica?

Za početak, kaže Robert, moramo shvatiti da su žitarice i uljarice klasična berzovna roba. Čak i pre ovih dešavanja u zadnje tri godine, uvek se radilo o globalnom nivou - zakonu spojenih posuda.

Sve što se dešavalo u nekom delu sveta u ključnoj proizvođačkoj regiji, na neki se način reflektiralo na svetska tržišta, pa tako i na naše.

"Pritom mislim na bilo koji poremećaj u proizvodnji u SAD-u, Kanadi, Argentini, Brazilu, Australiji, Ukrajini ili Rusiji, koji se automatski reflektiralo na cene, odnosno ta se potrošnja morala supstituisati iz drugih država u kojima postoji višak proizvodnje, što nije uvek lako, kroz racionalizaciju potrošnje, a što se postiže promenom cene."

Generalno, i pre smo imali ovakve uticaje, kaže Jurišić, koji su u zadnje vreme pojačani događanjima u Ukrajini i na Crnom moru, u takozvanoj bici između zapada i istoka, što utiče na tržište. Danas je glavni market-mover (eng. pokretač tržišta) u poslu sa žitaricama geopoltika, istakao je ovaj analitičar.

Hoće li rat u Ukrajini promeniti EU politiku proizvodnje hrane?

Cilj zapada je svakako jednu Ukrajinu kao stratešku zemlju približiti sebi i odmaknuti je od Rusije. Ta je zemlja u pravom smislu reči žitnica Evrope i resurs, tlo koje ima i njegov kvalitet je nešto što je interes Evrope jer njime može osigurati samoodrživost na nivou EU u većem delu ratarske proizvodnje. Takođe može ostvariti i strateške ciljeve na globalnom nivou, pojašnjava. 

Smatra da će u tom kontekstu doći do promena u politikama, a što će se odraziti na postojeće proizvođače koji će se morati prilagoditi još većoj konkurenciji roba iz Ukrajine, jer ta zemlja ima daleko veći potencijal nego što ga trenutno koristi te će se u budućnosti sigurno više iskorišćavati. 

"Poređenja radi, trenutno ovakva Ukrajina kakva je, proizvodi deset puta više žitarica i uljarica nego, na primer, Hrvatska, a potencijal je da to bude dvadeset ili čak trideset puta više", rekao je Jurišić.

Mnogo poljoprivrednika će biti na gubitku

Prosečan seljak regiona naučio je da upravlja svojom imovinom uzdajući se u prošlost, kaže Robert.

"On ima percepciju da kako se nešto odvijalo u prošlosti tako će i u budućnosti, a to je iluzija. To bi bilo kao da Zoran Vakula radi vremensku prognozu i procene kretanja vremena koristeći mape ili podloge iz prošle godine. Ne možemo na osnovu iskustva iz prošlosti anticipirati jedan na jedan, što će se to dešavati u budućnosti", upozorio je te dodao da je svaka godina za sebe i svaka nosi svoje izazove i njima treba pristupiti pojedinačno, a ne se osvrtati na događanja iz prošlosti.

"Doći će jedna godina kao što je ova sada, kada si imao ogroman input proizvodnje, nisi ništa radio na 'output'-u, dogodio ti se pad cena i nastao je problem. Ove će godine mnogo poljoprivrednika biti na gubitku. Ko je bio pametan i nije kupovao stanove i apartmane po Zagrebu i na moru, taj će imati finansijska sredstva da preživi. Ovi koji su mislili da je tako svake godine, eldorado, takvi će imati problem, oni će tražiti pomoć od države i biti najglasniji", zaključio je Robert Jurišić.

Pogledajte video: